Fiskalni savet: Plate i penzije da rastu šest odsto

NAJSTARIJI sugrađani naredne godine mogu da računaju na povećanje penzija od oko šest odsto i to primenom švajcarskog modela indeksacije. Za isti procenat bi trebalo da porastu i plate u javnom sektoru i to prateći rast ekonomskog proizvoda u Srbiji. Od naredne godine u javnim službama i preduzećima bi moglo da se nastavi zvanično zamrznuto zapošljavanje. Sve ovo, uz deficit od 0,5 odsto BDP, predviđa Nacrt fiskalne strategije za naredne tri godine. Fiskalni savet ocenjuje da je zadati cilj dobar i da ga ovako planirana uvećenja primanja neće ugroziti.

Rizik bi, međutim, u izbornoj godini bio ukoliko bi se povećanja otrgla planu, a novac namenjen investicijama utrošio u projekte koji neće uticati na privredni rast.

PROČITAJTE JOŠ: Zašto srpski poljoprivrednici bacaju svoje proizvode

- Ograničena sredstva koja ostanu na raspolaganju treba pre svega utrošiti na ivesticije u infrastrukturu i zaštitu životne sredine i u smanjenje opterećenja rada - istakao je Pavle Petrović, predsednik Fiskalnog saveta. - Još se ne vidi šta će biti sa reformom platnih razreda. Mogli bi se uvesti 2021. godine, to je sedam godina od inicijative. Drugi reformski izazov je "Elektroprivreda Srbije". Investicije rastu na 4,5 odsto BDP, oko dve milijarde evra godišnje, što je oko 500 miliona evra više nego sada. Ubuduće investicije bi trebalo da se povećaju na pet odsto BDP, odnosno oko 2,3 milijarde evra godišnje. S obzirom na to da su sredstva ograničena, važno je napraviti oštre prioritete i ulagati u ono što utiče na rast.

Fiskalni savet smatra da je nedovoljan privredni rast najveći problem Srbije. Neke od mera iz Fiskalne strategije, poput digitalne transformacije i podele inovativn vaučera, nisu dovoljne.

- To su marginalne mere - ocenjuje Pavle Petrović. - Razglog niskog rasta su niske ukupne investicije. One sada čine 18,5 odsto BPD, a trebalo bi više od 23 odsto BDP. Dobar korak je povećanje javnih investicija, treba im dodati podstrek investicijama u javnim preduzećima, ali o tome nema reči u strategiji. Onda sledi povećanje investicija privatnog sektora.

Ovo je prvi put, posle 2011. godine, da je ispoštovan kalendar i da je Nacrt fiskalne strategije stigao na vreme. Vlada bi, krajem septembra, trebalo da uvaži primedbe i izađe sa konačnim dokumentom. U skladu sa njim kroji se budžet za sledeću godinu.

VAŽNI PLATNI RAZREDI

UVOĐENjE platnih razreda, koje je trebalo da ujednači primanja za iste pozicije u javnom sektoru - ne nazire se. Vladimir Vučković, član Fiskalnog saveta, upozorava da ukoliko se i naredne godine zarade uvećaju bez ove reforme - ona možda nikad neće ni zaživeti. Dosadašnji sistem povećavanja zarada je, na primeru računovođe u Ministartvu unutrašnjih poslova i Ministarstvu poljoprivrede doveo do toga da je prvom plata veća 28, a drugom 12 odsto.

PROČITAJTE JOŠ: Šabac: Sporne i investicije

EPS MORA DA ULAŽE

NISKE investicije i pad proizvodnje obeležile su prethodne godine u "Elektroprivredi Srbije".

- Ulagali su manje od amortizacije - upozorava Pavle Petrović. - Proizvodnja u termoelektranama je rasla do perioda od 2011. do 2013. godine, a posle toga je trend opadanja. U narednih šest godina neophodno da EPS obezbedi dodatnih pet gigavat-časova, što je 15 odsto sadašnje proizvodnje. U nove kapacitete bi morali da ulože tri milijarde evra i 800 miliona evra u zaštitu životne sredine.