Ima li otrova u dečjim igračkama?

GUMICE koje se koriste za dečje narukvice nisu kancerogene, potvrdilo je u utorak Ministarstvo zdravlja, ali time nije otklonjena sumnja u škodljivost igračaka i proizvoda od plastike koje uvozimo. Jer, u Srbiji, kako tvrde u potrošačkim organizacijama, godinama se ne kontroliše hemijski sastav odeće, obuće, igračaka... S druge strane, u inspekciji ističu da ni Evropa nije objavila štetnost tih gumica, a kada, kako kažu, budu imali informacije o tome koliko su ovakve narukvice rizične, to će i objaviti.

Britanska firma „Entertejner“, najveći lanac prodavnica igračaka u Velikoj Britaniji, povukla je iz prodaje gumice za pravljenje popularnih narukvica i sitnih igračaka nakon što je, navodno, otkriveno da sadrže sadrže 40 odsto ftalata, materije koje, po propisima EU, može u proizvodu da bude najviše 0,1 odsto.

Goran Papović iz Nacionalne organizacije za zaštitu potrošača upozorava da takve proizvode u Srbiji nema ko da povuče iz prodaje, jer ih niko nije kontrolisao.

- Nažalost, u Srbiji se godinama ne kontroliše sastav takvih proizvoda, posebno otkako je ukinuta Agencija za hemikalije - kategoričan je Papović. - Uvozni lobi je bio toliko jak da je zahtevao ukidanje te agencije, zbog toga danas mnogi proizvodi ulaze na naše tržište bez kontrole. Kada je reč o samim gumicama, informaciju da sadrži kancerogene hemikalije još nije potvrdila RAPE, nadležno telo za uzbunjivanje u EU, i zbog toga se ova informacija u našoj državi još uvek uzima sa rezervom.

Papović upozorava na neophodnost redovnih kontrola pri uvozu tekstila, odeće, obuće, i druge neprehrambene robe, kako se potrošači ne bi dovodili u zabludu. Jer, kako ističe, niko nema pravo da se poigrava zdravljem građana.

Načelnik odeljenja za tehnički nadzor u Sektoru tržišne inspekcije Slaviša Petković, kaže da su bezbednosni zahtevi za predmete opšte upotrebe, pa samim tim i gumica za pravljenje ukrasnih narukvica, definisani Zakonom o zdravstvenoj ispravnosti predmeta opšte upotrebe iz 2011.

- U slučaju da nadležni inspekcijski organi raspolažu informacijama o riziku koji predstavlja proizvod, shodno Zakonu o opštoj bezbednosti proizvoda, plasiraju se odmah javnosti - kaže Slaviša Petković. - U skladu sa evropskim zakonodavstvom u Srbiji funkcioniše sajt NEPRO, kojim se sprovodi brza razmena informacija o nebezbednim proizvodima, a pandam je evropskom sajtu RAPE.

Ukoliko bi se utvrdilo da se na tržištu nalazi proizvod koji predstavlja rizik, taj proizvod bi se odmah, u saradnji sa proizvođačem, odnosno distributerom povukao iz prometa.

STRUJNI UDAR OD TEHNIKE

VIŠE od polovine nebezbednih proizvoda na srpskom tržištu poreklom je sa Istoka. Posledice korišćenja nesigurnih i neproverenih proizvoda iz Kine mogu biti i mnogo opasnije, kao što su udari struje ili požari. Kod ovih proizvoda, najveći je rizik od povreda. Ponuda kineske robe u Srbiji je u porastu, a zbog učestalih pritužbi potrošača na bezbednost i kvalitet, pojačane su i kontrole te robe.

- Kupcima najviše glavobolje zadaje tehnička roba, a upravo je najveće učešće kineskih električnih aparata, označenih kao nebezbedni - kažu u potrošačkim organizacijma.