Privatni fondovi: I bebe „uplaćuju” za penziju

TEK joj je godinu i po dana, a već razmišlja o penziji. Među 183.508 članova privatnih penzijskih fondova u Srbiji je i devojčica stara 16 meseci, inače najmlađa članica „Dunav dobrovoljnog penzijskog fonda“, za koju privatne doprinose uplaćuju roditelji.

Sve mlađe članstvo koje štedi za starost ipak još uvek predstavlja izuzetak, a ne pravilo. Poslednji podaci Narodne banke Srbije pokazuju da su najbrojniji članovi privatnih penzijskih fondova i dalje oni starosti od 40 do 49 godina, koji čine trećinu članstva. I dalje prednjače muškarci, kojih je više od 100.000 među članovima.

- U Srbiji trenutno četiri društva upravljaju imovinom šest dobrovoljnih penzijskih fondova - kaže za „Novosti“ Milan Kovač, izvršni direktor „Dunav društva za upravljanje. - Ukupna štednja preko 183.000 građana koji su članovi ovih fondova iznosi više od 20 milijardi dinara. Prosečna prikupljena sredstva po članu iznose 108.387 dinara.

Prema rečima Kovača, najveći broj članova u „Dunav dobrovoljnom penzijskom fondu“ čine zaposleni u čiju korist poslodavci uplaćuju dopunske penzijske doprinose i na taj način im obezbeđuju, pored državne, i privatnu penziju. Prosečna uplata u „Dunav“ fond iznosi 3.500 dinara.

- Među poslodavcima koji su prepoznali značaj dobrovoljnih penzijskih fondova i odlučili se da na ovaj način učestvuju u planiranju finansijske sigurnosti svojih zaposlenih ima firmi različitih vlasničkih struktura - navodi Kovač.

- Zajedničko za sve njih je da kao društveno odgovorne organizacije vode računa o svojim zaposlenima, a s obzirom da je privatna penzija nasledna i o njihovim porodicama.

Podaci NBS pokazuju da fondovi u Srbiji najveći deo imovine svojih članova čuvaju u najsigurnijim hartijama - državnim obveznicama, u koje je „investirano“ čak 15,85 milijardi dinara, odnosno 80,2 odsto ukupne imovine koju su građani poverili fondovima na čuvanje.

U Srbiji trenutno ima 207 „privatnih penzionera“.

SVAKI DESETI RADNIK

U uplatama dopunskih doprinosa u dobrovoljne penzijske fondove nema značajnih ograničenja, osim da moraju da budu u dinarima. Na ovaj način za starost mogu da štede i zaposleni i nezaposleni, i maloletni i oni stariji. Može da se uplaćuje redovno, ali nema prekida ugovora ako se se uplatama stane, ili se poneke „preskoče“. Podaci NBS pokazuju da u Srbiji, od ukupnog broja stanovnika, svega 2,55 odsto štedi na ovaj način, dok, gledano u odnosu na broj zaposlenih može da se kaže da svaki deseti uplaćuje privatne doprinose.