Logor Aušvic je postao simbol strahota: Fabrika smrti u zemaljskom paklu zaustavljena pre 75 godina

Bojana CARANOVIĆ

ponedeljak, 27. 01. 2020. u 12:12

Логор Аушвиц је постао симбол страхота: Фабрика смрти у земаљском паклу заустављена пре 75 година

Foto EPA

Sedam i po decenija od oslobođenja koncentracionog logora u poljskom gradu Osvjenćim, ili na nemačkom Aušvic. U ovom stravičnom mestu ubijeno više od 1,1 milion Jevreja, Roma, Poljaka...

KONCENTRACIONI logor Aušvic - simbol Holokausta, strahota Drugog svetskog rata, patnje, zla... Najmonstruoznija industrija smrti u istoriji čovečanstva. Pre tačno 75 godina, na današnji dan, posle dve nedelje borbe, 322. streljačka divizija Crvene armije, konačno je oslobodila Aušvic, gde su sovjetski vojnici zatekli 7.500 logoraša. Preživelih, samo čudom. Oni su dočekali slobodu, ali je od 20. maja 1940. u ovom stravičnom mestu ubijeno više od 1,1 milion Jevreja, Roma, Poljaka...

Poljski grad Osvjenćim nalazi se 50 kilometara zapadno od Krakova i 286 kilometara od Varšave. Posle nemačke okupacije Poljske septembra 1939, priključen je Nemačkoj i ime mu je promenjeno u Aušvic.

Kompleks se sastojao od tri glavna logora: Aušvic 1, Aušvic 2 (Birkenau) i Aušvic 3 (Monovic), a bilo je još oko 40 pomoćnih logora pod zajedničkom upravom. Prvi logor Aušvic 1, u kom je stradalo oko 70.000 ljudi, uglavnom Poljaka i sovjetskih ratnih zarobljenika, otvoren je 20. maja 1940.


PROČITAJTE JOŠ: Skup svetskih zvanica bez predstavnika Rusije: Brnabićeva na obeležavanju oslobođenja Aušvica...



Najveći logor smrti, ono što je danas glavna asocijacija na sve strahote i pakao jeste Aušvic-Birkenau, koji je otvoren godinu kasnije, 8. oktobra. Strahote koje je osmišljavao upravnik logora Rudolf Hes, užase koje je nad logorašima sprovodio doktor Mengele i torturu kojoj su bili izloženi od strane oko 6.000 esesovaca, nije preživelo 960.000 Jevreja, 75.000 Poljaka, 19.000 Roma...

Treći kompleks, Monovic, otvoren je 31. maja 1942. godine i bio je radni logor fabrike "IG boje".

Na prostou užasa, najveće patnje i zla, deportovano je 1,3 miliona ljudi iz raznih delova Evrope. Komandant logora Rudolf Hes je na Nirnberškom procesu, tokom suđenja nacistima, svedočio da je do dva i po miliona ljudi umrlo u Aušvicu.

ZAROBLjENICI su dovoženi u vagonima, gde bi ih odmah po izlasku čekali lekar i komandir, koji su hladno govorili "desno" ili "levo". Levo je bila smrt, odmah. U gasnim komorama. U njoj su bila sva deca, majke sa decom, starci, slabiji... A, desno je takođe bila smrt, ali odložena. Jači i izdržljiviji, otprilike svaki četvrti, išli su na prinudni rad, u fabriku hemikalija. U fabrikama "IG boje" i "Krup", od 1940. do 1945, registrovano je 405.000 ropskih radnika. Njih 340.000 nestalo je u streljanjima, prebijanjima, od izgladnelosti i od bolesti.

Pripadnici SS trupa su govorili žrtvama da ih vode na tuširanje, čišćenje od vaši, a u gasnim komorama, prerušenim u prostorije za tuširanje, ubijano je i po 20.000 ljudi dnevno. U krcate pune komore, zatvarali bi vrata i u prostoriju ubacivali tablete cijanida kroz rupe u tavanici ili prozorčiće sa strane. Tablete ciklona B od kojih nastaje cijanid u Birkenauu, proizvodile su kompanije iz Hamburga i Desaua - dve i po tone mesečno. Nakon toga spaljivani su u krematorijumima, ali kada je proces likvidacija dostizao takve razmere da krematorijumi nisu bili dovoljni, paljene su lomače na otvorenom.

Posebne radne jedinice logoraša su kleštima čupale zlatne zube žrtava gasnih komora. Zlato je topljeno i transportovano u Nemačku. Lični predmeti logoraša su odnošeni u skladište, odakle su ih po želji uzimali pripadnici SS.

