Afrikanka se udala u Srbiji: U Duboni sam prvi put videla sneg

Milen Estel Bonjoje Divongi (26) postaće Srpkinja. Makar državljanstvom, iako joj u venama teče krv afričkog naroda Batanga. Mlada Afrikanka nije sanjala da će je slučajni susret sa Ivicom Mladenovićem, na ulicama dvomilionske Duale u Kamerunu, "preseliti" na drugi kontinent, u Srbiju i selo Dubona, nadomak Mladenovca.

Koja je verovatnoća da u gradu, koji zvanično ima dva, a nezvanično četiri miliona stanovnika, na ulici naletite na srodnu dušu? U slučaju ovog para - stoprocentna.

- Sreli smo se na raskrsnici - kroz smeh kaže Ivica Mladenović (37) iz Dubone koga je 2015. posao nenadano odveo u Kamerun.

Objašnjava da u najvećem kamerunskom gradu Duali, zbog gužvi u saobraćaju, po deset minuta čekate u mestu. Njegovom automobilu, dok je čekao na raskrsnici, prišla je nepoznata devojka, i zamolila za pomoć.

Najpre, nije razumeo mešavinu francuskog i engleskog, niti o čemu govori. Osmehivao se, jer je navikao da tamo žene slobodno prilaze muškarcima, a on je, bele puti, bio svakako zanimljiviji.

- Videla je na autu logo kompanije za koju sam radio, a u kojoj je želela da konkuriše za posao, i zamolila me je da uzmem njenu molbu sa biografijom. Potpuno zatečen, uzeo sam dokumenta, i tako je počelo.

Slučajna prolaznica je tako ušla u njegov život. Ne mogu da se dogovore oko toga ko je koga zaveo, ali su saglasni u odgovoru da su počeli da se zabavljaju tek nakon što su dobili blagoslov njenih roditelja.

Dok je Ivica radio, Milen je privodila kraju studije na Fakultetu za ekonomiju i biznis. Krajem 2016. je diplomirala i dobila zvanje inženjera u oblasti ljudskih resursa. U isto vreme, Ivičin jednogodišnji angažman u Kamerunu je istekao, i morao je nazad, u Srbiju.

foto N.Živanović

Iako su mnogi mislili da će se srpsko-afrička ljubavna priča tu i završiti, Milen je rešila da zbog Ivice odbije ponuđeni posao u hidroelektrani, i spakuje kofere za drugi kontinent.

- Odlučila sam da pođem za Ivicom, iako nisu svi u mojoj porodici bili za to. Roditelji su smatrali da u Kamerunu imam šanse za lepu budućnost. Pomolili smo se zajedno, i evo me danas ovde - priča simpatična Milen.

Posle dvomesečnih peripetija sa pribavljanjem vize preko Nigerije, jer u Kamerunu ne postoji naša ambasada, Afrikanka je imala u rukama kartu u jednom pravcu. Sama je krenula na "let u nepoznato" dug 18 sati i 11.000 kilometara. Plašila se hoće li ljubav moći da pomiri sve razlike. Strahovala kako će savladati jezik, klimu, mentalitet.

"Egzotični" stanovnik sela odmah je pobudio pažnju.

Iako je, po seoskim merilima, Ivica odavno trebalo da se ženi, svi su oduševljeni snajkom. Ivičina porodica trudi se da joj ugodi.

Milen je primorana da "progovori srpski", dok se mnogi sa njom sporazumevaju oprobanom metodom: kad ne znate strani jezik, govorite što glasnije.

- Dosta reči ne razumem, srpski je težak, ali učim - kaže na engleskom, a onda na srpskom dodaje - polako, polako.

Nada se da će ga za godinu dana savladati, jer je višejezičnost za nju gotovo urođena. Govori francuski i engleski, kao zvanične jezike Kameruna, ali i batanga - jezik naroda kome pripada. Razume i mnoge od 270 različitih afričkih jezika koji se govore u njenoj domovini!

Osim mnogih kulturoloških šokova, za mladu Afrikanku jedan od najvećih ipak je bio "temperaturni" šok, posebno kada se živa u termometru spustila na nulu.

- U Kamerunu se temperatura ne spušta ispod 25, a ovde je bilo trenutaka kada sam mislila da ću umreti od hladnoće!

Foto Privatna arhiva

Aprilska susnežica je za nju, kaže, bila skoro pa prirodni fenomen, jer je prvi put u životu videla sneg.

Ivica i Milen kuju planove. Ona priželjkuje da predaje francuski ili engleski, ili radi posao u svojoj struci.

Ovih dana iščekuju da se njena dokumenta prevedu kako bi se venčali, nakon čega će predati zahtev za srpsko državljanstvo. Planiraju i crkveni brak, ali će se pre njega, Milen najpre krstiti u seoskoj crkvi u Duboni, po pravoslavnim običajima.

NIJE PRASE ZA MOJ STOMAK

Dok se privikava na ljude, Milen upoznaje ovaj deo Srbije i uči da kuva srpska jela. Hrana joj je izazov. Nedostaju joj afričke zelene banane i "plodovi" Atlantskog okeana, pa polako degustira srpsku trpezu.

- Ne mogu da se naviknem. U Kamerunu jedemo uglavnom ribu. Za Uskrs sam jela prase sa ražnja, i moj stomak nije bio srećan - kaže kroz osmeh.

BATANGA NAROD

Milen je rođena u selu Tribi, a njena porodica pripada narodu Batanga. Najmlađe je dete u porodici, a ima petoro braće i sestara.

- Batanga pleme ima neke slične tradicionalne porodične običaje kakvi su u Srbiji bili pre pola veka. Patrijarhalni su, poštuju oca i majku, i druge ljude - priča Ivica.

U porodici Bonjoje-Divongi dočekali su ga, kaže, baš kao što bi zeta dočekali i ovde.