VELIKA autlet prodavnica hrane nazvana "Žabac", druga takve vrste u Zagrebu, u kojoj su cene niže i do 90 odsto od onih u standardnim trgovinama, uzburkala je duhove i u Srbiji, i podelila mišljenja stručnjaka i potrošača.

Struka je podržala svaki vid smanjivanja količine hrane koja se baca, pa i kroz ovakve prodavnice, dok je stav udruženja potrošača da roba kojoj rok trajanja ističe ne bi trebalo da se "izdvaja" u posebne prodavnice, već da bi za nju trebalo da postoji jasno određeno mesto u svakoj radnji.

- Često se, ne samo u malim radnjama, nego i u velikim megamarketima, mogu naći proizvodi kojima je rok trajanja istekao, pa i oni kojima je etiketa sa rokom trajanja zamenjena i "produžena" - ukazuje dr Jasna Mastilović, sa novosadskog Instituta za prehrambene tehnologije. - Samim tim, smatram da je otvaranje posebnih prodavnica u kojima bi se našla roba čiji je rok trajanja pred istekom opravdano, tim pre što bi se na taj način smanjila količina hrane koja završi u smeću, a za njenu pripremu, od njive pa sve do police u marketu, utrošena je mnogo rada.

Mastilovićeva, takođe, objašnjava kako rok trajanja kod većine proizvoda u stvari ne znači da je, po njegovom isteku, proizvod odmah opasan za konzumaciju.

- U zemljama engleskog govornog područja na proizvodima stoji da ih je "najbolje upotrebiti" do određenog datuma - podseća Mastilovićeva.

Goran Papović, predsednik Nacionalne asocijacije potrošača, međutim, smatra kako organizovanje ovakvih prodavnica ne bi postiglo pravi efekat, jer bi potrošači na njih gledali kao na "radnje za sirotinju".

- Imali smo sličnih primera otvaranja prodavnica sa nižim cenama, ali one kod nas nisu "uhvatile koren" - podseća Papović. - Samim tim, smatram kako bi daleko bolje rešenje bilo da se, propisima, prodavci obavežu da u svakoj prodavnici odrede mesto gde bi se izlagala roba čiji je rok trajanja pri kraju i kojoj bi cena bila znatno niža. Takvim rešenjem, siguran sam, bili bi zadovoljni i kupci i prodavci.

Karikatura Goran Divac

Što se tiče trgovaca, konstatuju da ideja nije loša, ali da nije ni tako lako izvodljiva kao što izgleda na prvi pogled. U kompaniji "Delez Srbija" ističu da sve inicijative koje mogu da smanje bacanje hrane i pozitivno utiču na odgovorno upravljanje viškovima namirnica, svakako treba podržati.

- Mi već imamo dodatne popuste i do 70 odsto na robu pred istek roka upotrebe. Viškove hrane svakodnevno doniramo u više od 60 humanitarnih organizacija kroz projekat "Pomažemo da imaju i oni koji nemaju" - dodaju u ovoj kompaniji.

U "Univereksportu" ističu da bi pred takvim poduhvatom stajale mnogobrojne prepreke.

- Radnje ovog tipa morale bi da budu odvojene od redovnih prodajnih objekata, da imaju u svakom trenutku zadovoljavajući nivo ponude, znatno sniženu cenu, s obzirom na to da je u pitanju roba pred istek roka - kaže Olivera Ćirković, rukovodilac korporativnih komunikacija i zamenik direktora marketinga "Univereksporta". - To bi podrazumevalo da kao trgovinski lanac uvek imate dovoljne količine robe iz gotovo svih robnih grupa. Ne treba preskočiti činjenicu da su prosečne marže, pogotovo na prehrani, znatno manje nego kod robe koja je predmet autleta, a to su najčešće odeća i obuća.

GODIŠNjE BACIMO 20.000 DINARA

- NIKO nije uradio tačno istraživanje o tome koliko se hrane godišnje baca u Srbiji - ukazuje Mastilovićeva. - Neki, istina, ne sasvim precizni podaci idu ka tome da prosečna porodica u Srbiji godišnje baci hrane u vrednosti od 20.000 dinara.