Šljivančanin: Pomišljao sam čak i na bekstvo
29. 03. 2012. u 20:59
Veselin Šljivančanin o svom haškom dnevniku: Milošević pričao odlične viceve. Šešelj se nervira zbog fudbala. Hrvat Rajić mi je pevao pesme Miroslava Ilića
NAJTEŽE mi je bilo kada za mnom škljocne brava na onim teškim crvenim vratima. U pola noći bih mogao da vam ih nacrtam. Tražio sam da mi ukinu šetnje, televiziju, šta god žele, samo da ne zaključavaju. Svaki put kad bi okrenuli ključ, okretao se u meni i film mog života. Iznova bih se pitao: zašto su me zatvorili na pravdi boga?
Ovo pitanje pritiskalo je kao tuč Veselina Šljivančanina sedam godina u ćeliji Haškog tribunala. Ne da mu mira ni danas kada je slobodan. Zatočen je bio tačno 2.434 dana. Svaki dan i sat, svaku zebnju, svaku iskru nade, svaki razgovor i čarku sa pritvorenicima zapisao je u šest velikih svezaka.
Deo tog hirurški preciznog dnevnika iz zatvora kroz koji se prelamala novija istorija Srbije pukovnik Šljivančanin otkriće i čitaocima "Novosti". Naša kuća objaviće 4. aprila prvih 20.000 primeraka te intrigantne hronike pod naslovom "Branio sam istinu".
U hladovini Košutnjaka sa kršnim Durmitorcem, koji na plećima više nema stigmu ratnog zločinca, pričamo o mikrokosmosu Sheveningena, našim državnicima sa kojima se tamo družio, veri u pobedu koja ga nije napuštala...
Otkriva nam da je prve stranice svoje knjige napisao još 13. juna 2003. U tu noć vraća se sa mirisom suzavca i cijukom srče oko njegove zgrade na Ceraku.
- Uhapsili su me tada na rođendan. Branile su me žene i mladići koje nisam ni poznavao. Nisam se krio. Iz stana su me odveli u Centralni zatvor. Nisam tražio ni vode ni hleba. Nego samo svežanj papira. Počeo sam da pišem u mrklom mraku. Pitao sam se: zar moji da me hapse? Sutradan sam čuo da je tako naredio Montgomeri - priča nam kroz prepoznatljive brkove, koji su i sada štucovani "po vojnički". Iznad njih više nema kape titovke, kojom je 1991. godine "probijao" kadrove svetskih televizija u izrovanom Vukovaru.
Sećanje teče dalje. Znao je da mu je ćelija u Bačvanskoj samo privremena adresa.
- Odlazak u Hag bio je moje prvo putovanje u inostranstvo. Izručili su me u papučama i bermudama. Na aerodromu su me sačekala šestorica službenika UN u odelima. Osećao sam se kao šibicar. Upravnik zatvora Timoti Mekfaden sažaljivo mi kaže da bi mi dao odelo, ali nema broja za mene. Irac se setio da sam oficir, a naši nisu - jedva zadržava suze.
Kratkotrajne birokratske formalnosti i već je bio među zidinama Sheveningena. Dok su ga stražari sprovodili, sreo je Milana Milutinovića i Vojislava Šešelja. Dva negdašnja ljuta rivala išla su ruku pod ruku. Mogli su samo da mu mahnu.
- Uveli su me u sobu u kojoj nema prozora. Dišete veštački vazduh. Ne čujete ništa, osim bata čuvarevih cokula. Prve noći nisam ni oka sklopio. Kamere pilje neprestano. Ne možete suzu da pustite, a da vam je oni ne otprate niz obraz. Razmišljao čak i o bekstvu. Ali, čemu to, kad te čitava planeta juri kao kurjaka!
U sudnici je vrebala optužnica velika kao Durmitor: odgovornost za streljanje 200 hrvatskih zarobljenika. Pravni triler se tek nazirao.
- Znao sam da nisam kriv. Išao sam da oslobađam vojnike JNA koji su bili opkoljeni u svojim kasarnama. Pošteno i časno sam služio otadžbini, bez ijedne mrlje. Nisam mogao da verujem za šta me optužuju.
