Za Srbe u Atini nema badnjaka bez Bože

SPECIJALNO ZA "NOVOSTI" - ATINA

NEMA badnjaka za Srbe u Atini ako ga Božo ne donese.

Počelo je pre 15 godina, kada je "majstor opšte prakse", čovek zlatnih ruku Božo Đekić srpskim familijama za koje zna da slave Božić zakucao na vrata u rano jutro na Badnji dan. Donosio je hrastovu granu kao simbol velikog praznika, ali i gest poštovanja, privrženosti, a najviše u ime tradicije koja je u belom svetu u stalnoj opasnosti da nestane.

Danas je to neizostavni deo božićnog rituala naših ljudi u grčkoj prestonici, do kojeg drže svi, živeli u ekskluzivnim penthausima ili u malim iznajmljenim stanovima. Nema razlike, jer "Boža majstor" zalazi u domove slavnih sportista, umetnika, diplomata, jednako kao i u skromne stanove onih koji se upinju da zakrpe kraj s krajem. A to je njegov način da Srbima poželi srećan Božić.

- Ja krenem zorom u planinu, napunim kola badnjakom, pa od kuće do kuće. Divan osećaj - kroz osmeh kaže Božo. - To je moj poklon i onima koji imaju sve, ali i onim drugima. I svi su veseli, znaju da je od srca, a ja se onda u mislima vratim u moju Gostinicu, pored Užica, gde sam s porodicom slavio Božić.

Božo je još 1996. započeo svoju "atinsku priču".

- Stigao sam autobusom do Soluna, a onda brodom krenuo ka Pireju. Kad sam stigao, nisam poznavao nikog, bio sam bez prebijene pare u džepu, ali pun nade. Počeo sam da radim u hotelu "Helas", proveo tamo tri godine, pa nastavio u firmi "Alfa klime". Ubrzo je stigla i supruga iz Srbije - priseća se Užičanin.

PROČITAJTE I: Badnjak - stub kuće i naroda

Širi se krug prijatelja i među tada mnogobrojnom srpskom dijasporom. Ima i posla. Nema dana da ga neko ne pozove da reši neki kućni problem.

- Skrasili smo se ovde u Atini, ali nismo zaboravili na naš Božić. Slavili smo, ali nešto je nedostajalo. Badnjak. Gde da nađem hrastovu šumu? Mediteran je ovo, ogolele planine, nisko, zakržljalo... Ima drveća, ali nigde hrasta. Obiđem sve planine na Atici i nađem ga na Parniti. E, onda sam rešio da prijateljima poželim sreću i podelim badnjake sa njima - priča Božo o tim danima kada je tradicija donošenja badnjaka u kuće mnogobrojne srpske kolonije započela.

I tako sve do danas.

A život u Atini nije isti kao nekada, nije onako bajno kao što je bilo. Prepolovile se cene usluga, plaća se na rate ili nikako.

- Stalno razmišljam o tome da se vratim u Užice i Gostinicu, da tamo pravim rakiju, kažu da je baš dobra. Od stare sorte šljive ranke, trnovače. Isto onako kako je i moj deda pravio - kaže nam Boža.

Ali, zavoleo je i Grčku, "zemlju bogova". Prošao je uzduž i popreko, skoro do svakog većeg ostrva stigao.

- Zahvalan sam ovoj zemlji i ljudima. Mnogo su me zadužili prijateljstvom, srcem... Nikada se nisam osećao strancem. Možda će mi neko naš zameriti, ali ja mislim da Grci nas više vole nego mi njih - zaključuje naš sagovornik, najpoznatiji Srbin među našima u Atini.

Gleda u mobilni telefon i registruje nekoliko poziva. Biće posla za narednih nekoliko dana.