Jelena Pavlović: Svaka treća cigareta stiže ispod tezge, zbog crnog tržišta država godišnje gubi 200 miliona evra

DOMAĆU duvansku industriju potresa duboka kriza. Možda je najbolja ilustracija razmere problema podatak da je crno tržište duvana u poslednje dve godine pojelo blizu 40 odsto legalnog tržišta i da ono po svim indicijama i dalje raste. Poznat je podatak da se izgubljeni poreski prihodi procenjuju na oko 200 miliona evra godišnje. Ovo, u intervjuu za „Večernje novosti“, kaže Jelena Pavlović, generalni direktor Kompanije „Filip Moris“ za Srbiju i Crnu Goru.

Naša sagovornica naglašava da razarajući efekti sive ekonomije, koja je dominantan, ali ne i jedini vid nelojalne konkurencije, pogađaju sve koji posluju poštujući propise ove države i uredno izmiruju svoje poreske obaveze:

- Kod visokooporezovanih proizvoda kao što je duvan, u čijoj maloprodajnoj ceni blizu 80 odsto otpada na akcizu i PDV, takmičenje sa onima koji ne plaćaju porez nije moguće. Dokle god se propisi ne budu dosledno i bez izuzetaka sprovodili, dok država ne sprovede u delo nultu toleranciju na crno tržište, mi ćemo neizostavno trpeti. Nažalost, propuštaćemo razvojne šanse, jer ćemo smanjivati investicije i troškove i svodićemo se na meru koju nam šverceri budu odredili.

* Da li je država pokazala odlučnost da pomogne?

- Čvrsta opredeljenost države da reši ovu poražavajuću situaciju postoji i to nam je jasno iz poruka koje dobijamo od najviših državnih organa. Važno je razumeti da se država ne bori sa švercom duvana da bi pomogla nama. Ona to radi iz sopstvenih interesa. Jer, uređena država počiva na vladavini prava, na snažnim, međusobno koordinisanim institucijama, na poreskoj disciplini... Organizovana država ne postoji ako je kriminal organizovan i zato je siva ekonomija razorna, a napori države da je suzbije izuzetno važni za nju samu. Taj posao nije nimalo lak, stoga zavređuje podršku zajednice, svih nas koji želimo da živimo i radimo u uređenoj državi.

* Šta država može da uradi da bi se ublažile posledice krize u privredi, koja nije mimoišla ni duvansku industriju?

- Bojim se da nema čarobnog štapića, već je potreban sistematičan, koordinisan rad institucija na više polja. Godinama se trudimo da uspostavimo podsticajan investicioni ambijent, i tu smo kao društvo ispoljili našu najveću slabost - nedoslednost. Dodajemo pravnom sistemu brojne nove propise, ali su oni često međusobno neusaglašeni, politike nesprovedene, ciljevi promenljivi, projekti nezavršeni. Radimo namah, počnemo pa odustanemo ili promenimo pravac. Na duvanske proizvode se, po pravilu, ne odnosi načelno liberalno uverenje da je bolje da ih ima više uz što nižu cenu. Države uvode brojna pravila kojima se ovaj proizvod poskupljuje, čime se teži ostvarenju ciljeva poreske politike i zaštite javnog zdravlja. Tu Srbija nije izuzetak. Nedoslednost, međutim, nastaje kada se ta ista pravila ne sprovode. Tada nastupa situacija kakvu imamo danas. Poreski prihodi ne rastu kako je očekivano, već padaju. Potrošnja se ne smanjuje, već su u izobilju dostupni proizvodi čiji kvalitet niko ne kontroliše. Na ovom primeru se vidi da je uspostavljanje pravnog okvira samo prvi korak, a da svaka kolebljivost i nedoslednost države u primeni sopstvenih propisa ohrabruje njihovo izigravanje, što u krajnjem ishodu vodi u haos.

* „Filip Moris“ je prošle godine bio jedna od 15 kompanija koja je uplatila najviše novca u budžet Srbije. Kakav je trend ove godine i da li ćete prihodovati više ili manje novca?

- Za proteklu godinu smo na ime poreza platili nešto više od 45 milijardi dinara, čime smo bili drugi najveći poreski uplatilac u zemlji. Na naše rezultate, a time i iznos poreza koji ove godine plaćamo, bitno utiče crno tržište, tako da je još neizvesno kako ćemo završiti ovu godinu.

* Koliko ljudi trenutno radi u kompaniji i da li planirate nova zapošljavanja?

- „Filip Moris“ u Srbiji direktno zapošljava 900 ljudi različitih profila na pozicijama širom zemlje. Činjenica jeste da smo prepoznati kao poželjan poslodavac, jer pružamo brojne prilike za profesionalni i lični razvoj, kroz različite obuke, projekte, usavršavanja na drugim tržištima. Posebno me čini ponosnom činjenica da čak pedeset profesionalaca iz Srbije uspešno grade svoje karijere u filijalama „Filip Morisa“ širom sveta, kao i to što smo vratili u Srbiju brojne mlade ljude koji su školovani u inostranstvu i kojima je posao u međunarodnom okruženju bio osnovni kriterijum za povratak u zemlju.

- Program koji sprovodimo daje priliku mladim ljudima da na samom početku profesionalne karijere steknu radno iskustvo u velikoj međunarodnoj kompaniji, ali i više od toga - da uz precizan plan razvoja dostignu menadžerske pozicije. Srbija je zemlja sa velikim kadrovskim potencijalima, međutim, menadžeri se ne rađaju, već se menadžerske veštine razvijaju. Zato je ovo izuzetan program za mlade.

* Zašto vaši tradicionalni kupci sada moraju da izgovore složenu rečenicu, kada traže neki od proizvoda, poput: „Želim kratki, tvrdi, crveni ‘marlboro’“? Koliko ste novih proizvoda uveli?

- Kada neko traži kratki, tvrdi, crveni „marlboro“, najčešće je dovoljno da kaže samo „marlboro“. Živimo u vremenu velikih globalnih promena koje utiču na naš životni stil, kupovne navike, kao i na to šta očekujemo od brendova. „Marlboro“ prati ove promene i nastoji da izađe u susret potrebama sve zahtevnijih i sofisticiranijih potrošača. Lansiranje novih varijanti kao i konstantan rad na inovacijama postojećih varijanti je ono što „marlboro“ i čini najprodavanijom markom cigareta od 1972. „Marlboro“ na srpskom tržištu ima 11 varijanti, pet u okviru „red“ i šest u okviru „gold familije“. Svaka od ovih 11 varijanti ima svoje potrošače, kao i jasnu ulogu unutar „marlboro“ portfolija.