Naši stručnjaci otkrivaju lica rimskih imperatora

SKELETI stanovnika nekadašnje rimske metropole i vojnog logora na Dunavu prvi put će izaći iz Viminacijuma! Za „Noć muzeja“, 19. maja, kako “Novosti” saznaju, istorijski najzanimljiviji ostaci Rimljana i pripadnika raznih drugih naroda u nekadašnjem legijskom logoru kraj Dunava preseliće se u Muzej anatomije čoveka pri Institutu za anatomiju Medicinskog fakulteta u Beogradu.

Pročitajte još: Srednjovekovna Srbija živi u "Krstovgradu"

Time zapravo počinje i dugo očekivana saradnja Arheološkog instituta SANU i Medicinskog fakulteta na projektu Viminacijum. Ona, prema značaju, daleko prevazilazi samo izlaganje skeleta. Prema protokolu koji će između ovih institucija biti potpisan oko 1. maja, anatomi sa fakulteta prvi put će u svojoj laboratoriji u Beogradu raditi analize skeletnog materijala na osnovu kojih će znatno moći da se dopune saznanja o anatomiji, bolestima od kojih su bolovali, o tome kako su se lečili i od čega su umirali stanovnici ovog rimskog grada i legijskog logora.

Pročitajte još: Tajne čuvane vekovima: Tri otkrića koja mogu promeniti svet

FIZIČKI antropolog dr Ilija Mikić, glavni antropolog Viminacijuma, kaže, za “Novosti”, da još nije odabrana postavka koja će biti izložena u Muzeju anatomije čoveka, ali da će među eksponatima svakako biti bar jedna lobanja iz plemena Gepida, čija je elita deci bandažiranjem, pomoću traka, izduživala glave. Te, prema današnjim kriterijumima, jezivo deformisane, izdužene glave, za njih su, izgleda, bile ideal lepote.

- U Viminacijumu, koji je sa antropološke strane istražen mnogo, imamo materijala za pet muzeja. Zato i nije lako izabrati postavku, ali je važno da taj materijal bude dostupan javnosti na više mesta - priča dr Mikić. - Svakako je interesantno videti i skelete sa direktnim uzrocima smrti u vojnom okršaju, kao što je jasan trag prolaska strele kroz butnu kost i karlicu. U Viminacijumu je bilo izuzetno razvijena medicina, pronađeni su instrumentarijumi, imamo tragove amputacija nogu i trepanacije lobanje, zapravo primitivnog hirurškog otvaranja lobanje živog čoveka svrdlom, koje je primenjivano od metalnog doba.

Na ideju da se sa eksponatima iz Viminacijuma inovira postavka Muzeja anatomije čoveka, koji je lane u „Noći muzeja“ bio među najposećenijima, došli su profesor dr Laslo Puškaš, šef Ktedre anatomije, i profesor dr Milan Milisavljević, upravnik Muzeja Instituta za anatomiju. To je podržao i dekan, Medicinskog fakulteta profesor dr Nebojša Lalić, a direktor Arheološkog instituta SANU i rukovodilac projekta “Viminacijum” profesor Miomir Korać odmah prihvatio saradnju od velikog značaja za obe institucije.

U Viminacijumu se antropološki obrađuju skeleti iz 14.000 grobnica / Foto B. Subašić

Eksponati će, kako nam otkriva profesor Milan Milisavljević, biti izloženi u hodnicima Instituta za anatomiju, jer je ideja da Muzej anatomije “izađe” i u hodnike.

- Dobili smo 10 novih vitrina za hodnike, i tu će biti i skeleti iz Viminacijuma - objašnjava prof. Milisavljević. - Kada ih izložimo za Noć muzeja, eksponati će ostati deo naše stalne postavke, ali će biti korišćenji i za edukaciju studenata medicine i stomatologije.

PROFESOR Milisavljević kaže da je za Laboratoriju za antropologiju Medicinskog fakulteta interesantna analiza rasne strukture u nekadašnjem legijskom logoru, ali i patologija i to kako su umirali, što može da se vidi na kostima, pogotovo u slučaju nasilne smrti.

- U Viminacijumu imamo prirodnjačku laboratoriju gde se antropološki obrađuju skeleti iz 14.000 dosad iskopanih grobova - objašnjava dr Ilija Mikić. - To je više od 20.000 skeleta, po čemu je Viminacijum jedinstven u svetu. Rađene su kompletne analize 13.000 skeleta koji pripadaju starijoj fazi istraživanja, do 1991. godine, kao i one iskopane kasnije. U laboratoriji Medicinskog fakulteta, na Katedri za antropologiju, jedini u Srbiji imaju skener (CT) na kojem mogu da rade kompjuterizovanu tomografiju lobanje. Na osnovu tih snimaka kasnije u 3D programu može da se uradi rekonstrukcija lica.

Foto B. Subašić

Takođe, oni imaju i rendgen kojim mogu da snimaju skelete, što je važno, da bismo mogli da dopunimo dijagnoze o patologiji.

NOVA ZGRADA MUZEJA

PROFESOR dr Milan Milisavljević kaže da je u planu izgradnja nove zgrade Muzeja anatomije čoveka. Ovo zdanje bilo bi stakleno i smešteno u dvorištu Instituta za anatomiju. Poseban zamajac daljem razvoju Muzeja bila je prošlogodišnja poseta UNIVERZEUMA, zajednice univerzitetskih muzeja, čiji članovi su bili fascinirani nekim od zbirki crteža i eksponata ovog muzeja. To je i razlog što je profesor Milisavljević pozvan da u Glazgovu, na zasedanju UNIVERZEUMA, od 12. do 15. juna, govori o planovima za razvoj Muzeja anatomije čoveka.

Foto B. Subašić

GLAVE U PLASTENACIJI

U MUZEJU anatomije čoveka uskoro očekuju i modele prve dve glave u plastenaciji, najsavremenojoj tehnici čuvanja ljudskog materijala, čiji je tvorac Ginter fon Hagens. Glave vredne 40.000 evra, koje Muzej anatomije dobija kao poklon donatora koji ne želi da mu se objavi ime, stižu iz Hagensovog instituta za plastenaciju u istočnoj Nemačkoj, i trenutno su u postupku carinjenja. To će biti prvi ostaci ljudskog tela u Srbiji sačuvani ovom tehnikom.