U NIŠU se 1978. godine porodila Verica Pešić iz Vranja. Bila je to njena treća trudnoća i bez naznaka da će nešto krenuti naopako. Ipak, posle porođaja život joj više nikada nije bio isti. Uverili su je da je rodila devojčicu, koja je umrla dan kasnije. Verica, međutim, veruje da je rodila dve devojčice i sumnja da su joj obe otete i prodate.

Spletom životnih okolnosti došla je do informacija da joj jedna ćerka živi u Nišu. Ali, na putu do istine, kako tvrdi, isprečile su se mnogobrojne spletke i nejasnoće u radu institucija, nedorečenosti na koje gotovo uvek nailaze roditelji u Srbiji kada se, sumnjajući u zvaničnu verziju o sudbini rođene dece, upuste u potragu za njima.

- Zbog opasnosti od prevremenog porođaja iz Vranja su me uputili u Niš - govori nam Verica. - U pratnji su bili moj suprug i rođaka, koje nisu pustili u bolnicu. Čim su me doveli u porodilište, ostavili su me da ležim ispred operacione sale, nije bilo ni pregleda. Čekala sam carski rez.

Priča nam i da je bila krupna trudnica, ali tada se u Vranju nije koristio ultrazvuk pa nije mogla da zna koliko beba nosi. Svejedno, kaže, na porođaj je krenula bez straha, jer je prvog sina rodila carskim rezom, a drugog prirodnim putem.

- Iako sam bila pod anestezijom, kroz maglu sam čula plač deteta i razgovore medicinske ekipe - kaže vidno potresena Verica. - Kada je sve bilo gotovo, u liftu mi je sestra rekla da sam rodila dve devojčice.

Smeštena je, seća se, u sobu sa još jednom ženom, prolazili su dani, ali decu ni njoj ni drugoj porodilji nisu donosili. Nešto ranije supruga su obavestili da sam rodila zdravu devojčicu.

- Nekoliko dana posle porođaja ušla je doktorka u sobu i saopštila nam da su nam deca umrla - priča ova žena. - Plakale smo obe, ali sam u trenutku pitala za moje drugo dete. Ona se trgnula, ali mi je odgovorila da je jedno dete i da haluciniram.


PROČITAJTE JOŠ: LEKARI DETE ODMAH PROGLASILI MRTVIM: Našli dokaze da je beba ukradena

Očajna majka provela je dve nedelje u niškoj bolnici i kaže da je to bila prava agonija. Stalno je insistirala da vidi mrtvo dete, ali je zbog te upornosti prebačena u drugu sobu i dati su joj lekovi. Iz bolnice je izašla bez ijednog dokumenta. Obećali su da će im ih poslati poštom, ali nikada nije stigla na njihovu adresu. Kada je kasnije, kako tvrdi, krenula da traga za dokumentacijom, saznala je da je jedno dete, devojčica, upisano u knjigu rođenih, ali ne i u knjigu umrlih. Osim toga nema ni potvrde o smrti, već samo neki lažni zahtev za obdukciju. U više navrata dok je tražila dokumentaciju u bolnici, tvrdi i da je videla da stoje dve bebe na porođaju. Čak joj je i medicinska sestra koja je radila u boksu za decu to potvrdila.

Kada je pre dvadesetak godina o aferi nestalih beba počelo da se priča u Srbiji, novinar "Novosti" Miša Ristović sve njihove sudbine objedinio je u knjigu. U slučajnom susretu sa roditeljima nestale dece dolazi do informacije o dve devojke, jednoj koja navodno liči na Veričinog supruga i drugoj koja je saznala da je usvojena i sama tražila roditelje.

- Došla sam do prve devojke, te za koju su mi tvrdili da liči na mog supruga - kaže Verica. - Upoznala sam je na fakultetu koji je studirala. Mnogo teško je podnela informaciju da je usvojena, nije znala. Otišla je kod majke koja joj je sve priznala i onda je pristala na DNK. Tada smo u istom trenutku po nalogu sudije uradili DNK za obe devojke.

Rezultati isključili majčinstvo

Tek posle ove analize, tvrdi Verica, nastao je pravi haos. Istražni sudija, koji je naložio DNK analizu Radomir Vujačić, obavestio je Vericu i njenog supruga, u svojoj kancelariji u Sudu u Nišu, da su to njihove ćerke i da mogu da slave. DNK izveštaj koji je kasnije dostavljen pokazao je, međutim, da ni u jednom ni u drugom slučaju nema poklapanja.

- Više ne verujem nikome - ogorčeno govori Verica.

- Nemam sumnju da je devojka, koja liči na mog supruga, naše dete i ne želim da iznosim njene podatke. Znam da je sve ovo zbunjuje i plaši. Volela bih da se ponovi DNK, ali nisam sigurna da li bi ona pristala. Druga devojka je nastavila potragu za svojim biološkim roditeljima ne sumnjajući u nalaz DNK.

Naša sagovornica kaže i da u Pčinjskom okrugu ima mnogo roditelja koji već decenijama sumnjaju da su im deca ukradena. Svako od njih vodi svoju borbu na svoj način. Verica je saslušala mnoge priče i tvrdi da veruje da je sve to rađeno po nekom šablonu, da se pojedinačne priče razlikuju samo u nijansama.

JEDINSTVOM DO REŠENjA

KADA je počela bitka za istinu, pre mnogo godina, u Nišu su se okupljali roditelji nestalih beba koji su međusobno sarađivali. Imali su pomoć sudija, policije, pa i medicinskih radnika koji nisu mogli da ćute. Verica Pešić kaže da ceni svaki korak u rešavanju ove afere, ali da joj se ne dopadaju stalni sukobi na relaciji nekoliko udruženja koja vode borbu za nestale bebe, jer samo jedinstvom može nešto da se postigne.

KUPLjENA ZA 10.000 MARAKA

VERICA kaže da niko ne može da je ubedi da njena ćerka, a možda i obe, nije živa. Napominje da je izvesno da su i žene koje su usvajale decu obmanjivane.

- Verujem da mnoge nisu znale da usvajaju ukradenu decu već ostavljenu. Kada je reč o ženi za koju sumnjam da je usvojiteljka mog deteta, ona je rekla da ima podatke o ženi od koje je usvojila bebu, ali su ti podaci bili lažni - priča Verica Pešić i tvrdi da je neposredno saznala da je njena beba kupljena za 10.000 maraka. Usvojiteljka ih je, kaže, dala doktorki koja je kasnije preminula.