Suve, doduše, ali podjednako značajne za pretovar tereta, čime bi, praktično, postala kapija solunske luke za ovaj deo Evrope.

Mogućnost investiranja u takozvane "suve luke" u Srbiji, odnosno kontejnerske terminale, najavio je ovih dana izvršni direktor Lučke kapetanije u Solunu Sotiris Teofanis.
Suve luke ukrštaju prugu i put

Novim investicijama Luka "Solun" želi da se pozicionira kao regionalni transportni centar. Otuda i namera da Luci obezbede pristup najvećih prevoznika. Sa druge strane, Srbija, kao središte i nezaobilazni deo transportne i saobraćajne mreže jugoistočne Evrope, ima veliki interes za svakim vidom saradnje u toj oblasti.

Po oceni profesora ekonomike saobraćaja na Ekonomskom fakultetu u Beogradu doktora Slobodana Aćimovića, inicijativa koju je izneo direktor Luke „Solun" je jako dobra. Tim pre što je Srbija još 2011. godine planirala izgradnju terminala.

- Te, kako ih je on nazvao, 'suve luke' su u suštini intermodalni logistički terminali na mestima gde se sučeljavaju pruga i put. To je način da se poveća i ubrza protok kontejnera kroz Srbiju, što je opet u vezi sa većim usmeravanjem pomorskog saobraćaja preko Luke 'Solun', koji bi onda dalje išao ovim takozvanim ''novim Putem svile u srce Evrope", preko Severne Makedonije, Srbije i Mađarske - objašnjava Aćimović.

Inicijativa itekako ima smisla, smatra on, pogotovo što Srbija, praktično, nema intermodalni logistički terminal. Jedna privatna kompanija je, kako kaže, nešto dogradila u Dobanovcima, i nešto vrlo malo postoji u Makišu na takozvanoj ranžirnoj stanici u Beogradu. Ali, suštinski, mi još nemamo ozbiljan multimodalni logistički terminal.
Povećava se tranzit

A tranzit robe kroz našu zemlju je, po podacima Uprave carina, sve veći.

Na povećanje broja tranzitnih deklaracija pre svega je uticalo to što je naša zemlja u februaru 2016. godine pristupila Konvenciji o zajedničkom tranzitnom postupku (NCTS), rečeno je u Upravi carina.

Poslednjih godina ukupan broj tranzitnih deklaracija konstantno raste. U 2016. godini ih je bilo nešto više od 1,3 miliona, u 2017. godini je zabeleženo više od 1,4 miliona, a prošle godine blizu 1,6 miliona deklaracija.

S obzirom na stanje srpske železnice, ne čudi što je ubedljivo najveći broj deklaracija u drumskom saobraćaju, i on je iz godine u godinu rastao, a prošle godine je dostigao više od 1,5 miliona deklaracija. Brojka u železničkom transportu je, u odnosu na oko 20.000 deklaracija u 2016. godini, u prošloj godini pala na nešto više od 18.000.

Automatizacijom tranzita carinska služba je omogućila da se roba iz EU, zemalja EFTA, Turske i Makedonije kroz Srbiju prevozi na osnovu elektronske deklaracije, čime je za tranzit robe granica praktično prestala da postoji, kažu u Upravi carina. To će u budućem tranzitu robe iz solunske Luke, takođe, biti od značaja.
Važna i tradicija

Saradnja Srbije sa Lukom „Solun", koja je povezana sa 15 luka u osam različitih zemalja, a u najvećem broju sa drugim lukama u Grčkoj, a potom i sa onim u Turskoj, međutim, nije samo ekonomsko pitanje, već i pitanje tradicije. Na to je ukazao i njen direktor Teofanis.

Oslonac Srbije, a potom i Jugoslavije na solunsku Luku traje od početka prošlog veka. Kraljevina Srbija je u 1911. godini preko Soluna izvezla oko 80.000 tona robe - prehrambenih proizvoda i stoke, a Kraljevina Jugoslavija je od 1933. godine do početka Drugog svetskog rata otpremala preko Soluna oko 160.000 tona robe godišnje.

Posle Prvog svetskog rata u Solunu je postojalo oko 100 raznih trgovačkih preduzeća i dve banke čiji su vlasnici bili naši državljani, a 1921. godine je formirana i Trgovačko-industrijska komora Kraljevine SHS u Solunu, čiji su članovi bili naši državljani koji su se bavili trgovinom u Solunu.

Od marta 1924. godine, prema potpisanom ugovoru sa trajanjem od 50 godina, funkcionisala je Jugoslovenska slobodna zona u Solunu, koja je sa otpremanjem tereta prestala oktobra 1975. godine.

Luka u Solunu se, dakle, ponovo otvara za Srbiju.

(Sputnjik)