Spremite se za plaćanje rata: Počinje vraćanje dugova bankama, od sutra opet vraćamo kredite

Kako u Narodnoj banci Srbije kažu, banke su u obavezi da bez dodatnih troškova obaveste klijente i dostave im novi plan otplate. Većina banaka i davaoca lizinga, već je to uradila i na sajtu, ali i pojedinačno telefonom, ili mejlom, obavestila svoje klijente, koji imaju gotovinske, stambene i druge kredite, o datumu kada se nastavlja otplata. Uz ova obaveštenja, većini su stigli i novi planovi otplate, sa uvećanim ratama, na osnovu kamata za tri meseca moratorijuma.

- Banke su dužne da pre isteka roka moratorijuma, na svom veb-sajtu objave obaveštenje o datumu prestanka koji će biti primenjiv u najvećem broju slučajeva, a koji zavisi od datuma kada je obaveštenje o ponudi moratorijuma prvobitno objavljeno na sajtu određene banke - kažu u Udruženju banaka Srbije. - Banke će klijentima koji su koristili moratorijum dostaviti novi plan otplate u kojem je redovna kamata za period trajanja moratorijuma pripisana glavnom dugu i raspoređena na preostali period otplate i usled toga će nove rate biti neznatno uvećane. Period otplate kredita biće produžen za tri meseca koliko je trajao moratorijum.

Kako u UBS kažu, postoje još dva načina otplate zaostalih rata. Ukoliko građanin procenjuje da ima kod sebe novca koji mu nije neophodan za potrošnju, on može u razumnom roku nakon dostave novog otplatnog plana da se obrati banci i da zahteva drugačiji način otplate.

- U tom slučaju građanin može da bira između dve opcije. Jedna je da plati rate koje nije platio tokom moratorijuma, uključujući i dospelu kamatu za ta tri meseca - kažu u UBS. - Tada će nastaviti da plaća kredit kao što je plaćao pre proglašenja moratorijuma, u istom trajanju i sa istom visinom rate. Takođe ima još jednu mogućnost, a to je da plati samo kamatu za protekla tri meseca. U toj varijanti trajanje kredita biće produženo za tri meseca, ali će visina rate biti ista kao što je bila pre zastoja u otplati.

Prema podacima ove institucije, sedam odsto građana i oko 10 odsto privrednika odbilo je mogućnost moratorijuma. Kako kažu, među srednjim, malim i mikro preduzećima, veći je procenat onih koji su prihvatili zastoj u otplati, dok je kod velikih kompanija, taj procenat mnogo manji. Podaci Narodne banke Srbije pokazuju da je procenat prihvatanja i veći - da je zastoj u otplati duga prihvatilo 93 odsto dužnika pravnih lica, dok je moratorijum prihvatilo 94 odsto dužnika fizičkih lica.

Moratorijum je bio mera pomoći građanima i privredi tokom krize i vanrednog stanja zbog pandemije virusa korona. Banke i davaoci finansijskog lizinga bili su dužni da u roku od tri dana od stupanja odluke na snagu 18. marta, objave na svojim internet-prezentacijama obaveštenja o ponudi moratorijuma. To je bilo najkasnije 21. marta, dok je dužnik imao rok od deset dana od dana objavljivanja da tu ponudu odbije, a ako to nije učinio - smatra se da je ponuda prihvaćena tog desetog dana.