Leks specijalis za švajcarce

D. I. KRASIĆ

15. 04. 2019. u 07:30

Лекс специјалис за швајцарце
Danas vanredna sednica vlade Srbije posvećena zakonu o konverziji kredita građana zaduženih u francima. Propis već ove nedelje u Skupštini po hitnoj proceduri. Deo dužnika nezadovoljan rešenjima

ZAKON o konverziji kredita u švajcarskim francima u evro trebalo bi da danas po podne bude usvojen na vanrednoj sednici Vlade Srbije. Ovaj leks specijalis potom će se naći pred poslanicima Skupštine Srbije gde bi, prema najavama, ušao u proceduru po hitnom postupku.

I dalje nema zvaničnih informacija o sadržini novog propisa. Prema nezvaničnim, zaduženima u "švajcarcima" sleduje otpis dela glavnice, odnosno ostatka duga, do 40 odsto. I to tako da će trošak 23 odsto otpisa snositi banke, a 15 odsto država. Još par procenata država će preuzeti na sebe kroz poreske olakšice bankama. Doduše, još nije jasno da li vrednost te poreske subvencije bankama takođe treba da bude otpisana dužnicima, ili će samo dodatno da umanji trošak bankarima. Tačnije - da li će banke da snose, u konačnom rezultatu, oko 25 odsto otpisa, ili će snositi oko 20 odsto.

Pročitajte još: Siniša Mali: Leks specijalis u ponedeljak na Vladi

Ostatak duga dužnicima će se svakako konvertovati u evro, po srednjem kursu, a potom se računati mesečne rate sa, nezvanično, 3,5 odsto godišnje kamate.

U pregovorima o konačnom izgledu ovog zakona učestvovali su banke, država i predstavnici dužnika. Da razgovori nisu bili nimalo laki, potvrdio je i sam ministar finansija Siniša Mali, koji je učestvovao na nekoliko ovih sastanaka.

- Nakon višednevnih teških razgovora blizu smo usaglašavanja konačnog teksta zakona, koji treba da odgovara svim stranama u procesu: i korisnicima kredita, i državi, i bankama - rekao je ministar u subotu najavljujući finalno rešenje leks specijalisa.

Ipak, čini se da neće svi učesnici pregovora biti zadovoljni krajnjim ishodom.

Dužnici, koje su u pregovorima zastupali advokati i ekonomisti iz Udruženja CHF, u petak su napustili sastanak, nezadovoljni što su, kao ustupak bankama, u zakon ušle dve, po njihovom mišljenju - sporne odredbe. Prva je da je indeksacija kredita u švajcarskim francima bila zakonita, a druga, praktično, sprečava dužnike da banku tuže sudu, ako smatraju, i posle konverzije, da nisu u celosti obeštećeni.

- Mi, kao udruženje zaduženih građana apsolutno ne možemo da pristanemo da se ozakoni valutna klauzula u francima, niti da pristanemo da onaj ko prihvati konverziju ne može da ide na sud - prokomentarisala je, za "Novosti", advokat Jelena Pavlović, iz Upravnog odbora Udruženja CHF.

BROJKE

BROJ građana koji otplaćuje kredite u švajcarskim francima je trenutno 16.800. Podaci zaduženih idu i do 37.000 porodica koje su se u pretkriznom periodu zaduživale u ovoj valuti. Lanjski podaci Kreditnog biroa barataju sa ukupno 17.684 stambena kredita u francima (januar 2018) vrednih 77 milijardi dinara (763 miliona evra).

Prema nezvaničnim podacima, iznos preostalog duga po kreditima u francima je 540 miliona evra.


Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (7)

Анти Антифа

15.04.2019. 07:45

Режим мора да заштити стране банке.Оне га и финансирају. Тако је то у капитализму

Darko

15.04.2019. 09:50

Prvo, niko od dužnika nije zadovoljan ovim zakonom i neće ga prihvatiti, jer ih na to niko ne može naterati.Drugo sad se vidi da ako se ostane pri ovom predlogu država u ovo nije ušla sa dobrim namerama već da pomogne bankama koje bi izgubile sporove sa prevareni gradjanima.

Vuk

15.04.2019. 10:11

Naravno da ovo vise ide u korist banaka da bi se ublažio njihov poraz na sudovoma odnosno da manje para izgube...... Jadan smo mi narod kad država radi u korist stranih banaka na stetu sirotinje

Рашо

15.04.2019. 10:18

Јако лоше решење. Људи који су се понашали одговорно и данас су подстанара а сада ће они да плаћају нечије непромишљене авантуре и банкарске преваре. Дакле они који су радили исправно су кажњени а лакомискени и преваранту су награђени! Апсурд каквих је мало.

Aca

15.04.2019. 14:40

@Рашо - Niko ne trži da neko umesto njega plaća njegove dugove već da vrati koliko je uzeo a ne da ako je pozajmio za jedan stan da vraća kao da je uzeo dva, o tome se radi

Aca

15.04.2019. 14:34

Kako može biti rešenje da se umanji ostatak duga ? To je apsurdno jer nisu svi kredit uzeli u isto vreme i na isti period otplate da bi svima procenat umanjenja početnog duga bio isti. Ako je neko 2005 uzeo kredit na 15 godina on je dug gotovo otplatio dik neko ko je uzeo na 30godina nije otplatio ni polovinu duga. Ovim se rešenjem sprovodi svojevrsna diskriminacija jer se dužnici ne stavljaju u isti položaj pred zakonom.