Milorad Vučelić: Magistrala sabornosti

BRZO, kratko, jasno - sa takvom uređivačkom politikom su pre punih šest i po decenija počele da izlaze "Večernje novosti". Istina se tada, uglavnom zvanična, podrazumevala. Uspešno živeći šezdeset pet godina, "Novosti" su dokazale da se tim početnim namerama i željama mora dodati i ostvareni i dokazani profesionalizam, istinoljubivost i verodostojnost.

Svako ko stvara u medijskom svetu dobro zna da je matrica jezgrovitog i kratkog izražavanja ujedno i najzahtevniji vid novinarskog rada. To je forma kazivanja na čijem fonu se praznina, neistina i simulacija najlakše odaju i najjasnije uočavaju. Problema, pre svega političkih, sa otkrivanjem i obznanjivanjem istine uvek je bilo, ali danas je istinoljublje pred novim preprekama koje se pojavljuju u vidu diktata privatnih korporativnih interesa, te "lažnih vesti", političke korektnosti, "alternativnih činjenica". Ne manja prepreka istini je i svakodnevno publikovanje izmišljotina, poluistina i potpunih laži. Sve se to opravdava besomučnom trkom za tiražom, koji je, gledajući štampana izdanja u celini, sve manji. Možda je tako baš iz pomenutih razloga.

"Novosti" su bile i ostale dokaz postojanja istraživačkog novinarstva pre nego što se ono izvrglo, ne samo kod nas, u nešto sasvim drugo i suprotno od svog imena. To se i nekada u našem listu zvalo "naša priča" i to je i danas naša profesionalna svakodnevica. Na toj "našoj priči" redovno, pored urednika, rade naši dopisnici ne samo u Srbiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori, Hrvatskoj, Makedoniji nego i u Parizu, Moskvi, Barseloni.

PROČITAJTE JOŠ - SERIJAL O JUBILEJU "NOVOSTI": Uvek korak ispred ostalih

"Novosti" su uvek bile i vesnik moderniteta, a mladi i upućeni kažu i preteča "Tvitera". Samo naizgled je tako, jer se reč i pažnja u našim novinama mora delom ili profesionalnim radom zaslužiti i za nju nije dovoljan samo jedan "klik", koji nasilno poravnava i čini ravnopravnom pamet i glupost, laž i istinu. Ohrabruju reči jedne mlade, uspešne i darovite dame čiji ćete intervju čitati u nedelji naših jubilarnih izdanja novina koje ćemo navesti: "Smatram da su 'Novosti' i dalje simbol novina koje se ne čitaju površno i isključivo na internetu, već su zadržale onaj stari dobri šmek rituala čitanja. Želim vam da to sačuvate".

PROČITAJTE JOŠ - "Novosti" jedine u Vašingtonu

"Novosti" su dokazale da s pravom mogu da se podiče svojim sloganom - "List koji ne žuti", koji se izborio za ravnopravnost sa onim početnim - "Brzo, kratko, jasno". Taj slogan važi i za naše sve posećenije i čitanije internet izdanje, koje počiva na istim načelima kao i novine.

S pravom se kaže da su "Novosti", koje se štampaju na ćirilici, narodne novine sa neskrivenim nacionalnim predznakom, težnjom ka sabornosti, novine koje se trude da čvrsto stoje na srpskom stanovištu i da to srpsko stanovište ostane i bude na magistralnom putu kojim ide Srbija. Spremni smo i da se prepoznamo u rečima Matije Bećkovića izrečenim u ovom, jubilarnom izdanju "Novosti":

- Čim progovoriš na srpskom, već si malo zastranio.

Zbog takvog našeg odnosa prema naciji i državi, stalno su prisutni zahtevi da država odustane od bilo kakvog oblika vlasništva u medijima. Ali nije to pravi smisao i cilj ovakvih zalaganja, puni smisao je da se iz medija protera i srpska država i interesi, težnje i potrebe srpskog naroda. A mesto srpske države treba da preuzme neka privatna korporacija ili prikrivena strana služba ili fond. Oni bi trebalo da budu neprikosnoveni garanti slobode misli i slobode medija!

Veliko priznanje za višedecenijski rad i trud generacija naših novinara, saradnika, poštovanih i vernih čitalaca i onih koji danas uređuju "Novosti" su i prilozi, srpskih i stranih, najvećih duhovnih, političkih, umetničkih, naučnih, vojnih i sportskih uglednika ispisanih za jubilarne brojeve našeg lista.

Zahvaljujemo na svim čestitkama koje smo dobili i dobijamo, ali jednu moramo da izdvojimo. To je čestitka Njegove svetosti patrijarha srpskog Irineja: - Čestitam vama, redakciji i čitaocima veliki šezdesetpetogodišnji jubilej. Radujem se što je, napokon, došlo vreme da ovaj naš ugledni dnevni list bude potpuno i bez ostatka glasilo koje zastupa interese srpskog naroda, srpske kulture, prosvete, sporta, pa - zašto ne - i Srpske crkve.