Spremite se za plaćanje rata: Počinje vraćanje dugova bankama, od sutra opet vraćamo kredite

B. CARANOVIĆ

ponedeljak, 29. 06. 2020. u 11:00

Спремите се за плаћање рата: Почиње враћање дугова банкама, од сутра опет враћамо кредите

Foto N. Fifić

Glavnica veća za kamatu i raspoređena na preostali period otplate
TRI meseca pauze u otplati kredita i svih dugova banaka, ističe u utorak! Zastoj u otplati od 90 dana za sve koji su prihvatili ovu mogućnost Narodne banke Srbije završava se 30. juna, kada će nekim dužnicima već biti skinute prve rate. Naime, dugovi koji, prema ovoj opciji, nisu naplaćeni poslednjeg dana marta, jer je tada počeo da važi moratorijum, pomerene su na poslednji dan juna, a zatim će se tokom jula "skidati" aprilske rate.

Kako u Narodnoj banci Srbije kažu, banke su u obavezi da bez dodatnih troškova obaveste klijente i dostave im novi plan otplate. Većina banaka i davaoca lizinga, već je to uradila i na sajtu, ali i pojedinačno telefonom, ili mejlom, obavestila svoje klijente, koji imaju gotovinske, stambene i druge kredite, o datumu kada se nastavlja otplata. Uz ova obaveštenja, većini su stigli i novi planovi otplate, sa uvećanim ratama, na osnovu kamata za tri meseca moratorijuma.

"MINUS" AKO su građani tokom moratorijuma koristili dozvoljeni minus, oni će kamatu na taj novac platiti u junu, julu i avgustu. Kamata za mart, biće skinuta 30. juna, aprilska, 31. jula, a majska naknada biće naplaćena 31. avgusta.

- Banke su dužne da pre isteka roka moratorijuma, na svom veb-sajtu objave obaveštenje o datumu prestanka koji će biti primenjiv u najvećem broju slučajeva, a koji zavisi od datuma kada je obaveštenje o ponudi moratorijuma prvobitno objavljeno na sajtu određene banke - kažu u Udruženju banaka Srbije. - Banke će klijentima koji su koristili moratorijum dostaviti novi plan otplate u kojem je redovna kamata za period trajanja moratorijuma pripisana glavnom dugu i raspoređena na preostali period otplate i usled toga će nove rate biti neznatno uvećane. Period otplate kredita biće produžen za tri meseca koliko je trajao moratorijum.

Kako u UBS kažu, postoje još dva načina otplate zaostalih rata. Ukoliko građanin procenjuje da ima kod sebe novca koji mu nije neophodan za potrošnju, on može u razumnom roku nakon dostave novog otplatnog plana da se obrati banci i da zahteva drugačiji način otplate.

ŠTA KAŽE RAČUNICA KADA je reč, na primer, o mesečnoj rati stambenog kredita od 300 evra, od čega kamata čini 150 evra, tokom moratorijuma banka će iznos od tri redovne kamate, tih 450 evra, raspodeliti na preostale rate. Kome je do kraja otplate preostalo još 10 godina, mesečni trošak će biti uvećan za 3,75 evra. Za keš kredit od 500.000 dinara na sedam godina, a u trećoj godini otplate, nakon tri meseca moratorijuma, rata će biti veća za 310,95 dinara do kraja otplate. Kamata je 9,82 odsto, rata je pre moratorijuma bila 8.320 dinara, a nakon pauze će iznositi 8.631 dinar.

- U tom slučaju građanin može da bira između dve opcije. Jedna je da plati rate koje nije platio tokom moratorijuma, uključujući i dospelu kamatu za ta tri meseca - kažu u UBS. - Tada će nastaviti da plaća kredit kao što je plaćao pre proglašenja moratorijuma, u istom trajanju i sa istom visinom rate. Takođe ima još jednu mogućnost, a to je da plati samo kamatu za protekla tri meseca. U toj varijanti trajanje kredita biće produženo za tri meseca, ali će visina rate biti ista kao što je bila pre zastoja u otplati.

Prema podacima ove institucije, sedam odsto građana i oko 10 odsto privrednika odbilo je mogućnost moratorijuma. Kako kažu, među srednjim, malim i mikro preduzećima, veći je procenat onih koji su prihvatili zastoj u otplati, dok je kod velikih kompanija, taj procenat mnogo manji. Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je procenat prihvatanja i veći - da je zastoj u otplati duga prihvatilo 93 odsto dužnika pravnih lica, dok je moratorijum prihvatilo 94 odsto dužnika fizičkih lica.

Moratorijum je bio mera pomoći građanima i privredi tokom krize i vanrednog stanja zbog pandemije virusa korona. Banke i davaoci finansijskog lizinga bili su dužni da u roku od tri dana od stupanja odluke na snagu 18. marta, objave na svojim internet-prezentacijama obaveštenja o ponudi moratorijuma. To je bilo najkasnije 21. marta, dok je dužnik imao rok od deset dana od dana objavljivanja da tu ponudu odbije, a ako to nije učinio - smatra se da je ponuda prihvaćena tog desetog dana.










Pratite nas i putem iOS i android aplikacije