Šljivančaninu je na spratu docimer bio Slobodan Milošević. Prvi ručak izvan svoje ćelije pojeo je sa bivšim predsednikom SRJ.
- Hrvat Paško Ljubičić spremio je pasulj, pa smo seli da ručamo. Milošević je obično za trpezom pričao odlične viceve, a jednom je čak jedan moj preveo na engleski i sapštio ga čuvarima, koji su se pokidali od smeha.
Milošević je, veli, bio okupiran svojim suđenjem do te mere da je na kraju i ugrozio svoje zdravlje.
- Gospodski se držao u zatvoru. Nikoga nije gledao sa visine. Trudio sam se da se češće viđam sa njim, iako sam zbog toga morao na raporte kod upravnika. Nije se bavio sportom, ali sam ga nagovorio jednom da odemo na odbojku. Postavili smo ga da servira i ne bi se važilo ako udari u mrežu. Uvidevši da to nervira protivničku ekipu, ubrzo se povukao sa terena. Nije hteo da dosađuje. Mnogo puta mi je tokom šetnji ponavljao: "Bolje je tri dana živeti časno, nego sto godina ponizno". To ću pamtiti.
- Tu smo često kuvali. Nabavimo namirnice u kantini, gde su nas redovno zakidali. Mesečni troškovi su najmanje 800 evra, tako da se ne isplati ići u Hag - smeje se i svojoj muci pukovnik.
U početku su ga Hrvati gledali kao belu vranu i nisu hteli reč da progovore sa njim. Ali ubrzo, kaže, zatvor u vene čoveku ubrizga dozu svojih paradoksa. Teskoba zidova brzo je spustila nišane.
- Oni koju su isplanirali rat ostaće nekažnjeni. Hrvatski general Rajić govorio je tako da smo svi u Hagu predati u kandže moćnika. On nije hteo ni na kurs engleskog, jer je prezirao velike sile. Sprijateljili smo se toliko da mi je u šetnji pevušio hitove Miroslava Ilića i Nedeljka Bilkića. Mnogi od hrvatskih oficira su mi govorili: "Pukovniče, sad znamo kakav ste čovek, ali smo nagrabusili ako išta lepo kažemo o vama u Hrvatskoj."
Ipak, i u zatvoru, kao i u svetu, vlada zakon jačeg.
- Bilo je svađa kao u svakoj kući. Jednom su Miloševića tako grubo napali ispred govornice zato što je odužio sa telefoniranjem, da mi je bilo neprijatno. Bila su dva Albanca koja nisu htela da pričaju sa nama i pokazivali su otvoreno neprijateljstvo. Onda ih je Ramuš Haradinaj "prevaspitao". Možete i tamo da se potučete, ali vam sigurno sleduje selidba sa sprata, što vam je kao selidba u drugu državu.
Vreme u Sheveningenu zatvorenici su prekraćivali i sportom.
- Šešelj je voleo da igra mali fudbal protiv mene, ali je stalno gubio i mnogo se nervirao. Kada se ode na odbojku, poslastica mu je bila da sruši mrežu usred meča i da tako provocira. Milutinović je pak voleo da sedi za semaforom, ali je uvek dodavao ekipi sa svog sprata - prepričava Šljivančanin događaja iz sale.
Žudnja za najbližima i slobodom najteže padaju, ali Šljivančanin tvrdi da naročito peku - televizijske žaoke. Skoro svi haški pritvorenici gledali su vesti i dokumentarce o sebi.
- Sećam se da je mojom slikom u Skupštini mahao Čeda Jovanović kako bi tobože dokazao kako me je vojska krila. A mene snimili kako dovodim sina na trening košarkaške reprezentacije u salu Vojne gimnazije. Javljali su se neki da kažu da sam planirao atentat na Sajrusa Vensa i svedoci koji su me istog sata i minuta viđali na sedam različitih lokacija. Izmišljali su da sam u selu Kusadak, a tamo mi noga nije kročila. Pa da sam pobegao u Crnu Goru. Možda je Milošević bio u pravu što nije gledao domaće kanale.
