Kraj Velikog rata i prisajedinjenje za ponos

DVA velika datuma - okončanje Prvog svetskog rata i Velika narodna skupština u Novom Sadu na kojoj je proglašeno pripajanje Srema, Banata, Bačke i Baranje Kraljevini Srbiji, zlatnim slovima upisana su u istoriju srpskog naroda. Reč je o ponosnoj 1918. godini, o događajima najvrednijim u našoj novovekovnoj istoriji, pa će Novi Sad, danas i sutra, biti središte svečanosti posvećenih njihovoj stogodišnjici.

Odbor za proslavu, na čijem je čelu predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić - pokrovitelj i počasni predsednik, pripremio je izuzetno bogat program u želji da se na dostojanstven način odužimo velikanima naše istorije - učesnicima Velikog rata i Srbima preko Save i Dunava, koji su na Velikoj narodnoj skupštini dosanjali svoj viševekovni san o pripajanju matici.

PROČITAJTE JOŠ: STIŽE KRALj PETAR: Pripreme za proslavu prisajedinjenja Vojvodine Srbiji

Program će započeti danas u 10 sati interaktivnom izložbom "1918", koja će obuhvatiti 12 lokacija u središtu Novog Sada, u Zmaj Jovinoj i Dunavskoj ulici i na Trgu slobode. Postavka će obuhvatiti sve najznačajnije ličnosti velike borbe našeg naroda za slobodu i ravnopravnost, ali će prikazati i veličanstvene pobede srpske vojske u Prvom svetskom ratu. Postavka će trajati dva dana.

Večeras, počevši od 21 čas, na prostranom Trgu slobode, na kojem od 1939. dominira impozantni spomenik narodnom tribunu Svetozaru Miletiću, biće priređen koncert na kojem će nastupiti Zdravko Čolić, Zvonko Bogdan, sopran Dragana Radaković, Vojvođanski simfonijski orkestar, violinista Robert Lakatoš, Novosadski big bend orkestar i Veliki tamburaški orkestar RTV Vojvodine.

Centralna svečanost biće održana sutra, a započeće svečanim otvaranjem Muzeja prisajedinjenja Vojvodine Kraljevini Srbiji. Postavka sadrži 500 artefakata, a u elektronskoj formi biće ih prikazano još nekoliko stotina. Ovo će biti prvi put da su na jednoj adresi knjige, fotografije i drugi svedoci viševekovne, neretko i bezizgledne borbe Srba za opstanak u moćnom austrougarskom carstvu i sjedinjenje sa Srbijom.

Muzej će otvoriti predsednik Srbije Aleksandar Vučić uz prisustvo predstavnika Pokrajinske vlade, Grada Novog Sada i niza uglednih ličnosti. Među njima biće i unuka dr Ljudovita Mičateka, jednog od predsedavajućih Velike narodne skupštine, očekuje se dolazak i našeg proslavljenog reditelja Emira Kusturice, fudbalera i trenera Siniše Mihajlovića, predstavnika SANU. Biće tu i delegacija Republike Srpske na najvišem nivou, naši zlatni odbojkaši koji su proslavili i Srbiju i Vojvodinu. Gosti Novog Sada biće i predstavnici gradova pobratima - Temišvara, Budve, Krfa, kao i mnoge druge delegacije na najvišem nivou.

Ispred Muzeja prisajedinjenja pevaće hor "Prosvetitelji", a na Trgu republike, u 11 časova, prilikom otkrivanja spomenika kralju Petru Prvom Karađorđeviću, nastupiće hor Gimnazije "Jovan Jovanović Zmaj", a sviraće orkestar Garde Vojske Srbije.

Pored spomenika visokog deset metara, besede kralja Petra Prvog kazivaće glumac Lazar Ristovski, koji ovih dana čeka premijeru svog filma posvećenog omiljenom srpskom kralju.

Potom, oko podneva, u Srpskom narodnom pozorištu počeće svečana akademija kojoj će prisustvovati državni vrh Srbije, Republike Srpske, crkveni velikodostojnici i gosti iz desetak zemalja. Posle obraćanja predsednika Vučića i prvog čoveka Pokrajinske vlade Mirovića, svečanost će biti završena nastupima Hora i Orkestra Srpskog narodnog pozorišta i glumaca koji će izvesti delove iz pozorišne predstave "Svetozar" autora Milovana Vitezovića, u režiji Juga Radivojevića.

PROČITAJTE JOŠ: STOGODIŠNjICA OD VELIKOG RATA I PRISAJEDINjENjA VOJVODINE SRBIJI: Svetozaru predstava, kralju Peri spomenik

VRAĆAMO DUG PRECIMA

Dan prisajedinjenja 25. novembar 1918. godine gotovo da nije ni obeležen u poslednjih 100 godina, a naročito nije obeležen ovako svečano. Posle uvođenja režima kralja Aleksandra 9. januara 1929. godine, državni praznik postao je Dan ujedinjenja, 1. decembar, a dan prisajedinjenja Vojvodine Srbiji naprosto je bio skrajnut sa ideološkog prazničnog kalendara. Izuzetak je bila proslava 20. godišnjice prisajedinjenja, novembra 1938. Posle Drugog svetskog rata, pa sve do devedesetih godina prošlog veka, Velika narodna skupština i njeni velikani bili su gurnuti u zaborav.