FINALNI TEKST STRATEGIJE O PROŠIRENJU: Obavezujući sporazum nije oročen na 2019. godinu; Priština može u EU
05. 02. 2018. u 17:40
Podvlači se da bi dve strane trebalo što pre da zaključe sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, što znači da je Evropska komisija odustala od vremenskog "oročavanja"
Foto G.Čvorović
Prema nezvaničnim informacijama Tanjuga, umesto toga se podvlači da bi dve strane trebalo što pre da zaključe sveobuhvatni, pravno obavezujući sporazum o normalizaciji odnosa, što znači da je Evropska komisija odustala od vremenskog "oročavanja", odnosno ograničavanja te obaveze.
Pored ove, druga "novina" u odnosu na prvobitni tekst Strategije, odnosno nacrt tog dokumenta, je odnos prema samoproglašenom Kosovu.
PROČITAJTE JOŠ: Madrid: Kosovo u EU samo kao region Srbije!
Prema informacijama koje su diplomatski izvori preneli Tanjugu u Briselu, finalni tekst Strategije o proširenju predviđa da samoproglašeno Kosovo može da napreduje na svom evropskom putu "kroz implementaciju Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju" i to kada "to dozvole objektivne okolnosti".
Ovakva promena rečnika, tačnije pristupa Evropske komisije, u diplomatskim krugovima u Briselu za Tanjug se ocenjuje kao spuštanje ambicija koje su ranje postojale o "napretku Kosova na EU putu".
U pitanju je, kako je ranije Tanjug pisao, činjenica, na koju se pozivala i Španija, da je samoproglašeno Kosovo stupanjem na snagu Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji zapravo došlo do kraja svog trenutno mogućeg evrointegracionog puta.
Za svaki sledeći korak te tzv. države ka EU biće neophodan konsenzus svih zemalja članica o statusu samoproglašenog Kosova kao nezavisne države.
PROČITAJTE JOŠ: Brnabić: Srbija ne mora da prizna Kosovo da bi ušla u EU (VIDEO)
Takvog konsenzusa nema i pitanje je da li će i kada biti postignut.
Mimo ovoga, u skladu sa ranijim procenama i očekivanjima, Srbija dobija konkretan vremenski okvir za ulazak u EU - do 2025. godine.
Iako u Evropskoj komisiji naglašavaju da se strategija odnosi na ceo region Zapadnog Balkna, očekuje se da samo Srbija i Crna Gora, koje se precipiraju kao lideri procesa evrointegracija, dobiju jasan rok mogućeg ulaska u EU:
”Uz snažnu političku volju, ispunjavnje održivih reformi i trajna rešenja u sporovima sa susedima, Crna Gora i Srbija bi trebalo da budu spremne za članstvo do 2025. godine”, navodi se u tesktu Staregije u koju je Tanjug imao uvid.
Druge zemlje regiona nisu dobile konkretne vremenske rokove, ali je Evropska komisija iznela svoje namere da svaka od njih napreduje na putu ka EU.
Albaniju i Makedoniju, ukoliko ispune neophodne uslove, na prvom mestu iz oblasti vladavine prava, odnosno pitanja imena u sporu Makedonije sa Grčkom, Evropska komisija namerava da preporuči za otvaranje pregovora.
Bosni i Hercegovini se takođe otvara šansa da postane zemlja kandidat za članstvo - uz ”trajne napore i angažman”.
U Briselu ovakvo ”odustajanje” Evropske komisije od konkretnih datuma, sem kada je u pitanju vremenski okvir za pristupanje Srbije i Crne Gore EU, vide kao potez koji bi trebalo da da dovoljno podstreka za napredak, ali i da ne bude ograničavajući faktor ili faktor kontraproduktivnog pristiska.
”Cilj proširenja jeste da se zemlje koje žele članstvo na kvalitativnom nivou transformišu u članice koje imaju održivu i funkcionalnu demokratiju i ekonomiju i kao takve budu u mogućnosti da doprinesu Uniji. Ako postavljanje datuma ide na štetu tog cilja, to će doneti više štete nego koristi, ne samo politici proširenja, već i zemljama u procesu evrontegracija”, upozoravaju evropski analitičari.
Evropska komisija bi u svojoj novoj strategiji trebalo da posebnu pažnju stavi na reformu vladavine prava u regionu, kao na ”najhitnije pitanje za Zapadni Balkan”.
Nezavisan i efikasan pravosudi sistem, borba protiv korupicije i organizovanog kriminala i jake demokratske insitucije države kljuć su za ulazak zemalja Zapadnog Balkana u EU.
Jačanje ekonomije, potpomognuto strukturnim reformama u toj oblasti, takođe se vidi kao neophodno da bi zemlje Zapadnog Balkana ”bile potpuno spremne da uđu” i da "doprinesu rastu EU privrede".
Strategija bi trebalo da najavi i ”postepeno povećanje” predpristupnih (IPA) fondova za Zapadni Balkan do 2020. godine.