Paralelno sa ovom simulacijom života u zatočeništvu, Šljivančanin je pokušavao da ubedi sud da nije kriv. Moto mu je bio Andrić: "Na svetu malo pravde ima, ali što je manja, vrednija je i snažnija". Nije, kaže, od tog gesla odustajao ni kada je prvostepenom presudom osuđen na pet godina, pa zatim na 17 godina, a potom i na deset godina zatvora.
- Nasrećniji trenutak mi je bio kada je sudija Robinson rekao: "Gospodine Šljivančanin, niste krivi ni po jednoj tački optužnice". Tek tada sam bio svestan svog podviga. Odbranio sam istinu.
MLADIĆU OSTAVIO FILMOVE I KNJIGE
- KAD je doveden u Sheveningen general Ratko Mladić smešten je na mom spratu. Prvog je mene sreo u tom novom okruženju. Otišli smo na ručak sa Mladenom Markačom i Sretenom Lukićem. Normalno je komunicirao, mada jednu ruku nije mogao da pomera. Znao je da ga očekuje teška borba. Prilikom jedne šetnje prepričao mi je u detalje svoju vojničku karijeru. Nije pričao gde se krio sve ove godine niti je pominjao porodicu. Kad sam odlazio, ostavio sam mu svoje filmove i neke knjige.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
uživoCRVENI TEPIH I POČASNA GARDA: Vučić dočekao slovačkog predsednika Pelegrinija, počeo tet-a-tet sastanak (VIDEO)
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić svečano je dočekao, uz najviše državne počasti, predsednika Slovačke Petera Pelegrinija, koji danas i sutra boravi u zvaničnoj poseti Republici Srbiji.
21. 12. 2025. u 14:30 >> 15:33
SEAD TOSKIĆ NA SKUPU U NOVOM PAZARU: Radikalni islamista podržava blokadere (FOTO)
NA BLOKADERSKOM skupu u Novom Pazaru nalazi se i radikalni islamista, Sead Toskić, dugogodišnji pripadnik selafijske zajednice i jedan od podržavalaca opozicije.
21. 12. 2025. u 13:36
SNS NOVI PAZAR: Apelujemo na sve da ne nasedaju na provokacije - Ovaj grad bira mir, dostojanstvo i zajedništvo
Gradski odbor SNS Novi Pazar saopštio je da Novi Pazar vekovima živi vrednosti koje pojedinci očigledno ne razumeju, suživot, poštovanje i bratstvo, a njihovo saopštenje prenosimo u celosti.
21. 12. 2025. u 12:50
BAČULOV USLIKAN U NOVOM PAZARU: U bliskom razgovoru sa vehabijom, drži mu ruku na ramenu (FOTO)
MIŠA Bačulov, opozicionar osumnjičen da je hteo da lažira svoje trovanje i da za to optuži predsednika Srbije i aktuelnu vlast, nalazi se u Novom Pazaru gde se sreo sa jednim vehabijom.
21. 12. 2025. u 11:54
PROVOCIRALI MU SINA, VIKALI DA JE "ĆACI", PA KRENULI U NAPAD: Predsednik opštine Kosjerić Žarko Đokić o strašnom incidentu
PREDSEDNIK opštine Kosjerić Žarko Đokić, čiji je sin noćas napadnut u Kosjeriću, kaže da je ceo događaj politički motivisan.
21. 12. 2025. u 11:10
Velika Srbija
29.03.2012. 21:08
Takva je velika Srbija nastavi služiti časno.
@Velika Srbija - Za sada smo svi zadovoljni kako ide "prosirenje" velike Srbije. Nastavite sada, poslije Kosova, sa Vojvodinom i Sandzakom.
@Velika Srbija - Opet ti nekoga držiš za dršku da bi bio državnik.
@Velika Srbija - Naravno državniče da ćemo nastaviti sa rešavanjem problema u regijama koje si naveo. A kada ih rešimo, poradićemo na tome da se Hrvati i Srbi u BiH, pripoje svojim matičnim državama. Cmokić :*
"Karadzicev spokoj" normalno i Hitler je bio spokojan ko kaze da je bio lud, ludji je od njega.Tanka je nit izmedju genijalca i idiota.A koji zlocinac nije spokojan??.Samo posten covek kad ucini nesto sto mu nije bilo ni na kraj pameti je ne spkojan i" izgubljen"!
Komentari (72)