DAN PRIMIRJA: Sećanje na kraj stradanja

Boris SUBAŠIĆ

11. 11. 2016. u 08:07

U celom svetu danas se obeležava završetak velikog rata, prvog oružanog planetarnog sukoba. Nemačka i sile Antante okončale sukob u francuskom vagonu u Kompijenju 11. novembra 1918.

ДАН ПРИМИРЈА: Сећање на крај страдања

Vojnici na frontu proslavljaju kraj rata

JEDANAESTOG sata, jedanestog dana, jedanaestog meseca 1918. godine Nemačka je potpisala primirje sa silama Antante u francuskom štapskom vagonu u Kompijenju. Time je formalno završen Veliki rat, prvi koji se istovremeno vodio na svim meridijanima, na nezabeleženo promišljen i okrutan način.

Potpisivanje primirja 11. novembra 1918. svet je dočekao siromašniji za više od 15 miliona mrtvih vojnika i civila, a rat je iza sebe ostavio 22 miliona ranjenih. Mala Srbija je podnela nenadoknadiv gubitak od 1,2 miliona žrtava, oko 550.000 vojnika i 650.000 civila. Svaki drugi radno sposobni srpski muškarac bio je mrtav. Zrele devojke udavale su se za starce i dečake samo da bi ostavile potomstvo. Bilo je oko 300.000 teških invalida i pola miliona ratne siročadi.

Srbija je u vreme potpisivanja primirja vaskrsla zahvaljujući svojim vojnicima koji su u silovitom jurišu sa Solunskog fronta bacili Bugarsku na kolena, slomili Austrougarsku i proterali nemačku vojnu silu sa svoje zemlje i prostora buduće Jugoslavije.

- Najveće priznanje našoj vojsci odali su neprijatelji.Nemački kajzer Vilhelm je besno poručio svojim oficirima da su dopustili da 60.000 srpskih vojnika odluči sudbinu rata. Velike ofanzive na zapadnom frontu nastupile su tek posle proboja Solunskog fronta jer su tada, vojnički gledajući, Centralne sile već bile poražene. Oslobođenjem Niša faktički je rešen Prvi svetski rat. Zato je među zastavama sila pobednica kod vagona u Kompijenju stajala i srpska - kaže dr Mile Bjelajac, direktor Instituta za noviju istoriju Srbije.

On naglašava da je neumesno reći da Srbija proslavlja Dan primirja, jer su žrtve koje je podnela i posledice rata takve da nema razloga za slavlje.

- Na Dan primirja mi obeležavamo važan datum iz nacionalne istorije. Ono o čemu treba danas da govorimao i čega treba da se sećamo jeste da je svaki srpski čovek onog vremena bio veliki. Te generacije su poštovale i volele svoju zemlju i slobodu i bile su spremne da je brane, od najviših državnika i komandanata, do seljaka. To je ono što danas obeležavamo, čega treba da se sećamo i da poštujemo. Veliki rat je deo srpske nacionalne svesti i kao takav mora da bude na pravi način interpretiran, a sve velike datume rata i stradanja srpskog naroda treba obeležavati. Društvo koje želi napredak i da bude zrelo mora da poštuje one koji su ga stvorili - govori dr Bjelajac.

DOBRA VOLJA HLADNI rat u kome su se nekadašnji neprijatelji iz svetskih ratova našli na istoj strani u NATO i formiranje Evropske unije oko Francuske i Nemačke, promenili su i retoriku o Velikom ratu.
- Postojala je spremnost da se nekako relativizuje nemačka krivica za Prvi svetski rat - kaže dr Bjelajac.
- Čak su države podsticale svoje istoričare da izlaze s takvim izjavama i deklaracijama. Francuski predsednik Fransoa Miteran povodom obležavanja Verdenske bitke je svojevremeno izjavio da su "francuski i nemački vojnici želeli isto, da se što pre vrate kući". To su gestovi političke dobre volje za prevladavanje prošlosti, ali mora da postoji svest o tome kako se i zašto desio rat i ko je agresor. Ako to ispustimo iz vida onda ćemo to ponoviti u našem vremenu.

On podseća da je Dan primirja između dva svetska rata bio državni praznik, ali su ga u drugoj Jugoslaviji zamenili neki drugi praznici i vrednosti. Paradoksalno, iako Dan primirja nije obeležavan kao praznik unutar SFRJ, socijalistička Jugoslavija je poštovana u inostranstvu, baštineći slavu srpskih ratnika.

- U složenoj državi kakva je bila Jugoslavija uvek se politički razmišljalo kako će jedna tradicija ili datum iz uže nacionalne prošlosti biti dočekani na celom jugoslovenskom prostoru. To je jedan od razloga zbog čega Dan primirja, koji je bio vezan za Srbe, nije bio državni praznik. S druge strane, u doba obeležavanja Dana primirja uvek je bila prisutna jugoslovenska delegacija u Parizu, a na značajnije godišnjice obavezno je dolazio i odred JNA - kaže dr Bjelajac.

