Hrvati srpsku imovinu prodali Litvancima, objekti vredni 35 miliona dolara završili u rukama stranaca!!

PREDUZEĆE "Mladost turist" jedna je od mnogobrojnih firmi iz Srbije koja se do poslednjeg daha borila za imovinu koja joj je ostala u Hrvatskoj posle rata. Nekretnine vredne 30-35 miliona dolara Hrvati su prodali Litvancima i drugim strancima još početkom novog milenijuma.

Desetogodišnji sudski sporovi koje je firma vodila u Hrvatskoj završili su se negativno po ovo preduzeće. A kada su potražili pravdu u Strazburu, rampu je postavio Zvonimir Mataga, hrvatski referent u Evropskom sudu za ljudska prava u Strazburu. On je, u ime sudije Elizabet Štajner, odbio predstavku "Mladost turista" kao nedopustivu, bez objašnjenja i prava na razmatranje pred Velikim većem.

Zato rukovodstvo "Mladost turista", ali i svi naši državljani i firme koji su ostali bez imovine u Hrvatskoj, očekuju reakciju Srbije. Naša država bi trebalo da obezbedi primenu Aneksa G o sukcesiji, jer su procene da je društvena imovina ostala u "lijepoj njihovoj" vredna najmanje 1,8 milijardi evra. Međutim, Srbija je do sada, uglavnom, bila pasivna. Nijedan državni organ nije podneo tužbe protiv bivših jugoslovenskih republika koje su uzurpirale našu imovinu, ali zato pljušte tužbe protiv nas iz Hrvatske, BiH, Slovenije.

- Imali smo letovališta u Makarskoj, Baškoj Vodi, Tijesnom... Svi papiri su bili čisti, sve nekretnine uknjižene. Hotel "Uranija" na bazi bungalova u Baškoj Vodi bio je visoke B kategorije. Sve smo izgubili posle rata jer su Hrvati odmah našli strane kupce - objašnjava Radomir Podinić, predsednik Nadzornog odbora "Mladost turista".

Objašnjenja sudskih presuda, kako navodi, bila su takva da su ih čak i hrvatski pravnici hrabrili da će dobiti spor pred Evropskim sudom u Strazburu. Rukovodstvo firme upozoravalo je i zvanični Zagreb, i hrvatsku ambasadu u Beogradu, ali i naše vlasti da te nekretnine ne smeju na prodaju jer imaju legalne vlasnike.

- Predstavku Evropskom sudu radile su dve advokatske kancelarije koje i inače zastupaju klijente u Strazburu. Uradile su je u skladu sa propisima, pa ne mogu da verujem da je odbijena iz proceduralnih razloga. Odbijena je, a da ni sudija ni sudsko veće nisu razmatrali njenu suštinu - kaže Podinić.

Odbijena je jer pravilo 47 daje diskreciono pravo službenicima Sekretarijata suda da odbijaju predstavke kao nedopustive, ako ne zadovolje neki segment propisane forme. Referenti u Sekretarijatu su po pravilu iz zemlje protiv koje je predstavka podneta, jer najbolje poznaju jezik i pravo te zemlje. Tako hrvatski referent odbija predstavke srpskih preduzeća i pojedinaca.

Ova situacija dodatno će pokolebati sve koji traže imovinu u Hrvatskoj. Većina čak i ne može da se obrati Evropskom sudu jer nisu iscrpli sva pravna sredstva u Hrvatskoj. A Hrvati razvlače sporove godinama. Tek 2004. su ratifikovali Aneks G Sporazuma o sukcesiji, koji propisuje da se sva imovinska prava vraćaju na dan 31. devembra 1990. Do tog trenutka, Hrvatska je već prodala mnoga sindikalna odmarališta i turističke objekte. Prema podacima tamošnjeg Fonda za privatizaciju, najmanje 158 objekata je prodato, 10 dodeljeno na korišćenje, za 40 zgrada i stanova vode se sporovi i 91 objekat je slobodan.

Hrvatski sudovi, odbijajući srpske zahteve, pozivaju se na to da oštećene firme mahom nisu imale upisano pravo svojine 1990. godine, zanemarujući činjenicu da u pravnom sistemu Jugoslavije nije bilo pravo svojine na nepokretnostima, već samo državno ili društveno vlasništvo. Konkretna lica imala su pravo raspolaganja i korišćenja.