Rak iz tanjira seje smrt na Balkanu

Biljana Radivojević

12. 02. 2017. u 21:07

Najtežu bolest izaziva i nepravilna ishrana, kao i nekontrolisan uvoz hrane. U Srbiji se, u proseku, karcinom svakog dana dijagnostikuje kod čak 98 ljudi

Рак из тањира сеје смрт на Балкану

Ilustracija

SAMO u prvih 25 dana ove godine od karcinoma je u Hrvatskoj, kako je objavila Hrvatska liga protiv raka, umrlo 1.200 ljudih. Svakog dana, u proseku - 48 ljudi! Među stručnjacima, ali i u javnosti, raspravlja se šta je mogući uzrok evidentnog porasta obolevanja od raka u toj zemlji, koja je po ovom parametru na drugom mestu među zemljama Evropske unije: loša dijagnostika i evidencija obolelih, čime lekari, bar delimično, objašnjavaju poražavajuću statistiku, ili "nezdrava, toksična i nedovoljno kontrolisana hrana" koja u Hrvatsku stiže iz EU?

Nova teza - da teška bolest, zapravo, stiže iz tanjira, u zemlji koja je, bar u svom primorskom delu, poznata po zdravoj, mediteranskoj ishrani, ne odbacije se ni na najvišem, državnom nivou. I tamošnji ministar zdravlja Milan Kujundžić nedavno je, na zajedničkom odboru za poljoprivredu i zdravstvo, rekao da ne želi da izaziva paniku i prejudicira stvari, ali da hranu svakako treba uzeti kao ozbiljan razlog koji je, možda, doprineo tako velikoj učestalosti oboljevanja od raka u Hrvatskoj.

U Srbiji se hrana iz uvoza, da li zbog bolje kontrole, ili manjeg ulaska, još ne pominje kao mogući uzrok obolevanja od raka, bar ne zvanično. A, naša statistika je više poražavajuća nego hrvatska. Kod nas se, u proseku, karcinom svakog dana dijagnostikuje kod 98,6 ljudi, a 54,7 obolelih umre! Po smrtnosti od karcinoma Srbija je među 50 evropskih zemalja na drugom mestu, a Hrvatska je po istom kriterijumu, takođe, druga, ali na listi 28 zemalja EU.

Ako je hrana jedan od faktora koji utiču na pojavu raka, a nauka je potvrdila da jeste, samo što nije precizno izračunala u kojoj meri, stanovnici Srbije za masovno obolevanje od najtežih bolesti mogu, sa razlogom, da krive svoje loše navike u ishrani. Jer, generalno, jedemo malo onoga što je najzdravije: povrća, voća, ribe, proizvoda od celih zrna žitarica, a previše belog brašna, šećera, proizvoda sa lošim, zasićenim masnim kiselinama, brze hrane...

Za vezu ishrane i pojave karcinoma odavno se zna, ali se sa promenom načina života i procesa proizvodnje hrane ona sve više ispituje.

Profesor Vladimir Kovčin

- Mnoge epidemiološke studije su još osamdesetih godina prošlog veka dokazale povezanost hrane i obolevanja od karcinoma - kaže profesor Vladimir Kovčin, onkolog. - Ishrana sama za sebe, međutim, nije uzrok nastanka karcinoma, ali značajno utiče na povećanje ili smanjenje rizika od obolevanja.

Ishrana se, kaže profesor Kovčin, najčešće povezuje sa karcinomima digestivnog trakta. Epidemiološki podaci pokazuju da je karcinom debelog creva u porastu u bogatim i razvijenim zemljama.

- Digestivni trakt je direktno tokom procesa varenja i apsorpcije hrane u kontaktu sa toksinima i metabolitima iz hrane - objašnjava profesor Kovčin. - To je jedno od objašnjenja za povećanje rizika. Međutim, gojaznost koja je povezana sa ishranom, takođe nosi rizik i za nastanak drugih karcinoma, recimo, karcinoma dojke.

