**Utva** ponovo na pisti

BEOGRAD - Naš prvi proizvođač jedrilica i aviona, **Lola Utva**, u Pančevu, i pored svega što ju je snašlo poslednjih godina opstaje, na putu je da se potpuno konsoliduje i obnovi saradnju sa zapadnim partnerima.
Da je to tako potvrdila je i nedavna poseta američkog ambasadora u Beogradu, Vilijema Montgomerija, koji je došao da **snimi** situaciju i uveri se u velike potencijale ovog preduzeća. Vršilac dužnosti direktora **Lola Utve**, Tomislav Bjelogrlić, kaže da je ambasador sa pažnjom razgledao postrojenja i da veruje da nosi povoljne utiske. Nada se pozitivnoj odluci i otkriva da se radi o poslu za čuvenog proizvođača aviona **Boing**. Ova američka firma, naime, planira da u Beogradu otvori svoj regionalni centar, a **Utva** bi zbog neposredne blizine mogla da snabdeva tog svetskog proizvođača aviona nekim delovima. Pre ambasadora Montgomerija u **Utvi** su već boravili predstavnici **Boinga** koji su konkretnije razgovarali o saradnji.
Ovaj kolektiv mnogo očekuje i od projekta izgradnje školskog klipnog aviona **lasta 95**, za šta je posebno zainteresovana naša vojska. Radi se o modernom školskom avionu, čiji prvi modeli su proizvedeni 1985. godine. On se u međuvremenu modernizovao i sada se radi o gotovo novom tipu školskog aviona, koji nadmašuje svoje prethodnike. Direktor Bjelogrlić kaže da bi taj novi tip aviona mogao da bude završen za godinu i po dana ili dve. Veći deo sredstava već je obezbedila Vojska Srbije i Crne Gore.
U **Utvi** se pripremaju i za proizvodnju bespilotne letelice, a Bjelogrlić tvrdi da mogu, što se njih tiče odmah da startuju. Imaju opremu, ljude, projekat. Bilo bi to prvi put da naša namenska proizvodi bespilotne letelice. To je dosad bila privilegija, uglavnom bogatih zemalja. Te letelice bi, osim za vojsku, poslužile i za potrebe MUP i za razne civilne svrhe.
U halama **Utve**, proizvode i stakla za kabine helikoptera, ali pored tih, strogih avio-poslova, bave se i trenutno i **sitnijim** - limarijom. U većini hala, umesto mašina, zvrje prazne prostorije, razrušeni zidovi i pregrada, oštećene krovne konstrukcije. U jednoj od njih su i delovi za rumunske aviona **JUROM** zaostalih od pre desetak godina. Prema nalazima komisije Vlade Srbije materijalna šteta od Nato bombardovanja iznosila je 68 miliona američkih dolara. Tada je oštećeno 70.000 od 80.000 kvadrata površine ove fabrike. Ali, izgleda, da se **Utva** podiže iz ruševina.