Prednost srpskim ratarima: Moguće takse na uvoz voća i povrća

KAKO bi sada sačuvala domaće poljoprivredne proizvođače, naročito povrtare, država planira da uvede prelevmane na uvoz voća i povrća. To znači da bi firme plaćale dodatnu taksu na uvoz ove robe. Nije, međutim, još poznato da li bi se taj namet odnosio na sve voće i povrće ili samo na ono koje se proizvodi kod nas.

Kako je za "Novosti" rekao ministar poljoprivrede Branislav Nedimović, ova odluka još nije doneta, ali bi mogla biti u narednim danima.

Ovih dana, inače, srpski poljoprivrednici, a naročito povrtari, na velikim su mukama kako da plasiraju svoje sezonsko povrće, koje sada stiže u plastenicima. Kako je država zatvorila pijace, put zelene salate, tikvica, rotkvica i mladog luka do kupaca je težak i gotovo nemoguć. Neka predviđanja su da će više od 50 odsto ovog povrća, nažalost, propasti, jer ono ne može dugo da stoji, a ni da se čuva u hladnjačama.

- Apsolutno sam za uvođenje dodatnih taksa na uvoz voća i povrća, ukoliko će to zaštititi domaću proizvodnju i srpskog seljaka - rekao nam je Milan Prostran, agroekonomista.

- Oni su sada najugroženiji, naročito mali i srednji farmeri. Trgovački lanci imaju ugovore sa dobavljačima i lakše im je bilo da dobiju robu iz uvoza, naročito što ti proizvodi nisu konkurentni. Prihodi od prelevmana idu u budžet, ali bi bilo bolje da se otvori jedan poseban deo i da te prihode država usmeri upravo poljoprivrednicima.

Prema rečima Prostrana, sada je vreme i kada uvozno voće i povrće teško stiže. I to što stigne do trgovinskih lanaca je vrlo siromašan izbor. Domaće voće još nije stiglo, pa bi prelevmani imali smisla za uvoz jabuka, jer ima naših, a tek polovinom maja stižu naše prve trešnje. Naš stručnjak Prostran ne zna ni da li bi se prelevmani odnosili na uvoz limuna, banana i drugog južnog voća, koje mi ne proizvodimo ili samo na ono što se uzgaja i kod nas.

- Već sad imamo problem sa sezonskim povrćem, pa su pojedini povrtari koji imaju plastenike sa salatom pustili ovce da to pojedu ili zaoravaju već jer nemaju kome da prodaju - upozorava Prostran. - Ko god je doneo odluku da se pijace zatvore trebalo je da nađe rešenje za male poljoprivrednike šta će sa svojom robom. Svakako, konačno treba da znamo da je uvek bitno da se podrži domaći proizvođač. Da je bitno da kupujemo uvek domaće. Tu logiku imaju i mnoge druge razvijene zemlje u svetu. Sada je definitivno vreme da podržimo srpskog seljaka. Poljoprivredniku treba platiti taj rad, treba mu stvoriti mogućnost da nastavi sa poslom, a mi da jedemo i kupujemo domaće voće i povrće.

Naš sagovornik smatra i da ova odluka, ukoliko do nje dođe, ne bi trebalo da izazove ljutnju kod drugih zemalja. Iako je Srbija potpisala razne sporazume o slobodnoj trgovini. Ne treba zaboraviti da je, recimo, Turska zabranila izvoz limuna. Uz to, kada je reč o domaćim poljoprivrednim proizvođačima, više od 50 odsto njih plasira svoju robu preko pijaca. Sada kada je i to zatvoreno, niko ne zna kako da reši problem.

ŠTITILI I MLEKO

UVOĐENjE prelevmana na uvoz određenih proizvoda ne bi bilo prvi put u Srbiji. Tako je naša zemlja 2015. godine uvela dodatne takse na uvoz mleka, mlečnih proizvoda i svinjskog mesa, kako bi sprečila poremećaje na tržištu, jer su u EU bile ukinute kvote za proizvodnju mleka, a došlo je do ruske zabrane uzvoza poljoprivrednih proizvoda iz EU. To je stvorilo viškove na evropskom tržištu, pa je Srbija reagovala kako bi zaštitila domaće proizvođače. Krajem 2016. godine ove mere su ukinute, u velikoj meri i pod pritiskom EU.