Iako se karcinom pominje i u najstarijim medicinskim zapisima iz Kine i Mesopotamije, epidemiološki gledano, karcinomi su bili relativno retko oboljenje krajem 19. i početkom 20. veka. Objašnjenje da je u to vreme životni vek ljudi bio kraći, a da je karcinom bolest starije dobi, profesor Kovčin smatra samo delimino tačnim:

- U to vreme nije bilo toliko industrijskog i drugog zagađenja. Nije bilo konzervirane hrane, veštačkih đubriva, aditiva, nuklearnog otpada. Živelo se značajno mirnije i bez stresa. Sad sve češće imamo pacijente. To je posebno zabrinjavajuće jer ne znamo pravi uzrok bolesti da bismo mogli da delujemo preventivno.

Posle kojeg vremena zbog loše, nezdrave hrane, mogu da se kao posledica toga pojave različite bolesti, pa i maligne, ni naučnicima nije poznato, ali se teza da je do porasta broja karcinoma u Hrvatskoj došlo samo posle tri i po godine otvaranja tržišta za masovan uvoz hrane, onkolozima čini preuranjenom.

Obično se kaže da smo mi ono što jedemo, ali profesor Miodrag Dimitrijević sa Katedre za genetiku Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, smatra da nas ta izreka možda ne definiše u potpunosti, jer smo mi otisak roditelja i svih naših predaka, pre svega. Ipak, ono što jedemo u velikoj meri utiče ne samo na naš izgled, već i na naš nasledni osnov.

- Pre 100 godina hrana se spremala svakog dana od svežih namirnica koje su gajene bez pesticida, hormona, herbicida i konzervansa - kaže profesor Kovčin. - Danas je to gotovo nemoguće. Najveća količna hrane je konzervirana, a i pitanje je na kakvoj zemlji je uzgajana. Proces obrade hrane takođe može da nosi rizik. Roštilj na uglju i drvima i dimljenje mesa povećava koncentraciju organskih jedinjenja - cikličnih ugljovodonika, za koje postoji dokaz da su kancerogena.

GLAVNI KRIVAC - KISELOST ORGANIZMA IAKO nauka još nije otkrila mehanizam nastanka karcinoma, oni koji naginju alternativnoj medicini tvrde da je glavni krivac povećana kiselost organizma. Prema zvaničnoj medicinskoj doktrini, bez obzira na to šta jedete, hrana u želucu je kisela, a hrana u crevima je alkalna. Međutim, na spisku poželjnih i nepoželjnih namirnica, ima dosta preklapanja između preporuka zvanične i alternativne medicine.

Sve do šezdesetih godina prošlog veka uticaj ishrane na čoveka je bio nepoznanica. Od tada se, primećuje profesor Dimitrijević, toliko izmenio da se razvila prava ideologija nutricionizma, koja prati kvalitativni i kvantitativni uticaj sastojaka hrane: masti, ugljenih hidrata, proteina, vitamina na ljudsko zdravlje i stanje organizma. Otkrića vezana za sastav, funkciju i otpornost nukleinskih kiselina, koje čine osnov procesa nasleđivanja, u poslednjih tridesetak godina ukazuju da delovi ovih kiselina iz hrane koju usvajamo, mogu da se nađu, opstanu i utiču na procese metabolizma u ljudskom organizmu.

Profesor Dimitrijević kaže da se u obzir, takođe, moraju uzeti i genske promene pod uticajem ishrane, uključujući i genetski modifikovanu (GM hranu), koje mogu da se pojave brže, ali i posle dužeg vremenskog perioda.

- Za mutaciju tolerancije na laktozu trebalo je nekoliko hiljada godina ishrane na bazi mleka, gde je čovek smanjivao nivo laktoze prerađivanjem svežeg mleka u sir, jogurt i kiselo mleko - kaže profesor Dimitrijević i ukazuje da treba da se ima u vidu da će, iako se u proizvodnji hrane još koristi GMO ranih generacija transgene tehnologija, vremenom metodi manipulacije naslednim materijalom da se menjaju.

