Gužva u vrtićima roditeljska muka

KADA roditelji govore o poteškoćama u odgajanju dece, jedna od najvećih briga im je - vrtić. Mnogi ostanu "ispod crte", zaglavljeni na dugim listama čekanja za mesto u predškolskoj ustanovi, pa u pomoć priskaču bake ili roditelji dobar deo plate odvajaju za privatne vrtiće i dadilje. A kada stignu do prvog razreda, opet je problem čuvanje - ko će njihove đake prvake da izvodi iz škole i brine o njima dok se mama i tata ne vrate sa posla?

Pročitajte još: KAKO DA NAS BUDE VIŠE: Ključna je podrška ženi

Broj dece koja idu u vrtiće daleko je ispod evropskih standarda, pa je potrebno da budu povećani kapaciteti predškolskih ustanova. Prema podacima Ministarstva prosvete, obuhvat predškolskim obrazovanjem dece uzrasta od četiri godine do polaska u školu kod nas je 2012. godine bio 74 odsto, a u 28 zemalja EU za 20 odsto više.

Pročitajte još: Najveća vrednost - mlađi od 15

- Obuhvat dece predškolskim obrazovanjem u stalnom je porastu - kaže za "Novosti" Vesna Nedeljković, pomoćnica ministra prosvete za predškolsko i osnovno obrazovanje. - Tako je 2002. godine tek 32 odsto dece bilo u predškolskim ustanovama, 2009. se taj procenat povećao na 47 odsto, a 2016. godine na ukupno 52 procenta, ako merimo zajednički prosek svih starosnih grupa.

Najviše mališana ide u predškolsko, gotovo 97 odsto, jer je ono obavezno zakonom. U uzrastu od tri do 5,5 godina u vrtiću boravi 59 odsto devojčica i dečaka, a u jaslice ide nešto više od četvrtine.

Pročitajte još: SRBIJA JE NA IVICI DEMOGRAFSKE KATASTROFE: Zemlja koja može da nestane

Roditeljima je često problem da po decu dođu na vreme, jer se poslednjih decenija radno vreme pomerilo do 17 i 18 časova. Istina, postoje i vrtići koji rade i u drugoj smeni, ali oni su uglavnom u većim gradovima i nema ih mnogo. Opet, brojna deca moraju da stignu najkasnije do osam ujutru, iako ima roditelja koji rade od, recimo, deset časova ili u drugoj smeni. Naša sagovornica objašnjava da ustanove same određuju početak i kraj radnog vremena.

- Ustanove mogu da rade i u drugoj smeni, kada deca dolaze između 11 i 14 časova i ostaju najkasnije do 23 časa - kaže Vesna Nedeljković. - Ustanove mogu, na osnovu ispitanih potreba porodica i u skladu sa kapacitetima, i drugačije da organizuju boravak.

Ona naglašava da se broj vrtića povećava kontinuirano od 2.000 godine, ali da ih je u nekim opštinama i gradovima potrebno još više. Sa druge strane, upozorava, mreža predškolskih ustanova mora pažljivo da bude formirana, jer je svake godine za jedan odsto manje predškolaca.

Kako su najduže liste čekanja u Beogradu, deo praznog školskog prostora preuređen je prošle godine i ustupljen vrtićima, a lista čekanja skraćena je i tako što Grad subvencioniše boravak u privatnim obdaništima. I pored svega toga, prošlog septembra ispod crte našlo se 3.500 mališana. Problema nema jedino za predškolce, jer su njima mesta zagarantovana.

Ko da čuva decu kad se vrate iz škole? Foto Z. Jovanović

Prethodnih decenija kontinuirano se smanjuje broj osnovaca, pa se svake godine ugasi ne desetine i stotine odeljenja u osnovnim i srednjim školama. Od 2000. godine do danas broj osnovaca smanjio se za čak 167.322. Nekada ih je, prema podacima Zavoda za statistiku, bilo 711.954, a danas 544.632. Samo od 2010. godine klupe su praznije za oko 34.000 osnovaca. To bi bile cele 34 velike osmoletke!

Opet roditeljske zamerke - možda bi i klupe bile punije kada bi deca u njima mogla duže da ostanu. Najteže je, kažu, sa prvacima. Završe časove pre podneva i onda neko treba da ih čuva do pet-šest sati posle podne, dok mame i tate ne dođu kući. Zato i u vreme kada se rađa sve manje dece, škole koje organizuju produženi boravak i celodnevnu nastavu ne biju bitku sa manjkom đaka, već mnoge moraju i da odbijaju zainteresovane.

PRODUŽENI BORAVAK

OKO 40 odsto škola, prema podacima Ministarstva prosvete, ima produženi boravak ili celodnevnu nastavu, ili i jedno i drugo. Rad učitelja sa decom posle zvaničnih časova finansira Ministarstvo prosvete za prvi i drugi razred, a za starije razrede, kao u Beogradu, mogu da pomognu lokalne samouprave. Škole nisu dužne da organizuju produženu nastavu, a ako to žele, potrebna im je saglasnost Ministarstva prosvete, koju, po pravilu, dobijaju ako ispunjavaju sve potrebne uslove.