POTRAGA ZA NESTALIM GRADOM: Prestonica despota Stefana na obroncima rudnika

RAZVALINE silne kule, skrivene u šumi na visu Rudnika iznad sela Stragari, jedini su beleg srednjovekovnog grada Srebrnice u klisuri istoimene reke. U njemu se nalazio dvor - letnjikovac Stefana Lazarevića u kome je često boravio, a tu tradiciju nastavio je njegov naslednik despot Đurađ Branković. U "Srebrnici na Rudnicah" održavani su državni sabori, čime je grad dobijao ulogu prestonice.

Utoliko je čudnije što srpska arheologija nikada nije dobila sredstva za istraživanje rudničke Srebrnice. Ovo tajanstveno mesto posetilo je malo posvećenih istraživača, a reporter "Novosti" ga je obišao zahvaljujući Milanu Vojnoviću, vodiču Planinarskog društva "Policajac - Josif Pančić".

NA padinama brda na kom se diže Kulina, između drveća se jedva naziru ostaci spiralne staze, zidina i terasa utvrđenja zatrpani vekovnom erozijom, koji još čekaju arheološka istraživanja.

- Državni sabor je bio izuzetan događaj kome su prisustvovali svi plemići, arhijereji i njihove svite, vojnici i po običajima tog vremena oni su zajedno bili na bogosluženju u crkvi koja je mogla da primi tu masu ljudi - kaže arheolog docent dr Dejan Radičević. - Nažalost, mi još ne znamo gde je grad, ni despotov dvor, gde su se ti važni događaji odigravali jer, iako zvuči neverovatno, Srebrnica nikad nije istraživana!

Sagovornik "Novosti" čija istraživanja na Rudniku otkrivaju dosad nepoznatu sliku srednjovekovne Srbije, naglašava da je ova planina bogata rudama metala bila jedan od stubova ekonomske moći države, od Nemanjinog vremena do propasti despotovine. Zato nije nikakvo čudo što se ovde nalaze veliki gradovi i dvorovi.

- Rudnička Srebrnica je u vreme Srpske despotovine predstavljala naseobinu u kojoj su boravili srpski vladari - navodi istoričar prof. dr Marko Šuica.

- Despot Stefan je oktobra 1422. pisao Dubrovčanima pismo u "Srebrnic". Srebrnicu je u leto 1430. despot Đurađ Branković izabrao za mesto svog boravka i svoje dvorske pratnje. Tu je proveo mesec dana kad se lečio od groznice tokom leta 1433. godine.

Između drveća se jedva naziru ostaci spiralne staze, zidina i terasa utvrđenja Kulina

JEDINO što se danas zna o lokaciji Srebrnice jeste da se nalazila u klisuri istoimene reke, u okolini utvrđenja čije ostatke narod naziva Kulina. Od nje je vidljiv samo deo velike donžon kule, koju ubrzano razaraju tragači za blagom.

- Ostao je očuvan još samo jedan zid, pa se bojim da uskoro nećemo imati šta da istražujemo - zabrinut je dr Radičević. - Kulina je ostatak utvrđenja koje je kontrolisalo važnu saobraćajnicu duž reke Srebrnice, najkraći put od srca gusto naseljene župe s brojnim rudnicima srebra do velikog grada Rudnika, administrativnog, trgovačkog i zanatskog centra gde su se nalazila i diplomatska predstavništva Dubrovnika i Kotora.

Ista sabraćajnica se iz grada Rudnika nastavljala ka tvrđavama u Majdanu i na Treski, sve do velikog grada Borača, na ivici Gruže. Taj niz utvrđenja s Ostrvicom, kao centralnim i najvećim, činio je odbrambeni pojas oko planine Rudnik, koja je s brojnim kopovima srebra, zlata, olova, gvožđa bila jedan od stubova moći srednjovekovne Srbije.

Srebrnička tvrđava nije, kao što je uobičajeno, na planinskom vrhu već na nižem visu koji je vrlo teško uočljiv iz klisure, ali se sa skrivenih zidina pruža odličan pogled na put kraj reke.

- Pisana svedočanstva su iscrpljena i danas samo arheologija može da pruži odgovore na pitanja o izgubljenom gradu Srebrnici - kaže dr Radičević.

PRAVI značaj ovog mesta najslikovitije ilustruje podatak da despot Stefan u njemu organizuje državni sabor 1425, kad se našao na ivici smrti zbog nezaceljene rane. Na skupu svih dostojanstvenika srpskih zemalja od Podunavlja do Zete odigralo se istorijsko pomirenje Lazarevića i Brankovića. Stefan Visoki je u Srebrnici za naslednika proglasio sestrića Đurđa, s kojim je prethodno ratovao. Konstantin Filosof, Stefanov biograf, to opisuje:

"Blagočastivoga despota Stefana postiže više nožna bolest, od koje odavno stradaše. Zato i veoma pobojavši se smrti, posla po svoga sestrića gospodina Đurđa, i dođe ovaj u mesto zvano Srebrnica, i tu se sabra sa patrijarhom sabor časnih arhijereja i blagorodnih sviju vlasti i sviju izabranih, i blagoslovi njega (Đurđa) na saboru na gospodstvo".

Manastir iz vremena kralja Dragutina

GRAD, DVOR I ŽUPA

IME Srebrnica u srednjovekovnim dokumentima označava više pojmova: grad, dvor i oblast. Povelja iz 1395. govori o Srebrničkoj župi, a dubrovački arhiv o gradu s trgom i carinom. Tu su i dvorovi i zadužbine velikaša koji su zakupci ili vlasnici rudničko-topioničkih postrojenja.

- U Srebrnici je dvor imao i vojvoda Nikola Zojić, koji je posedovao rudnike, topionice pa čak i kovnicu - kaže dr Dejan Radičević. - Zahvaljujući njima postao je toliko moćan da je pokušao da preotme vlast od despota Stefana, ali bezuspešno.

SREBRNIČKE SVETINjE

KNEGINjA Milica 1395. poveljom potvrđuje Srebrnicu kao metoh ruskog manastira Pantelejmona na Atosu, a obližnji manastir Voljavča, po predanju utemeljen u Nemanjino doba, takođe se pominje u Srebrničkim poveljama. Nedaleko od tajanstvenih Kulina, u ataru današnjih Stragara, nalaze se još dva važna manastira - Petkovica, iz vremena kralja Dragutina, i Blagoveštenje, sazdano oko 1400. godine.

- Istoričari nagađaju da li je srebrnička crkva koja se pominje u vezi s državnim saborom hram u Ramaći s najočuvanijim srednjovekovnim živopisom u Šumadiji, ili možda u stragarskom manastiru Petkovica, gde su najstarije freske. To su samo hipoteze, možda će arheolozi tek otkriti pravu srebrničku crkvu - kaže istoričar Borisav Čeliković.