ORGANSKA HRANA

DANAS se sve češće govori o organskoj hrani, koja bi trebalo da podrazumeva proizvodnju samo prirodnim putem bez ikakvih hemijskih i drugih dodataka. Profesor Kovčin, međutim, kaže da je pitanje da li uopšte imamo nezagađeno zemljište.

- Veštačka đubriva su se pojavila pre pola veka. Do tada je korišećno samo stajsko đubrivo koje je potpuno biorazgradivo. I najdublje oranje uspeva da prevrne zemlju samo oko metar dubine. Zamislite samo taj sloj zemlje koji je 50 godina mešan sa veštačkim hemijskim đubrivom, pesticidima, fungicidima, kiselim kišama - ukazuje prof. Kovčin. - Pitanje je koliko godina bi trebalo da se ta zemlja očisti od hemije.






Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (38)

Aleksandar

12.02.2017. 21:41

Nadam se da ce ljudi u Srbiji da sto pre shvate da je rostilj strasno stetan po zdravlje. Mada, svaki razgovor o ishrani pada u vodu kad se zna da vecina ljudi pusi...

Duda

26.12.2017. 16:53

@Aleksandar - Roštilj je neškodljiv ako se jede po nekad! Ako ga neko upotrebljava svaki dan, to je druga stvar. Verovatno je opasnije dimljeno meso. Kod nas su smislili neke ekspres sušare, meso prosto štipa za grlo od dima i gari...

Sima Sajdzija

12.02.2017. 21:49

Stres je posle ishrane, alkohola i duvana , glavni okidač! Stres deluje na organizam kao kad lupaš tv ili radio kad loše radi... ili voziš auto po lošim putevima. Brzo mu skratiš vek trajanja...

100% ispravno

13.02.2017. 10:27

@Sima Sajdzija - i pored lose hrane, koja se dnevno unosi u telo, mentalno emotivni stres je glavni okidac za zdravstvene probleme

Srb

12.02.2017. 21:53

Ja nemam nikakvih zdrastvenih problema, ali mogu da vam kazem da je post strasno dobra stvar za organizam. Od masu drugih ljudi koji poste, cuo sam da se osecaju vitalnije od kad poste. Treba postiti sve velike postove, treba postiti sve Srede i sve Petke i bicete zdravi kao dren. Inace, kazu da nema te bolesti koja se sa gladovanjem ne moze izlecit.

Nele

12.02.2017. 22:26

Da li takozvani eksperti ili narod još uvek nisu razumeli problem ishrane u Srbiji?!Greška je reći da se u Srbiji ne jede dosta povrća!Jede se,ali nepravilno.Na zapadu se povrćre kuva na pari ili vodi a ne pet sati kao u Srbiji kad se krčka i tako ubiju svi vitamini u njemu!Odakle recimo Holanđanima prirodno povrće kada je zemlja zatrovana i napravljena na pesku.Svi oni jedu modifikovano ali ipak pravilnije nego mi ono Bogom dato!Jedina istina je da se u Srbiji jako malo jede riba i to morska...

kicholin

13.02.2017. 00:14

@Nele - kakva zdrava hrana u srbiji? hahah pa vi ljudi kad bi videli sta rade po plastenicima prestali bi da jedete vise...to se sipa sve i svasta samo da izdrzi dok se ne proda...da pocrveni,porumeni ,brze sazri i td...haha plus naravno osiromaseni uranijum ...ya to posebno hvala nasim zapadnim prijateljima...

Berlin

13.02.2017. 09:01

@Nele - Nele pusti taj zapad.Nije na zapadu sve najbolje,a u Srbiji sve najgore.Na zapadu jedu vise gotova jela,a kuvaju isto kao i u Srbiji.

Lola

13.02.2017. 11:05

@Nele - Nikada se nije jelo mnogo ribe na našim prostorima, prosto jer nije takvo podneblje. Izbombarduj ti malo Holandiju, pa dođi kroz 10 godina, pa da vidiš da li pomaže kuvanje na pari.