Poseban deo Strategije odnosi se na predlog ”povećanog učešća svih partnera sa Zapadnog Balkana na neformalnim Savetima EU i drugim formacijama Saveta koje se foksiraju na oblasti od zajedničkog interesa”, kao što su spoljna politika, bezbednost, odbrana, migracije i transport.
”Posle Samita Zapadnog Balkana u maju u Sofiji, dalji sastanci sa liderima sa Zapadnog Balkana bi trebalo da budu predviđeni u kontekstu odgovarajućih sastanaka Evropskog Saveta”, navodi se u nacrtu Strategije u koju je Tanjug imao uvid.
Nova Strategija bi trebalo da još jednom fokus stavi na pomirenje i dobrousedske odnose u regionu.
Još jednom će se naglasiti da se svi bilateralni sporovi moraju rešiti pre ulaska u EU.
Pored zaključivanja sveobuhvatnog i pravno obavezujućeg sporazuma između Srbije i samoproglašenog Kosova, Evropska komisija zahteva da se granični sporovi reše međunarodnom arbitražom.
PRIŠTINSKI MEDIJI: BEOGRAD NEĆE BLOKIRATI ČLANSTVO PRIŠTINE U MEĐUNARODNIM ORGANIZACIJAMA, ALI NEĆE NI PRIZNATI NEZAVISNOST
Strategija o proširenju EU, koja će biti objavljena u utorak u Strazburu, predvđa normalizaciju odnosa Beograda i Prištine i pravno obavezujući sporazum od Srbije, ali ne i priznavanje kosovske nezavisnosti, piše prištinska GazetaExpres.
Pravno obavezujući sporazum za Srbiju podrazumeva, kako se navodi, da Beograd neće blokirati eventualno članstvo samoproglašenog Kosova u međunarodnim organizacijama.
PROČITAJTE JOŠ: Dačić: Nikada neće “zaokružiti” nezavisnost Kosova
U dokumentu se napominje, piše ovaj prištinski dnevnik, da bez efikasne i inkluzivne normalizacije odnosa Beograda i Prištine kroz dijalog, uz posredovanje Evropske unije, ne može biti dugoročne stabilnosti u regionu.
"Sveobuhvatan pravno obavezujući sporazum je od ključnog značaja da Srbija i samoproglašeno Kosovo mogu napredovati na evropskom putu", stoji u dokumentu u koji je, kako se navodi, Expres imao uvid.
Navodi se i da će Priština imati značajnu korist od konačnog sporazuma.
Pratite nas i putem iOS i android aplikacije
Najnovije iz rubrike
VELIKO UPOZORENJE VUČIĆA: Za godinu i po dana suočićemo se sa velikim ratom, niko više ne želi da sluša drugu stranu
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić rekao je danas, na forumu "GLOBSEC BELTALKS: Beogradski ekonomski razgovori", da više nema racionalnosti u međunarodnoj politici i da se uskoro sprema veliki sukob.
09. 12. 2025. u 20:57
BLOKADERI PROTIV SLOBODNE REČI: Kusturica preko Tomanovića traži zabranu Andrijani Nešić na dve godine! Protiv Informera 200 tužbi
REŽISER Emir Kusturica podneo je preko Zdenka Tomanovića krivičnu prijavu protiv glavne urednice portala "Novosti", Andrijane Nešić, u kojoj traži kaznu od 450.000 dinara i dve godine zabrane obavljanja novinarske i uredničke profesije!
09. 12. 2025. u 19:08
BOGOLJUB KARIĆ: Danas Putin može pozvati Vučića, kao što je Berluskoni pozvao Đinđića i vratio Srbiji Telekom
BOGOLjUB Karić pozvao je u saopštenju predsednika Rusije Vladimir Putina da u ime istorijskih odnosa Srbije i Rusije, vrati NIS, kao što je premijer Italije vratio Telekom, a njegov tekst prenosimo u celosti.
09. 12. 2025. u 18:57
VUČIĆ O VEČERI U BRISELU: Imam veliki i važan sastanak za ovu zemlju
PREDSEDNIK Srbije Aleksandar Vučić najavio je da će u sredu imati važan sastanak sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen i sa predsednikom Evropskog Saveta Antonijom Koštom, nakon čega, kako kaže, ide u Niš, gde će otvoriti dve nove fabrike.
09. 12. 2025. u 18:01
ANARHISTIČKA AKCIJA BLOKADERA
Blokaderi nastavljaju sa izopačenim idejama kojima žele da naštete državi i građanima.
09. 12. 2025. u 16:43
milanaleksandra
05.02.2018. 18:28
Srbija nece nikad priznati nezavisnost Kosova.
Priština se samo nada.
Pa to je još gore nego da ih priznamo!
Није шија него врат, није мост него ћуприја, није признање него правно обавезујућу споразум(уговор).
To bi bila VELEIZDAJA
Komentari (37)