Gasne komore u Birkenauu SS je digao u vazduh januara 1945. u pokušaju da sakrije nemačke ratne zločine pred sovjetskim trupama koje su se približavale. Naredba da se pobiju svi preostali logoraši nije izvršena u haosu nemačkog povlačenja. Blizu 60.000 logoraša naterano je na marš smrti prema logoru Loslau. Oko 20.000 logoraša iz Aušvica uspelo je da stigne do logora Bergen-Belzen u Nemačkoj, gde su ih oslobodili Britanci. Najslabijih 7.500 ostavljeno je u logoru. Njih je oslobodila Crvena armija 27. januara 1945. U logoru su našli i 348.820 muških odela i 836.255 ženskih odevnih predmeta koji su pripadali žrtvama.


PROČITAJTE JOŠ: Leh Valensa: Treba priznati ko je oslobodio Aušvic

DO LETA 1943. logorom je komandovao Rudolf Hes, koji je posle rata tokom suđenja dao detaljan opis rada logora. Obešen je 16. aprila 1947. na ulazu u krematorijum Aušvica I. Monstruozni doktor Mengele, koji je nad logorašima sprovodio stravične eksperimente, uspeo je da pobegne vatikanskim pacovskim kanalima u Argentinu gde je živeo do smrti 7. februara 1979. godine. Njegov identitet je potvrđen tek 13 godina kasnije. Za svoje zločine nikada nije odgovarao!

 

POKUŠAJI BEKSTVA

BEKSTVO iz Aušvica pokušalo je oko 700 logoraša, a 300 je i uspelo. Uobičajena kazna za one koje bi uhvatili u bekstvu bila je smrt izgladnjivanjem. Porodice onih koji su utekli su ponekad hapšene i dovođene u Aušvic da bi odvratili ostale logoraše od takvih pokušaja. Ako bi neko uspeo da pobegne, SS bi nasumice birao 10 logoraša iz njegovog bloka i ostavljao ih da umru bez hrane.


TRI RAZLOGA ZA IZBOR LOKACIJE

ZA izgradnju najvećeg koncentracionog logora na tom području bila su presudna tri razloga - U Aušvicu je postojala poljska kasarna pa je tako infrastruktura delimično postojala. Dalji argument za Aušvic je bila pozicija uz železnički čvor, jer su se deportacije uglavnom odvijale uz pomoć železnice. Poslednji motiv je bio veliki i nenaseljen prostor, što je omogućavalo lakše skrivanje dešavanja unutar logora.


 

JEDINI LOGOR KOJI NIJE SRUŠEN

MNOGI objekti logora Aušvic su sačuvani u onom stanju u kome su ih zatekli pripadnici Crvene armije. Svi ostali nacistički logori, koje su oslobađali zapadni saveznici su porušeni, kao i Jasenovac, i na njihovim mestima se nalaze samo spomen-obeležja.

Sačuvani objekti ovog logora, svedoče o neizrecivom užasu Drugog svetskog rata, i danas su muzej koji svake godine posete hiljade ljudi. Nemih pred strahotama sa kojima se suoče obilazeći industriju smrti, izlazeći zauvek promenjeni.

Oni su zvanično pod zaštitom Državnog muzeja Aušvic-Birkenau, osnovanog 1947, koji ima i funkciju istraživačkog centra za proučavanje Holokausta. Unesko je ovaj logor 1979. proglasio delom Svetske baštine pod imenom "Aušvic-Birkenau - nemački nacistički koncentracioni logor smrti".


OKTOBARSKA POBUNA

U LOGORU su postojale i jedinice Specijalne komande koju su činili izabrani logoraši koji su pomagali u masovnim pogubljenjima.

Sedmog oktobra 1944. godine, kada je komandant bio Artur Libexenšel, pripadnici ove grupacije načuli su da će biti transportovani u drugi logor i tamo likvidirani, pa su odlučili da vlastitu sudbinu preuzmu u svoje ruke. Napali SS stražare kamenjem, sekirama i improvizovanim ručnim bombama. Esesovci su postavili mitraljez za napad na njih, ali su neki, ipak, uspeli da pobegnu. Rezultat obračuna bilo je 250 poginulih članova Specijalne komande, ali i trojice stražara SS, od kojih je jedan spaljen živ u pećima krematorijuma. U ovoj pobuni uništen je Krematorijum IV ovog monstruoznog logora.