Vidovdan

12.02.2017. 22:42

Kako vidim, nazalost, to nam je sto nam je. Čovek je sam kriv za sve. Nema leka. Za Srbiju spas traziti u brdima-stocarstvo i zemljoradnja sa malo prinosa, ali zdrava hrana i to ne izvoziti.

Sonja

12.02.2017. 23:47

Da li je ovaj dr cuo za osiromaseni uranijum koji je kancerogen, a koji je NATO na nas bacio u tonama ?

Dr

13.02.2017. 00:03

@Sonja - To je najlakše da za sve naše loše navike prebacimo na osiromaseni uranijum! Pročitaj tekst i shvati smisao a to je da se suvo meso, alkohol, so, sečer izbace iz svakodnevne ishrane ili svenu na minimalnu upotrebu.

nada

13.02.2017. 10:13

@Sonja - Da li ste vi procitali tekst? Nije NATO bombardovao Hrvatsku pa imaju isti problem kao mi. Najlakse je negirati sopstvenu odgovornost, ali nazalost to ne donosi dobrobit.

djole

14.02.2017. 09:30

@Sonja - Vi Sonja misite da je "ovaj dr" čekao da ga Vi naučite sve o uranijumu? Sonja "ovaj dr" nije išao u Megatrend pačiju školu, i zato nema potebe da lupetate po tastaturi!

Zorica

12.02.2017. 23:57

KAKO JEDNA TROCLANA ILI CETVOROCLANA PORODICA MOZE DA SE ZDRAVO HRANI SA MINIMALCIMA PLATE, A GDE JE SKOLOVANJE DECE I OSTALO ...

L.R

13.02.2017. 05:12

Vratite se zemlji, kupujte domace, ne prskano, prirodno bez GMO. Ne koristite kozmetiku (sampone, kupke deterszente) iz EU koja je namenjena za istocno evropsko trziste (proizvod preveden na 5 i vise jezika). Ne kupujte nista americko.

ja

13.02.2017. 07:14

Jeste, kako da nije, roštilj je kriv za "epidemiju" malignih bolesti. Ma kakav NATO i bombardovanje osiromašenim uranijumom...

Цвико

15.04.2018. 11:26

@DrVelja - Почетком шездесетих година прошлог века, један новосадски лекар је јавно упозорио да једење свежег белог хлеба (из пећи на раф) изазива рак дебелог црева. Попљували су га. По њему треба јести црни хлеб који је одстојао 24 часа. На жалост немамо више ту сорту пшенице а изменила се и технологија производње хлеба у којима доминирају нездрави термофилни квасци. Црног брашна до пре неку годину, готово да нисте могли ни купити код нас а ми житница?

Milan

13.02.2017. 08:24

Zivim u Vojvodini.Imam svoju zemlju,svoje prase,svinju,meso,kulen,kobasice,mast,bastu,povrce i nesto voca.Za sve sto sam nabrojao znam kako je proizvedeno kada bi robu prodavao nemam sanse protiv jevtinih trgovinskih lanaca.Samo oni koji kupuju jevtinu hranu placaju skupo lecenje,na zalost.Ovaj tekst to pokazuje.

Milos

18.05.2017. 02:59

@Milan - Milane, upravo tu "hranu" koju si naveo (phrase, svinju, meso, kulen, kobasicu I NAROČITO mast!) su najveći razlog/izazivači raka I razlog poslednjih 30-40 godina ogromnog porasta kancera u Srbiji! Dodaj uz to I još gore navike pušenja I jako malu upotreba zelenog ppvrća I salata I sve manje fizičkog rada gde se save the masnoće sagorevaju dodaje svemu pomalo zašto je u Srbiji sve veći broj mladih ljudi koji umiru od raka! Treba da preuzmemo mentalitet odgovornosti za ono sto nam se desava

Ika

14.04.2018. 15:11

@Milan - Ne bojte se vi od masti nego od ulja i margarina! Ja mast pravim i znam sta jedem. Sano sebi vjerujem u ono sto se napravi.