Datum koji se na Zapadu od 1919. obeležava kao Dan sećanja, Srbija od 2012. ponovo slavi kao državni praznik Dan primirja. Međutim, pokazalo se da posle sedamdesetogodišnje pauze Srbi najčešće i ne znaju šta se desilo 11. novembra 1918. Iz istog razloga nisu razumeli ni 2009. značaj vraćanja srpske zastave na jarbol kraj vagona gde je 1918. potpisano primirje. Naime, saveznici nikad nisu dozvolili da se tu vijori zastava Kraljevine SHS, ni Jugoslavije, jer ona nije učestvovala u Velikom ratu. Jedini saveznik za njih bila je Srbija. Da bi ponizio Francusku, Hitler je 1941. naterao da potpiše kapitulaciju u istom železničkom vagonu u Kompijenju. Posle Drugog svetskog rata srpska zastava nije vraćena, kao ni druge oznake da smo bili saveznici i pobednici u Velikom ratu.

- Naš tadašnji ambasador u Parizu prof dr Predrag Simić ulagao je izuzetne napore da vrati srpske oznake na sve memorijale Prvog svetskog rata. Najvažnijim je smatrao ponovno stavljanje srpske zastave na jarbol kraj vagona u kome je potpisano primirje. General koji je bio zadužen za tradicije rekao je da tu mogu da stoje samo zastave saveznika koji su ratovali na Zapadnom frontu - kaže dr Bjelajac.

Upravo se njemu obratio profesor Simić za pomoć, kad su Francuzi u 21. veku postavili uslov za vraćanje zastave ratnog saveznika iz Velikog rata.

- Kao što je nepravedno umanjen značaj proboja Solunskog fronta, bilo je zaboravljeno da su na Zapadu ratovale čitave jedinice srpskih dobrovoljaca pod francuskom komandom. Poslali smo njihove fotografije i spiskove ambasadoru Simiću, a ovaj ih je prosledio generalu koji se zapanjio i odmah naredio svečano vraćanje srpske zastave među savezničke. To vam je dokaz da se politika uvek i najdirektnije mešala u politiku istorijskog sećanja - kaže dr Bjelajac.

Foto M. Anđela



POČASNA PALJBA NA KALEMEGDANU

POVODOM obeležavanja Dana primirja u Prvom svetskom ratu, pripadnici Garde Vojske Srbije ispalili su počasne plotune na Savskoj terasi na Kalemegdanu. Posle intoniranje himne Srbije i podizanja zastave, tačno u 16 časova Kalemegdan se zatresao od deset plotuna iz šest artiljerijskih oruđa.

Dan primirja u Prvom svetskom ratu kao državni praznik u Srbiji obeležava se od 2012. godine i neradni je dan. A. V.

KREATIVNO UBIJANJE

SVA dostignuća ljudske civilizacije su od 1914. do 1918. bila upregnuta u pronalaženje što efikasnijeg načina ubijanja što većeg broja ljudi. Za Srbe su smišljeni prvi konc-logori u istoriji ratovanja, prvi put primenjena su sredstva masovnog uništenja, bojni otrovi, a smrt je počela da stiže i s neba, iz aviona, dok su tlom zavladale pokretne tvrđave, tenkovi.

Potpisnici primirja ispred francuskog štabnog vagona u Kompijenju

SRPSKI RAT JE BIO DUŽI

DOK su na Zapadnom frontu 11. novembra vojnici slavili primirje, srpski ratnici su se još borili s mađarskim trupama za Bačku i Baranju, ali i protiv hrvatskih, do juče austrogarskih, domobrana koji su ih dočekali mecima. Za mnoge srpske vojnike, koji su morali da se bore s bugarskim komitama i albanskim razbojnicima u Južnoj i Staroj Srbiji, rat je potrajao još dve godine.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (5)

deki iz sremcice

11.11.2016. 08:53

srpski rat je bio dosta duzi i nazalost traje i dan danas....nasi neprijatelji su nam oteli kosovo uprkos nasem milosrdju prema muslimanima i siptarima pa nastavite i dalje sa milosrdjem dok upropastavate bezbrojne srpske porodice van beograda u predgradju i na selima....

Mile

11.11.2016. 09:49

jadni moj narode sta si sve preziveo i opet opstao... sadasnje generacije nisu vredne sve te žrtve koje su podneli ti ljudi u borbi za opstanak ..

OBNOVIMO SEBE

11.11.2016. 10:02

Veliki rat je deo srpske nacionalne svesti i kao takav mora da bude na pravi način interpretiran i obeležen Dan primirja 11.11.1918., kao što sve velike datume rata i stradanja srpskog naroda treba obeležavati. Srbija ako želi napredak i da bude poštovana u svetu , mora da poštuje one koji su je stvorili, počev od Nemanjića, pa preko Karađorđrvića i Obrenovića, kao i njihove principe i pravila..

Владица

11.11.2016. 11:30

Колико будемо поштовали себе ,своју традицију и пребогату историју, толико ћемо бити поштовани од других !!

Стева

11.11.2016. 16:06

Слава нашим прецима.То су били војници и јунаци,кршне људине који су неколико година провели у рату и голготи.Ови данас незнају ни пушку да држе и беже од неколико месеци служења војног рока.Многоо смо се срозали као народ.