Javne nabavke više nisu leglo korupcije

ZAKON o javnim nabavkama dogodine ide na još jednu, finu doradu. Reč je o planiranom usklađivanju sa evropskim zakonodavstvom. Uprava za javne nabavke, u međuvremenu, nastaviće da radi na većoj konkurenciji, manjoj korupciji, kraćim postupcima i većem značaju najpovoljnije, umesto najjeftinije ponude. Kada je reč o direktnim pogodbama, koje su dugo bile glavni izvor korupcije u javnim nabavkama, one sada čine svega tri odsto ugovora.

Pre 13 godina gotovo svaki četvrti ugovor sklapan je bez javnog poziva.

- Po tom parametru smo sada bolji od Evrope. Tamo direktne pogodbe čine pet odsto javnih nabavki - kaže za "Novosti" Predrag Jovanović, direktor Uprave za javne nabavke. - S druge strane, otvoreni pozivi su činili 63 odsto nabavki, a sad smo stigli do 93 procenta. Izmene zakona neće doneti značajne promene. Reč je samo o novoj terminologiji. U izveštaju Evropske komisije se jasno vidi da smo dobro radili. Imamo pohvale i zato je i otvoreno poglavlje.

Smanjenje pregovaračkog postupka "po hitnosti" u prvom polugodištu 2016. godine, piše u izveštaju Uprave, posledica je toga što Rudarski basen "Kolubara" nije sproveo nijedan pregovarački postupak bez objavljivanja poziva za podnošenje ponuda. S druge strane, u prvom polugodištu prošle godine ta vrednost je iznosila 1,5 milijardi dinara. Najveći deo ove vrednosti činile su nabavke električnih mašina, aparata i potrošnog materijala posle poplava.

- Radimo i na tome da značajniji kriterijum budu najpoljovnije, a ne najjeftinije ponude - dodaje Jovanović. - Svi znamo iz ličnog iskustva da najjeftinije nije uvek i najkvalitetnije. Kod nas je u 80 odsto nabavki ključan faktor najniža cena, dok se u Evropi gledaju i drugi kriterijumi koji ponudu čine najpovoljnijom, a to je i kvalitet.

Ono po čemu nabavke ne napreduju poslednjih godina jeste - konkurencija. Izveštaj pokazuje da je u 2011. godini na svakom konkursu u proseku učestvovalo 3,2 ponuđača. Lane je broj učesnika pao na 2,9 po konkursu, a ove na svega 2,5.

- U oblasti građevinskih radova, prosečan broj ponuda iznosio je 2,2, jer su preovlađivali konzorcijumi i grupe ponuđača. Naime, zbog velikih vrednosti ugovora, u proseku od 24,3 miliona dinara, više ponuđača se udruživalo i podnosilo zajedničku ponudu. To je uzrokovalo da broj ponuda po zaključenom ugovoru bude nizak.

Slaba konkurencija odlika je i nabavki u oblasti energetike, pre svega u slučaju naftnih derivata i električne energije.

- Ove nabavke su učestvovale sa 9,2 odsto u ukupnoj vrednosti javnih nabavki velike vrednosti, a prosečan broj ponuda je bio 1,7 - naglašavaju u Upravi. - Konkretno, EPS Snabdevanje i NIS su dobili 82 odsto vrednosti ugovora u ovoj oblasti.

VIŠE STRANACA

U prvom polugodištu ove godine pet odsto vrednosti javnih nabavki dodeljeno je stranim kompanijama. Prošle godine, u istom periodu, strani ponuđači su uspeli da se izbore za ugovore vredne 2,5 odsto ukupnih javnih nabavki.