Bogati se loše hrane

ŠTO je država razvijenija, njeni žitelji manje svojih prihoda troše na hranu. Nedavno otkriće da su pojedini potrošači u Evropi umesto govedine jeli konjsko meso, rezultat je, po nekim mišljenjima, trenda u bogatom svetu. Deo prihoda koji domaćinstva izdavajaju na hranu sve je manji, a prema navodima britanskog "Ekonomista", ova potrošnja opada, čini se, nauštrb kvaliteta.

Ljudi u siromašnim zemljama su prisiljeni da potroše daleko veći deo prihoda da bi se prehranili. Ipak, ovakva veza između siromaštva i troška za hranu "ne pije uvek vodu". Jer, Indijci, na primer, troše manje svog kućnog budžeta na hranu, nego što to čine Rusi. Procenat je 27 naspram 32 odsto. Međutim, kada se posmatra koliko je dolara potrebno da se u toku jedne nedelje prehrani jedan čovek, situacija je ovakva: pet dolara košta ishrana čoveka u Indiji, a 38 u Rusiji.

- U principu, što je zemlja razvijenija, ljudi proporcionalno manje troše na hranu - navodi "Ekonomist". - Tako su Južnokorejci trošili jednu trećinu svog prihoda na hranu u 1975. godini, a sada je ovaj udeo svega 12 odsto. Ovo ostavlja više novca za trošenje na druge, lagodnije stvari u životu. Mađari prednjače u ovome: oko 10 odsto potrošnje u njihovim domaćinstvima odnosi se na kupovinu alkohola i duvana.

Podaci pokazuju da se u Kamerunu gotovo 50 odsto prihoda domaćinstva troši samo na ishranu. Sledi Belorusija sa oko 42 odsto. Između ove dve države mogla bi da se "udene" i Srbija, sa 45 odsto troška za ishranu, bar prema domaćoj statistici.

Najmanji procenat prihoda na hranu troše američka domaćinstva: tek oko sedam odsto. Odmah potom su Britanci, sa oko devet procenata.

Međutim, najskuplje je "nahraniti čoveka" u Japanu. Iako domaćinstva u ovoj državi troše 15 odsto zarađenog na ishranu, nedeljna potrošnja po čoveku ovde iznosi čak 77 dolara. Sledi Grčka, sa 69 dolara nedeljnog troška za ishranu jednog žitelja, pa Francuska, sa 63 dolara...