U Srbiji desetogodišnjaci imaju strije i probleme sa pritiskom!

GOTOVO svako peto dete u Srbiji je prekomerno uhranjeno ili već gojazno, i zbog toga će, u budućnosti, gotovo sigurno, tvrde stručnjaci, biti pacijent kardiologa, endokrinologa i drugih specijalista za hronične bolesti koje značajno skraćuju životni vek. Istraživači Dečjeg nacionalnog medicinskog centra u Americi upozoravaju da će, prvi put u istoriji, današnja deca, možda, živeti kraće nego njihovi roditelji. Razlog je - višak kilograma.

Prosečno dete uzrasta između sedam i 14 godina, prema podacima Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut", još je normalno uhranjeno: teško je 42,4 kilograma i visoko 147,5 centimetara. Stručnjake, međutim, zabrinjava što se povećava broj gojaznih. Samo od 2006. do 2013. godine, broj gojazne dece je povećan sa 8,5 odsto na 13,7!

Kada se dodaju i oni dečaci i devojčice koji imaju višak kilograma, ali još nisu prešli granicu od koje se računa gojaznost, u najmlađim generacijama je više od 18 odsto debeljuca.

- Ranije smo u odeljenju imali jedno ili dvoje gojaznih, a sada i po desetoro dece sa značajnim viškom kilograma - kaže za "Novosti" dr Dejan Jonev, pedijatar u Domu zdravlja Čukarica sa 29 godina radnog iskustva. - Smatra se da je to uglavnom posledica nepravilne ishrane, sa puno brze, masne hrane, sokova, slatkiša, ali i neizbalansiranog unosa hrane. Umesto tri glavna obroka i dve užine, velikom broju starijih adolescenata prvi obrok je večera i to se, naravno, odražava na telesnu težinu. Takođe, značajno je smanjena fizička aktivnost. Deca više ne trče, malo i hodaju, uglavnom satima sede isped kompjutera, a i to malo fizičke aktivnosti koju imaju u školskom programu na različite načine pokušavaju da se oslobode. Posledica je to što sada imamo decu sa hipertenzivnim krizama.

Doktor Jonev, međutim, smatra da ne možemo baš za sve da okrivimo samo loše navike, jer se sada, generalno, manje zdravo živi nego ranije.

- Sigurno je da uzrok i za gojaznost postoji u hrani koju jedemo, jer čak i kada pažljivo planiramo jelovnik, pitanje je koliko je hrana zdrava - smatra dr Jonev. - Kroz meso i povrće sada unosimo i hormone koji se daju životinjama i koriste pri uzgajanju biljaka. Nikad se ranije nije dešavalo da dete ima strije, a sad ove promene na koži viđam i kod desetogodišnjaka!

Generalno, u Srbiji oko 55 odsto stanovništva ima problema sa prekomernom telesnom težinom. Načelnica Klinike za endokrinologiju KBC Vojvodine profesor dr Edita Stokić, kaže da nas to karakteriše kao gojaznu naciju.

- Poslednji podaci pokazuju da je porastao i broj dece sa prekomernom težinom i da je sada, praktično, svako peto dete gojazno - rekla je dr Stokić. - To je ogromna armija dece koja će u perspektivi, ako nešto ne preduzmemo, imati brojne komplikacije: povišen krvni pritisak, dijabetes tipa 2, neke oblike maligniteta i brojne druge zdravstvene probleme.

Na našim prostorima svakako postoje i kulturološki uzroci za gojaznost, jer se deca, pogotovo ako ih čuvaju bake, svaki čas nutkaju da jedu, a uvreženo je pogrešno mišljenje da mršavo dete nije zdravo.

- Oko 60 do 85 odsto dece koja su gojazna u školskom uzrastu ostaju takva i kasnije, što dovodi do pojave hroničnih nezaraznih bolesti, kao što su hipertenzija, rana ateroskleroza, šećerna bolest tip 2, ali i do endokrinih, ortopedskih i psihosocijalnih poremećaja - kaže za "Novosti" magistar dr Jelena Gudelj Rakić, načelnik Centra za promociju zdravlja u Institutu "Dr Milan Jovanović Batut". - Ova oboljenja i gojaznost, udruženi u tako ranom životnom dobu, prouzrokuju skraćivanje očekivane prosečne dužine života, doprinose velikom opterećenju bolestima u narednoj generaciji i ugrožavaju funkcionisanje sistema zdravstvene zaštite i osiguranja.