Poreznici ćute o visini duga

IMENA su javna, ali ne i zbir. Poreska uprava, posle godinu i po pauze, ponovo je, pod pritiskom javnosti, objavila spisak najvećih dužnika. I dalje, međutim, ne otkriva ukupan dug neplatiša, a on je lako mogao da dostigne i neverovatnih - 1.000 milijardi dinara.

Poslednji poznati podaci o ukupnom dugu su još iz septembra 2014. godine. Tada su poreznici od nesavesnih obveznika potraživali - 694 milijarde dinara, pet milijardi evra. Da su, kojim čudom, dužnici u tom momentu platili svoje obaveze, dosad bi nikla ravno 34 nova mosta poput "Pupinovog" u Beogradu. Dug bi bio dovoljan da se finansira gradnja neverovatnih 2.222 vrtića ako je reper obdanište sagrađeno u naselju "Stepa Stepanović", ili 1.111 škola. Šalu na stranu, poreznici su već tada znali da je 3,5 milijardi evra nenaplativo.

PROČITAJTE JOŠ - Poreske obaveze preduzetnika u Srbiji veće nego u Nemačkoj

I danas na listi prednjače firme u stečaju. Njihovi dugovi mere se desetinama milijardi dinara pojedinačno. Godinama se postavlja pitanje zašto poreznici na njih uopšte i računaju. Jedan od bivših direktora Poreske uprave, Ivan Simič, koji je na toj funkciji bio od kraja 2012. do kraja 2013. godine, veruje da s krajem stečaja nenaplaćene obaveze treba otpisati.

- Smatram da je potrebno dugove firmi koje su završile u stečaju najpre smanjiti za očekivani postotak neplaćanja, a po završetku stečaja, ako nema naplate, taj dug otpisati u celosti - kaže za "Novosti" Simič. - Ako se slučajno ikada u budućnosti desi da bi se našla neka imovina firme, kod koje je završen stečaj, onda bi se to knjižilo među vanredne prihode iz stečaja. Sadašnji poreski dug, koji obuhvata i dugovanja firmi koje su završila u stečaju i onih kod kojih je stečaj već završen, nerealan je. Moje iskustvo je da se odgovorni pre svega boje šta će neko reći ako se taj dug briše iz evidencija. I tako se vuče godinama. Slično važi i u slučajevima kada Poreska uprava mora, na osnovu pravnosnažnih odluka ili presuda, da vrati poreskim obveznicima određen iznos nezakonito naplaćenih poreza i to ne uradi. I to zato što smatra da će se možda nekada nešto desiti u njenu korist. Zbog toga mogu neke firme da propadnu. O tim stvarima mnogi ne žele ili se boje da govore.

Ivan Simič

Prva, očigledna žrtva, neplaćanja poreza je država, odnosno budžet. Ali, iza firmi koje godinama posluju ne plaćajući obaveze za svoje radnike, a porezi i doprinosi su najveći izvor duga, stoje stotine hiljada ljudi. Oni su radeći zapravo sebi "smanjivali" penziju, a zbog rupa u stažu i odlagali konačan odlazak u nju. Ni taj trošak, međutim, nije lako utvrditi. Na pitanje "Novosti" koliko je novca dato za povezivanje staža radnika iz državnih, nekadašnjih društvenih i firmi u privatizaciji, Ministarstvo finansija odgovara - da nije nadležno.

PROČITAJTE JOŠ - Suvlasnik SBB-a kupio državljanstvo Malte da izbegne porez?

Stari podaci pokazuju da je država u najmanje osam navrata, do 2013. godine, povezala staž za 421.604 radnika. I ova intervencija je republičku kasu koštala 60 milijardi dinara. Nadležni su oštro najavljivali da je to jedini put, a skoro svake naredne godine donošen je novi zaključak i produžavan rok. Na predlog Ministarstva privrede, Vlada je i tokom 2016. i 2017. odobrila povezivanje staža zaposlenima u preduzećima koja su bila u restrukturiranju.

- Prema podacima Fonda PIO, 4.809 zaposlenih, kojima poslodavac nije uplaćivao doprinos za PIO, uplatom 1,16 milijardi dinara za povezivanje staža, ostvarili su penziju - kažu u Ministarstvu privrede. - Pored zaposlenih u subjektima privatizacije koji su ispunili uslov za penziju, povezan je staž i za 22.936 bivših zaposlenih u subjektima privatizacije nad kojima je stečajni postupak otvoren od 2015. godine. Za ovu namenu je uplaćeno četiri milijarde dinara.

PROČITAJTE JOŠ - Porezi slaba tačka

MILOJKO ARSIĆ: NAPLATA RASTE

POREZNICI se iz godine u godinu hvale sve boljom naplatom poreza. Spisak dužnika i njihove obaveze, u međuvremenu se - ne smanjuju.

- Rast naplate poreza od sredine 2014. je činjenica, ali treba podsetiti da je tome prethodilo urušavanje naplate poreza tokom 2013. i prve polovine 2014. - objašnjava Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta. - Još postoje prepreke za efikasniju naplatu i to zbog nedovoljnog broja poreskih inspektora, neodgovarajuće organizacione strukture i slabe podrške pravosuđa upravi. Postoje indicije da se nastavlja sa praksom tolerisanja neizmirivanja poreskih obaveza određenih privatnih preduzeća iza čega, verovatno, stoji korupcija i bliskost vlasnika sa aktuelnim političkim strukturama.

(Sutra: Kako su opljačkali desetine hiljada radnika)