KADA se zakleo Hipokratu, za Stevana Vitasa (49), laboranta medicinske biohemije iz Beograda, bila je to zakletva za ceo život, i baš zbog toga je i došao da volontira na Beogradskom sajmu, gde su smešteni pacijenti pozitivni na virus korona, sa lakšim simptomima.

Stevan je u vreme pandemije, kada je solidarnost najviše što možemo da učinimo, imao i druge motive da se uključi u planetarnu borbu protiv nove zaraze, a jedan od najvećih je taj što je njegova kćerka, takođe, medicinar.


- Trenutno nisam zaposlen, pa što da sedim kod kuće - priča Stevan za "Novosti". - A i lakše mi je ovako. Moja kćerka je medicinska sestra u vojnom zdravstvu, pa smo sad i po profesionalnom angažmanu na istom zadatku.


Samo sticajem okolnosti Stevan nije sve tri decenije, otkako se zakleo Hipokratu, proveo u zdravstvu. Radio je u vojnoj bolnici u Sarajevu, u vojnoj hitnoj medicinskoj službi, pa kao vojni bolničar.


- Onda sam jedno vreme brinuo o starim osobama, pa sa otišao u Nemačku da radim isto to - priča Stevan.

Iz Nemačke se vratio pre godinu dana i kada je čuo da može da pomogne u improvizovanoj kovid-bolnici na Beogradskom sajmu, nije mnogo razmišljao.


- Svi su me ovde lepo prihvatili - govori Stevan. - Radim na dezinfekciji vizira, izdavanju materijala za zdravstvene radnike. Radi se od 7.30 do 15.30 ili 16.00.

Atmosfera na Sajmu je, kaže, dobra, pivo o kome se priča nije video, "ima samo vode", ali pozitivni na koronu, kaže, nisu u panici.


- Medicinsko osoblje je u početku imalo malo straha, ali vidim, uhodali su se - objašnjava Stevan. - Uglavnom su to žene, doktorke i sestre. Često se i našalimo. Kad me vide prvi put, jer se i medicinske ekipe smenjuju, žene uglavnom prokomentarišu: "E, ti pomažeš u oblačenju". "Ne", kažem ja, "nego pri svlačenju." I to je istina, neko mora da im pomogne da pravilno skinu zaštitnu opremu za rad sa inficiranima.

Na Beogradskom sajmu rade još dva volontera, Jasmina Milovanović, koja je u hali sa pacijentima pozitivnim na koronu, i Nikola Grigorić.


SA POSLA PEŠKE DO KUĆE

STEVANU nije teško da volontira, ali kad završi smenu, ima veliki problem.

- U to vreme nema prevoza i juče sam otišao peške od Sajma do Medakovića tri - priča nam. - Jer od 8 do 18 sati nema prevoza. Ako je i dalje tako, danas ću ostati na poslu do 18 sati, bar da ne umaram noge idući peške, a ovde ću pomoći.