Broj zapostavljenih mališana u Srbiji u stalnom porastu

U POSLEDNjIH pet godina broj zanemarene dece u Srbiji u stalnom je porastu. Samo u 2012. evidentirano je 8.829 ovakvih mališana, a već naredne je cifra porasla za čitavih osam odsto. Stručnjaci tvrde da je i broj mališana sa problemima u ponašanju za samo godinu dana „skočio“, i to za oko 500 novih registrovanih slučajeva. Slučaj trudne trinaestogodišnje devojčice iz Zaječara, koji je ovih dana uzburkao javnost, ponovo je pokrenuo pitanje koliko mame i tate „zaboravljaju“ na svoje dužnosti.

- Sve lošiji kvalitet života, ali i bolja detekcija problema od strane centara za socijalni rad, doneli su nam ovako lošu statistiku - smatra psihoterapeut Zoran Milivojević. Po njemu, ne možemo jednako posmatrati samohranu majku troje dece koja radi od jutra do sutra zarad egzistencije, pa su mališani prepušteni sami sebi, i roditelje koji su deci obezbedili sve materijalne pogodnosti, ali ne i ljubav. I jedno i drugo je po definiciji zanemarivanje.

- Treba razlikovati roditelje koji deci pružaju sve, ali ne i ljubav i socijalizaciju i one koji ih vole, ali su prezauzeti pukim preživljavanjem - objašnjava Milivojević. - Prvi se ponašaju kao da im deca nisu važna, predstavljaju im teret, obavezu i prepreku da „žive život“ i u takvim porodicama nema ljubavi i vaspitanja. Druga grupa roditelja voli svoju decu, ali ne može zbog siromaštva da im pruži ni roditeljski minimum.

Zanemarena deca nemaju sposobnost za samokontrolu, skloni su nasilju, krađama, neuspešni u svemu što zahteva radne navike.

Milivojević dodaje da je mnogo lakše raditi sa zanemarenom nego sa razmaženom decom, jer prvi lako prihvataju pomoć.

Zanemareno dete ima i probleme u ponašanju što utiče na kašnjenje govora, perceptivno-motornog razvoja, rasejanost, poremećaj pažnje, nisko samopoštovanje i odsustvo sposobnosti za efikasno izlaženje na kraj sa svojom okolinom, nesrećan izgled, apatičnost, delinkventne ispade...

- Veruje se da su zanemarena deca najčešće iz porodica neobrazovanih ili siromašnih roditelja, ali u praksi to često nije pravilo - smatra mr Stevan Nestorov iz nevladine organizacije „Pomoć porodici“. - Roditelji sve više vremena provode na poslu, posvećeni su karijeri, ili moraju da rade više poslova kako bi zaradili dovoljno novca, a deca svoje slobodno vreme provode uz televiziju ili uz računar, bez adekvatne komunikacije u porodici.

Kod dece sa smetnjama u razvoju, naglašava mr Nestorov, rizik od zlostavljanja i zanemarivanja je dodatno uvećan zbog izolacije i čestog odbacivanja, otežane komunikacije, podsticanja poslušnosti i popuštanja, nedostatka seksualnog vaspitanja.

- Ne može se, međutim, reći da je zanemarivanje ako roditelji i pored truda i volje, zbog siromaštva ne mogu da zadovolje sve potrebe deteta - objašnjava Nestorov. - Ovde dolaze do izražaja mere prevencije, jer jedna lokalna zajednica ne sme dozvoliti da ijedno dete bude gladno ili da živi u uslovima koji nisu dobri. Najvažnija je saradnja na relaciji roditelj - ustanova - dete - društvo.

Različiti oblici zanemarivanja dece, od nereagovanja roditelja na često izostajanje iz škole, ostavljanja mališana bez nadzora, pa do drugih oblika zanemarivanja, mogu se kroz adekvatne mere prevencije, prema mišljenju stručnjaka, uspešno prevazići.