Danas je za pravoslavne Srbe veliki praznik. Kao i svakog 7. januara (po julijanskom kalendaru, odnosno 20. januara po gregorijanskom kalendaru) slavi se Sabor svetog Jovana Krstitelja.

Obeležava se dan posle Bogojavljenja, kao sećanje na Krštenje Isusovo i ulogu svetitelja koji je pripremao narod za novu veru.

"Ja vas krstim vodom, ali onaj što ide za mnom jači je od mene... On će vas krstiti Duhom Svetim i ognjem", reči su svetog Jovana pri krštenju naroda u reci Jordan, gde je ljude pozivao na pokajanje.

Poslednji prorok do Isusa, sveti Jovan se smatra zaštitnikom zatvorenika, epileptičara, muzičara, krojača, ugostitelja, ali i zaštitnikom Malte, Jordana…

Pored toga što ovog sveca slave kao svog zaštitnika metlari i drvoseče, u narodu se na današnji dan posebno slavi dan kumstva i pobratimstva, dva duhovna srodstva, dve prave narodne institucije koje su u narodu izuzetno poštovane.


PROČITAJTE JOŠ: Hrabri srpski dečak iz Pariza odbranio je KRST po cenu batina, a sad je dobio specijalni poklon iz HILANDARA

Ove dve značajne duhovne vrednosti su oličene u svetom Jovanu, kumu božijem. U narodu se smatra da je duhovno srodstvo jače od onog po krvi i mleku, zato je sveti Jovan posebno poštovan ne samo u obredima već i u kletvama i zakletvama.

Otud i izreka: "Kumim te Bogom i Svetim Jovanom".

Sveti Jovan je u narodu dobio svojevrsnu biografiju, pa se otuda i različito naziva: Jovan Krstitelj, Jovan Preteča, Jovan Glavosek, Jovan Svitnjak, Jovan Narukvičar, Jovan Metlar, Jovan Biljober, Jovan Pilodelac, Jovan Gromodol i još sijaset drugih imena.

Od mladosti je bio posvećen veri i kao branilac javnog morala suprotstavljao se razvratu rimskog društva koji je u njegovo vreme dostigao vrhunac.

Sveti Jovan je javno osudio i cara Iroda Antipu koji je preoteo ženu svom bratu Filipu.

Carica Irodijada je, kaže predanje, nagovorila kćerku Salome da od Iroda zatraži glavu Jovanovu. Zanesen Salominom igrom, Irod je naredio pogubljenje Jovana Krstitelja.

Ovom događaju posvećen je poseban praznik poznat kao Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja, a na ikonama se slika svetitelj koji u desnoj ruci drži svoju odsečenu glavu.

Običaji Jovandana

Dani od Božića do Bogojavljenja nazivaju se nekršteni dani, a dani od Bogojavljenja, od kojih je prvi Jovandan, do Uskršnjih poklada nazivaju se kršteni. Zbog toga je u narodu ostalo verovanje da se krštenje i venčanje mogu obavljati tek od današnjeg dana nadalje, od Dana kumstva, pobratimstva i prijateljstva, a ne valja se, kaže narod to raditi u nekrštene dane.

Za Jovandan ne postoje posebni običaji osim, uz rezanja kolača i osveštanja kuće vernika koji slave ovaj dan, pranja ikone. Na ovaj dan su se ikone iznosile iz kuća, posle jutrenja, na reku, kanal, bunar i umivale su se, uslovno rečeno, brisale krpom pokvašenom tom vodom.

Običaj je odavno nestao, a verovalo se da će se onom ko to prekrši, te godine oduzeti ruke i noge i drugi običaj da se na ovaj dan deca, mladi pobratime, običajno u najbližem manastiru za vreme molitve i da se na ovaj dan poziva u goste kum, stari porodični ili bira kuma ona porodica koja nema staro kumstvo.

Izvor:mondo.rs