Mladja

16.04.2018. 10:27

@Milan - Ja koliko znam Milane zemljiste u Vojvodini je najzagadjenije zbog nekontrolisanog prskanja ratarskih kultura, a samim tim i sve drugo sto se proizvede na tom zemljistu je zatrovano.

vesna

13.02.2017. 21:40

Kad je trajalo bombardovanje 1999 e godine kad bismo isli kroz travu nesto bi bojilo obucu u neku narandzastu boju . Verovatno je iz aviona bacen i nekakav otrov sem bombi . Ko zna cime su nas trovali i zaprasivali vazduh zemlju i vodu .

Japanac

14.02.2017. 07:22

Japan je preziveo dve atomske bombe pre 70 godina i fukusimu pre par godina , a i dalje su najdugovecnija nacija i imaju najveci broj 100-godisnjaka na svetu . Ishrana i nacin zivota je bitan

MILENIJA

14.02.2017. 09:36

Kakva domaća proizvodnja Kod nas nema nikakve kontrole šta se iznosi na pijace. Jgode tretirane pužomorom, nekontrolisano korišćenje pesticida! Zna se da je naše domaće mleko zatrovano najkancerogenijom materijom u prirodi, aflatoksinom, ali je dozvoljeno znog toga da ne propadne industrija mleka! To važi za sve proizvode od mleka! Koristite samo uvozno, jer oni vode računa o svojim građanima, dok naši za sav javašluk imaju opravdanje u bombardovanu!

Гаги

08.12.2017. 10:42

@MILENIJA - Миленија,Апсолутно си у праву. Они воде рачуна о својим грађанима и сав свој отпад продају нама. Због увозничког лобија наши правилници су постали лабавији да би њихов отпад испуњавао наше услове. Зато не треба купити ништа увозно док квалитет производа у старим чланицама европске уније не буде истоветан са онима које извозе свим осталима.

marko 56

29.04.2018. 17:38

@MILENIJA - Milenija, zaista nisi u pravu. Posedujem farmu, mleko isporucujem lokalnoj mlekari. krave hranim stočnom hranom koju sam proizvedem. Krave su vrlo zdrave, odlicna kondicija, odlican prinos. Nije mi jasno sto nedostaje mleku mojih krava, a samim tim i proizvodima bilo koje mlekare. Iskreno zalim sto iznosis NEISTINE.

jovan

29.04.2018. 17:48

@MILENIJA - Zelim da postavim pitanje gde je nastalo kravlje ludilo? Nastalo u nizu zemalja evropske unije, zato sto su u ushrani prezivara koristili hranu zivotinjskog porekla. Nijedan slucaj nije evidentiran u Srbiji. Ne vidim nijedan razlog zasto nase mleko ne valja. Ja kupujem samo domace mleko. U Evropi postoji puno intolerancije na laktozu. Citao sam da je taj procenat u Srbiji 12 puta manji. Ovo je jos jedan dokaz kvaliteta domaceg mleka!

Nada

03.05.2018. 16:59

@MILENIJA - GagiU pravu ste. Muka mi je kad na evropskom proizvodu pročitam da je priozvedeno za istočno tržiste.

Momir

03.09.2018. 12:18

@MILENIJA - "Milenija", to je tipicna antisrpska propaganda, to sto pises. Svi pametni odavno izbegavaju uvoznu hranu a narocito sami uvoznici. Poznajem jednog od njih i znam sta pricam.

moma

24.08.2018. 16:56

Ne zanosimo se zdravom hranom,koliko god bila "prirodna".Uzmimo za primer recnu ribu,koja u skoro 100% slucajeva zivi u zagadjenoj vodi,a skuplja je od mesa,sto je nekada bilo ne zamislivo.Ima previse primera.Naj sigurnije je,po mogucnosti,jedan put godisnje izvrsiti zdravstveni pregled i ponasati se u skladu sa rezultatima.