Fasada čuva freske
13. 10. 2008. u 19:10
Nastavljena rekonstrukcija Pećke patrijaršije, spomenika pod zaštitom Uneska. Ništa nismo koristili što srednjovekovni ljudi nisu imali oko sebe, kažu arhitekte
JEDAN od najznačajnijih spomenika srpske prošlosti Pećka patrijaršija ovih dana dobija novo ruho. Najveći deo posla na obnovi fasade je završen, ostali su samo da se urade slikarski detalji. Sestrinstvo manastira je posebno srećno što će u utorak, na svoju slavu, Pokrov presvete Bogorodice, moći da iznenade i obraduju goste.
- Sada je Patrijaršija mnogo lepša. Doskoro je ispadalo kamenje iz zidova, sada izgleda kao i pre sedam vekova - zadovoljna je mati Febronija.
Vredni radnici iz Novog Pazara, pod budnim okom rukovodilaca radova, arhitekata Marije Jovin i Siniše Temerinskog (koji ovu svetinju obilazi samo u slobodno vreme) koriste svaki sunčani dan da završe posao. Svesni su da su kasno počeli, a zima u Rugovsku klisuru stiže ranije. U arhitektonskoj ekipi nalaze se i dva slikara mr Žarko Glavatović i Milan Krstić, koji rade na dekoraciji fasade.
- Moj projekat je odobren na osnovu saglasnosti komisije za Pećku patrijaršiju. Radila sam samo ono za šta sam bila sigurna da je bilo tako i za šta sam na samom objektu imala podatke, što se tiče rekonstrukcije i kolorita - objašnjava projektant Marija Jovin. - Najviše sam koristila podatke Đurđa Boškovića, koji je napravio obimnu dokumentaciju o crkvama 1932. godine. Prosto nisam imala hrabrosti da rekonstruišem ono za šta nisam sigurna da je najbolji način da se pomogne onome što je ostalo. Nadam se da će sve što je urađeno produžiti trajanje ovog objekta. Nova boja je potpuno identična sa starom i po intenzitetu i po koloritu. Ništa nismo koristili što srednjovekovni ljudi nisu imali oko sebe. Sve što je ostalo od prvobitne boje nismo dirali.
Rekonstrukcija je zamišljena kao veliki državni posao. Vlada Srbije je izdvojila novac, a Unesko prihvatio projekat Marije Jovin i Siniše Temerinskog.
- Dolaskom Vere Pavlović Lončarski na mesto direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, obustavljeni su svi projekti, koje je započela prethodna direktorka Gordana Marković - kaže Jovinova. - Izgubili smo dve sezone, mraz i vlaga su pretili da napadnu zidove i unište živopis. U avgustu sam dobila pismo od mitropolita Amfilohija u kome me poziva da nastavimo tamo gde smo stali. Kako niko nije zvanično zabranio radove, a imamo odobrenje od Uneska da se radi po ovom projektu, odlučili smo da nastavimo.
Kompleks crkava koje čine Pećku patrijaršiju, crkva svetog Dimitrija, Crkva svetih apostola, Bogorodičina crkva sa pripratom, crkva svetog Nikole, Unesko je uvrstio u svetsku baštinu zbog izvanrednog živopisa.
- Težište mora biti na očuvanju fresaka, preko očuvanja arhitekture - ističe Marija Jovin. - Poenta našeg rada jeste očuvanje fonda fresaka, a ne insistiranje da se, kako kažu neke moje kolege, obije crkva da se vidi kako se gradilo u to doba i prikaže tragična istorija srpskog naroda. Istorija je takva kakva je, neka je ljudi čitaju, a ne da se prikazuje kao scenografija. Puštamo da na naše oči propadne sve što je nekad postojalo i što je vredelo, što je bilo za sve oči, a ne samo za sladokusce. Uostalom, u poslednjih 700 godina crkve su nekoliko puta rekonstruisane da bi stigle do nas.
Kada se završi fasada, slikari konzervatori će moći da nastave sanaciju fresaka. Njih je oštetila vlaga koja je prodirala kroz šuplje zidove. Arhitekti će sanirati opasne pukotine, koje već godinama drži flaster da ne otpadnu, a onda će slikari obnoviti živopis.
- Radovi na fasadi pokazali su da one pukotine koje su praćene decenijama više ne rade. Analizom maltera izolovane su soli koje se pojavljuju sa unutrašnje strane crkava - kaže Siniša Temerinski. - Utvrđeno je da one potiču iz atmosfere. Vratili smo fasadni malter koji je tu bio godinama. Pukotina koja nije mirna je veoma opasna. Može da se širi i uništi delove crkve. Markeri koji su stavljani na zapadnu stranu Svetih apostola su stalno pucali. Svojevremeno tokom gradnje zid je ojačavan drvenim gredama, te grede su istrulile i praktično imali smo rupe u zidovima. Sada ih više nema.
