Beograđanin čuva olimpijsku baklju

PRAŠINA koju je podigao jedan Sarajlija, koji je na najpopularniji aukcijski sajt „iBej“ postavio oglas da prodaje „originalnu olimpijsku baklju sa ZOI ’84.“, očas posla se prenela preko granica Bosne i Hercegovine.

Gotovo da ne prođe ni mesec-dva, a da se u oglasima ili na Internetu ne pojavi neko sa vrednim, „autentičnim“ suvenirom s jedinih jugoslovenskih Olimpijskih igara.

Novac koji se okreće u ovoj „trgovini“ uopšte nije mali. Baklje se prodaju i za nekoliko hiljada evra, i sve to uprkos činjenici da se uopšte ne zna koliko je „duplikata“ izrađeno!

U Srbiji je „nogu“ prvi povukao jedan taksista iz Kragujevca, a „Novostima“ se ovih dana javio i Beograđanin Slobodan Zeljković, u čijoj vitrini se, kako tvrdi, već dve i po decenije nalazi baklja iz Sarajeva.

- Dobio sam je od ljudi iz Olimpijskog komiteta, pošto je „Jat“, za koji sam radio, bio jedini zvanični prevoznik Igara - objašnjava Zeljković. - Ne znam koliko je ovakvih izrađeno, ali garantujem za njenu originalnost i autentičnost. Jednom sam, čak, došao u iskušenje da je upalim, ali su me prijatelji odgovorili od toga.

Na srebrno-zlatnoj baklji utisnut je znak proizvođača - japanski „Mizuno“, i logo Igara, sa natpisom „Sarajevo ’84“. Teška je nešto manje od kilogram, dugačka oko pola metra.

U sarajevskom Olimpijskom muzeju čuva se fenjer u kojem je donesen plamen, kao i bela uniforma sa crvenim olimpijskim žigom koju je nosila Sanda Dubravčić, a baklje nema. Ipak, prema rečima direktora Muzeja Edina Numankadića, ona je možda u rukama bosanskog privrednika Tomislava Grizelja. Ali on, ipak, nikada nije pokazao baklju.