Lopovi podizali naš novac u Indoneziji

LIČNI podaci o karticama građana, koji su tokom aprila i prvih dana maja podizali novac na bankomatu OTP banke u Ulici Džordža Vašingtona u centru Beograda su - pokradeni. Odmah potom, usledio je pokušaj da se "olakšaju" i njihovi računi i to podizanjem novca na bankomatu u Indoneziji! Još 12 klijenata Eurobanke se našlo na udaru istih kriminalaca.

- U utorak, 16. maja, u ranim večernjim časovima počeli su da stižu prvi autorizacioni zahtevi, jedan za drugim sa bankomata iz Indonezije - rečeno je "Novostima" u OTP banci. - Sistem nadzora rizika odmah je detektovao kao sumnjive prve autorizacije i odmah smo pristupili blokadi kartica. Utvrđeno je da je na bankomatu u Džordža Vašingtona polovinom aprila bio postavljan skimer, za krađu podataka sa kartica.

U banci ističu da su odmah izvukli spisak kartica koje su korišćene i privremeno ih blokirali.

- Postavili smo pravilo po kome se odbijaju sve autorizacije sa bankomata iz Indonezije za koje postoji model povezanih zloupotreba - kažu u OTP banci. - Zloupotrebljeno je šest kartica koje je izdala naša banka i to u minimalnom iznosu. Dalja zloupotreba je sprečena. Banka je obavestila svoje korisnike da su im kartice blokirane i ponudila izradu novih. Kada je reč o nadoknadi sredstava našim korisnicima, postupićemo u skladu sa Zakonom o platnim uslugama.

I korisnici drugih banaka bili su na meti kriminalaca. Čitateljka "Novosti" J. J. jedna je od onih kojima su pokradeni lični podaci sa kartice. Srećom, na svom računu u Eurobanci nije imala novca, pa nije ni mogla da bude i finansijski oštećena.

- Pomenuta zloupotreba je posledica "skiminga" ili krađe podataka sa bankomata OTP banke kod Bajlonijeve pijace - potvrđeno nam je u Eurobanci. - Identifikovali smo 12 korisnika naših kartica sa kojima smo kontaktirali i obavestili ih da su im blokirane i da će biti zamenjene. Sve transakcije su odbijene i nijedan klijent nije oštećen.

Poznavaoce oblasti visokotehnološkog kriminala ne čudi što su lopovi u Indoneziji pokušali da unovče ukradene podatke.

- Podaci sa kartica su ili prodati putem interneta ili je reč o organizovanoj grupi ljudi. Što udaljenija zemlja, to duže traje autorizacija i kriminalac se brže naplati - objašnjava za "Novosti" advokat Vladimir Marinkov, stručnjak za visokotehnološki kriminal.

Da je reč o klasičnom vidu zloupotrebe platnih kartica potvrđuju u NBS.

- Banke u Srbiji nisu bile izložene globalnom sajber napadu, tako da se navedene zloupotrebe ne mogu dovesti u vezu sa širenjem malicioznog softvera ransomvare - rečeno je "Novostima" u NBS.

ODGOVORNOST NA BANCI

- KLIJENT banke kome bez njegovog znanja "skinu" novac sa računa, ne može da snosi gubitke po osnovu ovih transakcija ako banka nije uspela da adekvatno zaštiti svoj informacioni sistem, a pritom gubici nisu posledica zloupotreba ili propusta samog klijenta, kada na primer, klijent nije uspeo da zaštiti PIN kartice - ističu u NBS.

Važno je i da se vlasnik kartice odmah javi svojoj banci, čim primeti da mu je neko sa računa skinuo novac.