KAKO iz ugla Berlina treba da izgleda nastavak dijaloga Beograda i Prištine i koja pitanja u okviru njega treba da se "obrade", biće jedna od tema najavljenog susreta nemačke kancelarke Angele Merkel i predsednika Aleksandra Vučića, koji se očekuje u narednih mesec dana. Odgovori na neke od ovih dilema biće vidljiviji već krajem ove nedelje, kada će predsednik Vučić u okviru 55. Minhenske bezbednosne konferencije imati priliku da razgovara sa bliskim saradnicima nemačke kancelarke, ali i zvaničnicima iz celog sveta.

U Minhenu se očekuju Emanuel Makron, predsednik Francuske, Majk Pompeo, američki državni sekretar, Sebastijan Kurc, austrijski kancelar, Sergej Lavrov i Hajko Mas, šefovi diplomatija Rusije i Nemačke... Takođe, među najavljenim učesnicima konferencije su i nemački predsednik Frank-Valter Štajnmajer, Jens Stoltenbereg, generalni sekretar NATO, kao i predsednik kosovskih privremenih institucija Hašim Tači...

Pošto su formiranjem vlade Aljbina Kurtija kosovske institucije napokon kompletirane da bi dve strane ponovo sele za sto, kao preduslov je ostalo povlačenje taksa na srpsku robu, na šta su nemački predstavnici više puta pozivali Prištinu. Stav Berlina je da ne treba ubrzavati stvari tek da bi se postigao nekakav sporazum, već da je važno da on bude i održiv. Nasuprot tome, uočljivo je da Vašington u ovom momentu polaže dosta na ubrzanje čitavog procesa.


PROČITAJTE JOŠ - Merkel pozvala Vučića da poseti Nemačku u januaru



Prema oceni Nemanje Starovića, spoljnopolitičkog analitičara iz Centra za društvenu stabilnost, trenutno su u opticaju dva moguća modela za pregovore Beograda i Prištine. Jedan odražava ambiciju specijalnog izaslanika američkog predsednika Ričarda Grenela, podrazumevao bi potragu za trajnim rešenjem u odnosima Beograda i Prištine, ali i Srba i Albanaca na širem planu, tako što bi obuhvatio ključno pitanje statusa KiM i od njega neodvojivo pitanje teritorije.

- Međutim, kako se Nemačka snažno protivi bilo kakvim teritorijalnim promenama u odnosu na stanje koje sama priznaje od 2008. godine, izvesno je da će model pregovora za koji se Berlin zalaže biti manje ambiciozan i da će voditi ka nekom novom, manje ili više dugoročnom, ali svakako privremenom rešenju za odnose Beograda i Prištine, kojim se neće do kraja rešiti pitanje statusa naše južne pokrajine. U tom smislu, od nemačke kancelarke Merkel možemo očekivati predloge za nastavak pregovora na tehničkom nivou, koji bi možda obuhvatili nešto širi spektar tema nego što je do sada bio slučaj - navodi Starović.


Ako se dijalog otkoči, pitanje je i ko će biti glavni igrač na kosovskoj strani. Pošto, tzv. premijer Aljbin Kurti jasno stavlja do znanja da će on biti šef kosovske delegacije. Čak iako ostavlja prostor da sa Tačijem koordinira po ovom pitanju, Kurti je izričit da Tači više nije taj koji kreira spoljnu politiku.


PROČITAJTE JOŠ - PREDSEDNIK U NjUJORKU: Merkel insistira na razgovoru o Kosmetu "sve do rešenja"; Hrvati bi dobro govorili o meni da je Srbija slaba


Inače, najavljeni susret Merkelova - Vučić biće, zapravo, nastavak njihovog razgovora vođenog jesenas u Njujorku, tokom zasedanja Generalne skupštine UN, kada se, kako je tada rečeno, razmatrao "hodogram" dijaloga sa Prištinom, odnosno, kako sve treba da izgleda od momenta kada se formira nova kosovska vlada.