OBNOVA ZA NAROD
OVO nije prvi posao arhitekte Marije Jovin u Pećkoj patrijaršiji. Posle velikog požara, početkom osamdesetih godina prošlog veka, po njenom projektu urađeni su konaci i sređena ekonomija. Monahinje su joj veoma zahvalne za ono što je učinila za rekonstrukciju crkve.
- Zahvaljujem Bogu i dobrom narodu, a posebno gospođi Jovin koja je, kad niko nije hteo, došla da nam pomogne - kaže monahinja Anastasija. - Presrećne smo što se ovo radi, kako da ne budemo. Obnova Pećke patrijaršije je velika stvar i za naš narod.
DOBAR ZADATAK
PREDSTAVNICA Uneska za ovaj deo Balkana Elka Bakalova dva puta je obišla radove na Pećkoj patrijaršiji i veoma je zadovoljna. Prvi put je bila tu kad je kompleks omalterisan, veoma joj se dopalo i rekla je da bugarski konzervatori ne znaju tako da rade. Pitala je Mariju Jovin da li bi na poziv Uneska došla u Bugarsku da radi njihove spomenike. Bakalova je mitropolitu Amfilohiju poslala potvrdu da je ovo jedan dobar konzervatorski zadatak i da nema razloga da se radovi ne nastave.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
ANA BRNABIĆ O BLOKADERIMA I MALTRETIRANJU BAKE: Neverovatno je da smo sačuvali mir i to je najveći uspeh predsednika Vučića
PREDSEDNICA Narodne skupštine Ana Brnabić reagovala je na snimak bake iz Zemuna koja teško bolesna kasni na kontrolu zbog blokadera.
06. 12. 2025. u 19:35
"PODRŠKA MLADIMA KOJI ŽELE DA UČE": Vučević sa polaznicima političke akadamije Fondacije "Svetozar Miletić"
Predsednik Srpske naprednre stranke i savetnik predsednika Republike Miloš Vučević razgovarao je danas u Novom Sadu sa polaznicima desete generacije političke akademije Fondacije „Svetozar Miletić“.
06. 12. 2025. u 18:54
DRAŽEN ŽIVKOVIĆ: "Niko od urednika nije odgovarao za laž da je na protestima u Valjevu umro dečak, a Nešićevoj brane da radi"
GLAVNA urednica portala "Novosti", Andrijana Nešić, bila je gost jutarnjeg programa na TV Pink gde je komentarisala presudu koja joj je doneta, a koja obuhvata da se godinu dana ne može baviti svojim poslom, kao i novčanu kaznu od 450.000 dinara. Sve se desilo zbog njenog izveštavanja i mišljenja koje se nije dopalo advokatu Zdenku Tomanoviću koji je podneo tužbu.
06. 12. 2025. u 18:25
VELIKI SKUP U ŠIDU: Pokazaćemo blokaderima da ih se ne plašimo, ne damo Srbiju!
NORMALNA Srbija pobedila je blokadersko nasilje večeras u centru sremske opštine.
06. 12. 2025. u 17:39
PRESUDA PRAVDI (VIDEO)
ANDRIJANI Nešić, glavnoj urednici portala Novosti izrečena je drakonska novčana kazna u iznosu od 450 000,00 dinara, kao i zabrana obavljanja posla urednika na godinu dana.
06. 12. 2025. u 17:21
milena
14.10.2008. 09:42
Krajnje je vreme da se jednom obelodani nerad i javasluk u institucijama za zastitu spomenika kulture! Sramota je sto zvanicne institucije drzave kao sto je Zavod za zastitu spomenika kulture Srbije ne rade svoj posao. Finansiraju se iz poreza koji gradjani Srbije placaju, da se staraju o kulturnom nasledju Srbije, a sa druge strane imamo razne donatore i patriote koji rade njihov posao. U ovakvim institucijama ne sme da bude politicke podobnosti, kao sto je to sada slucaj, da bi neko odsedeo direktorski mandat uz dobru platu ne radeci svoj posao... pa onda ode na neko drugo mesto... i tako redom bez odgovornosti za nerad i javasluk. Bilo gde u svetu postoji krivicna i materijalna odgovornost za nesprecavanje stetnih posledica urusavanja i propadanja kulturnog blaga. Da li ce iko ikada odgovarati kada se unisti neki spomenik kulture u Srbiji? Sta radi zavod? Koje projekte imaju? O kakvoj zastiti spomenika kulture oni govore ako uopste umeju i da govore? Bolje je da cute, pa ih niko nece ni primecivati! O njihovom radu se ne zna nista! Da nesto rade to bi svako mogao da vidi! Bar da se na jednom spomeniku kulture ozbiljno radi, bilo bi prilike da se necim podice i ponose. Toliko spomenika kulture u Srbiji propada: Maglic, Golubacki grad, smederevska tvrdjava... Da li ste videli Ram? A da ne pricamo o Trajanovoj tabli, sa ispisanim grafitima koja je ostala nedostupna i ukleta. Lepenski vir je sramota za svet a ne za Zavod za zastitu spomenika kulture Srbije. Gospodo zastitari spomenika kulture, izgleda da ste vi bolje zasticeni u ovoj drzavi od bilo kog spomenika kulture!