POZADINA RUSKO-POLjSKIH NESPORAZUMA U TUMAČENjU ISTORIJE

REVIZIJA ISTINE

POLjSKO-ruske čarke poslednjih nedelja oko pravilnog interpretiranja početka Drugog svetskog rata, podignute su na novi nivo, pred 75. godišnjicu oslobađanja Aušvica. Putin je pre četiri dana prisustvovao Svetskom forumu sećanja na Holokaust u Jerusalimu. Njegovo prisustvo za poljskog predsednika je bilo dovoljno da odbije poziv.

Njihovo ukrštanje "kopalja" započelo je posle pada Berlinskog zida, ispočetka stidljivo i tiho, a potom sve nametljivije i agresivnije. Kulminaciju je doživelo pre deset godina, 2009, prilikom obeležavanja 70 godina od početka Drugog svetskog rata. Od tada, revizionistički mit o izjednačavanju Trećeg rajha i Sovjetskog Saveza dobio je pravo građanstva, najpre u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope, a potom i u nizu evropskih parlamenata.

Pečat na novi "doživljaj prošlosti" stavljen je 19. septembra prošle godine kada je, na inicijativu Poljske i baltičkih zemalja, evropski parlament, povodom 80. godišnjice od početka rata, usvojio dokument "O važnosti očuvanja istorijskog sećanja za budućnost Evrope" za koji je glasalo 535, a protiv bilo 66 poslanika. U ovom tekstu se osuđuje Pakt o nenapadanju između Nemačke i SSSR, koji su potpisali u Moskvi 23. avgusta 1939. godine Ribentrop i Molotov. Drugim rečima, evroparlamentarci poručuju da Drugi svetski rat zapravo nije počeo 1. septembra 1939, već osam dana ranije, 23. avgusta, kada je ovaj sporazum potpisan.

Evroparlamentarci i plejada revizionista, predvođeni poljskom nacionalističkom vladajućom partijom, uporno prenebregavaju činjenice da je Evropa tih godina postepeno tonula u rat. Poput loptice koja skakuće niz stepenice - sa stepenika na stepenik.

Mart 1938. - Reč "anšlus" ulazi u istoriju. Hitler okupira Austriju. Septembra 1938. na redu je "minhenska zavera" - primer anšlusa Austrije primenjen je na Sudetsku oblast u Čehoslovačkoj. U proleće naredne godine okupiran je ostatak Češke, a Slovačka postaje satelit-država.

Čemberlen i Hitler, odmah posle dogovora u Minhenu, potpisali su 30. septembra englesko-nemačku deklaraciju o miru. Dva meseca kasnije, 6. decembra 1938, potpisana je slična francusko-nemačka deklaracija.

Analizom Minhenskog sporazuma i tajnog protokola Molotov-Ribentrop uočiće se da je akt o podeli Čehoslovačke neuporedivo ciničniji od dogovora o podeli uticaja SSSR i Nemačke u Poljskoj i u baltičkim zemljama. U otimanju čehoslovačke teritorije pored Nemačke učestvovale su i Poljska (koja je prigrabila Tješinsku oblast na severu) i Mađarska (zauzevši nekoliko gradova na jugu).

Vinston Čerčil će docnije, kada bude došao na vlast, reći da su se Čemberlen (premijer Velike Britanije) i Daladje (premijer Francuske) odlučili za sramotu, umesto za rat. Na kraju su imali i sramotu i rat.

Sve ovo će primorati predsednika Vladimira Putina da pokrene formiranje dokumentacionog centra u kome će biti izloženi svi relevantni podaci o doprinosu Sovjetskog Saveza u slamanju nacizma.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

Neponovilose

27.01.2020. 14:10

Nedaj bože Da ikad tako nesto Doživi bili ko na ovoj Planeti . Kada sve ovo Čitam kako se Narod Namučio I Ispaštao pre 75 Godina A svi mi danas živimo u miru Hvala bogu A današnja omladina nezna Da Ceni svoj život Da Uživaju u životu Da se slažu I poštuju jedno drugo .Čast izuzecima .

Marko

27.01.2020. 14:21

Ne smeju se nikako zaboraviti užasi Jasenovca i stotine hiljada ubijenih na tom mestu. Srbija i svet stalno moraju podsećati Hrvatsku na to mesto jer oni imaju tendenciju da to guraju pod tepih i umanjuju važnost tog logora. Ali isto tako ogromnu istorijsku odgovornost imaju i Tito i KPJ koji su zarad mira u Jugoslaviji takodje gurali pod tepih sve u vezi užasa Jasenovca.