Nedeljko Terzić: Racionalne penzije

RETORIKA u medijima i na javnim tribinama povodom nacionalnih penzija svodila se često na primenu individualnih odbrambenih mehanizama i afirmaciju ličnog, pa se tako uvek vraćamo samom početku kad su u pitanju nacionalna priznanja i čini se da odgovorne ljude hvata paranoja kada se ona pomenu. Mučnina se javlja u dilemi; kako uspostaviti objektivnu valorizaciju ličnosti i njenog dela?

U našoj kulturnoj populaciji istinski dometi su lako uočljivi, i uglavnom se sve zna, ukoliko namerno ne zažmurimo pred nekim vrednostima. Pitanje afirmacije ličnosti u javnom životu ne bi trebalo da bude presudno, jer popularnost nastala iz nekih razloga ne sme da ugrožava umetničku vrednost.

Posebna ili izdvojena vrednost, za posebno priznanje u sportu nekako je lakše izbrušeno, pa tako: olimpijska, svetska, evropska i balkanska odličja imaju svoju validnost. Možda bi i u kulturi s malo dozirane racionalnosti - rezonski, odatle trebalo i početi. Jer uz sva domaća nacionalna priznanja i nagrade za delo i stvaralaštvo, treba ispoštovati i ko nas i kako u kulturi i umetnosti predstavlja na međunarodnim, svetskim i evropskim scenama i događajima. Ko to, odista, tamo čuva obraz države i afirmiše njene kulturne, stvaralačke, umetničke tekovine, ko svojim delom stoji ispred nacionalnih obeležja kao pandan drugim nacionalnim kulturama u svetu? Svedoci smo da se ponekad o našim ljudima i njihovim delima zna više van zemlje nego kod nas. Treba izdvajati i one koji su, osim stvaranja identiteta, stvarali prostore u nacionalnoj kulturi za još nekoga, i za još nešto. Ne treba nijednu ličnost, nijedno delo devalvirati, ali konačno se mora ljudima, delima, istini, pogledati - u oči.

Kako god su pod velikom sumnjom invalidske penzije, dobrim delom u istom košu su i nacionalne penzije u kulturi. Zašto se plašiti revizije? Ako neko nešto nije zaslužio, kako je moguće da mu se to ne uskrati? Pitanje nacionalne kulture i nacionalnih penzija je i pitanje nacionalne svesti. Kao da se među umetnicima ne zna kome je i kako, u čije vreme bukvalno - data penzija, da li su na to uticali ondašnji političari, poslanici, uglednici iz visokih institucija, bliski familijaši, uticajne komšije.