Bilo bi dobro da preko poverenika za dostupnost javnih informacija, g.dina Rodoljuba Sabica dobijemo informaciju sta institucije kulture rade kada nista ne rade. Zasto postoje i trose novac ovog naroda? Koliko godina samo Narodni muzej u Beogradu ne radi? Toliko koliko oni kostaju ovu drzavu, treba uloziti u rekonstrukciju spomenika kulture Srbije, pa ce se itekako videti neka korist. Ovako nam je preostalo da neka direktorka ili direktori zavoda, muzeja .... odlucuje/ju sta sve nece da se radi, a na odlucivanje sta ce da se radi i sta mora da se radi .... cekacemo jos dugo. Kako to gordo zvuci: "direktor zavoda" ... "direktor bilo cega" samo da se redovno i sigurno placa (iz budzeta naravno).... ali da bude bez ikakve odgovornosti . Zakon o kulturnim dobrima je, iako stalno kritikovan, osnovao zavode kulture, muzeje i arhive, takodje i propisao nadleznosti i odgovornosti institucija kulture i odredio da se u ime i za racun drzave stiti kulturna bastina nase zemlje. Svake godine se republickim budzetom opredeljuju znatna sredstva za zastitu i rekonstrukciju spomenika kulture, pa je normalno i da se planirano realizuje.
Zar strucnjake iz UNESCO-a treba vise da brine propadanje nase kulturne bastine od nas? Slazem se Milena u svemu sa Vama. Preko hiljadu ljudi u nasoj zemlji "radi" u oblasti zastite kulturog nasledja sa skromnim namerama da ucine pomak u ovoj oblasti. Svaka cast pojedincima poput g.dje Jovin, pomenute u ovom tekstu i g.dina Miomira Koraca ciji se rad na Viminacijumu vidi. Praznih prica, referata, saopstenja i raznih izvestaja o stanju kulturne bastine Srbije ima na pretek. Malo je zaista u ovoj oblasti uradjeno, a i ono sto se zapocne sigurno je da se nece zavrsiti, jer "neko sledeci" odlucuje da to "nije prioritet" i tako smo tu gde smo: zaostali i vredni svake kritike u svetu. Nije lako u nasoj velikoj sirotinji naci nacin i sredstva da se zastiti i unapredi kulturno nasledje. Cak nam se desava kao pravilo da "neko drugi treba da brine nasu brigu"! Da bi se nesto, u svim problemima koje imamo, sa visegodisnjim propadanjem nasih nacionalnih kulturnih vrednosti promenilo, neka se prome bar "pogresni ljudi, koji nisu svojom krivicom na pogresnom mestu"! Svako ko putuje po svetu, (a ne mora bas da otputuje daleko) videce kako se svaka nacija odnosi prema ovakvim vrednostima i atrakcijama i koliko to drzavi donosi prihoda. Spomenici kulture nikada i nigde nisu bili trosak vec investicija koja se visestruko vraca svim generacijama. Pustiti da nam vekovne vrednosti propadaju, sramno izgledaju i nestaju velika je sramota i odgovornost pre svega velikog broja nasih strucnjaka. Prednost je a ne teret sto imamo izuzetno bogatstvo u kulturnom nasledju. To nije nesto cega treba da se stidimo, sto treba da nam bude teret, vec veliki izazov da unapredimo i promovisemo nase vrednosti.
Kako u tekstu stoji: "Dolaskom Vere Pavlović Lončarski na mesto direktora Republičkog zavoda za zaštitu spomenika, obustavljeni su svi projekti, koje je započela prethodna direktorka Gordana Marković", znaci da je to neka vrsta "procesa privatizacije" koji se odvija bez posledica. Pomenuti slucaj moze se shvatiti kao normalan samo u slucaju kada neko odlucuje o svojoj licnoj imovini, pa ne bismo brinuli sto "tamo neko njeno imanje ili krov nad glavom propada"-njeno je pa neka propada, ali bi je i u tom slucaju "pojurila" inspekcija da popravi sve sto se mora popraviti da ne ugrozava druge ili da se popravi nesto sto je ruglo za okolinu. Ja nisam bas upucen u procedure, ali predpostavljam da i za ovakav nemar i nerad, radi neka inspekcija.
Komentari (4)