U srpskom jeziku više od 8. 000 turcizama

Violeta TALOVIĆ

13. 08. 2011. u 20:51

У српском језику више од 8. 000 турцизама
Turske reči ušle u srpski jezik pre više vekova i odomaćile se. I Vuk zadržao turcizme u jeziku, pa i danas, nemajući zamenu, pijemo čaj, rakiju i kafu

SIJASET je turskih reči u srpskom jeziku: dućan, hajduk, kesa, džep, šećer, bekrija, bećar, duvan. A boja, bubreg, limun, badem, majmun, šal, pamuk, sapun... - sve su to srpske reči. Ali i turske...

Jezik se ne može staviti pod stakleno zvono. On je živ, podložan uticaju i, kao takav, promenljiv. Jezici primaju od drugih jezika, pogotovo ako su u bliskom kontaktu. A s Turskom smo više od 500 godina živeli „u bliskom kontaktu“.

Naš istaknuti orijentalista Olga Zirojević, koja istražuje fenomen uticaja turskog na srpski jezik, smatra da se u prošlosti upotrebljavao daleko veći broj turcizama. Pominje se više od osam hiljada. Zadržali su se i danas u mnogim oblastima života. Turski je uticao na srpski više nego ijedan drugi jezik.

Jorgan, kafa, kafana, kašika, rakija, čarapa, para, boja, pekmez, kajmak, sarma, čardak, kapija, baksuz, komšija, reči su za koje u srpskom nema ekvivalenta - osećamo ih i kao svoje. Ali mnoge reči, kako tvrdi Olga Zirojević, poprimile su vremenom drugačija značenja od izvornog, pa „sijaset“, koji izvorno znači „politika“, u srpskom jeziku označava „mnogo“, „veliki broj“. Malo nas zna da jatak (onaj koji skriva hajduke) u izvornom značenju zapravo je „krevet“, „postelja“.

Turcizmi su ušli u svakodnevni život: tako jedemo sarmu, burek, pilav, ćevapčiće, pijemo čaj, rakiju, kafu, sladimo se baklavom, tulumbama. Na stolu nam je ćasa, testija, džezva, fildžan, bakrač, đevđir. A u kući sanduk, merdevine, ćilim, furuna. Pred kućom je kapija, a na krovu odžak. Na kraju sokaka je i ćorsokak, dušmanin ne može biti ortak, a javašluk u komšiluku čist je baksuzluk.

UDARALI PO JEZIKU
- IMALI smo jezik dinastički koji je, slaveći ih, istovremeno istrebio seljake kao kategoriju - kaže Zoran Petrović. - Znaju to svi koji su se raspitali o broju poginulog reproduktivnog, muškog, življa u dva poslednja svetska rata, a koji se kreće preko pedeset procenata. Svi, izuzev onih dežurnih akademika, koji su znali ko je čuvar jezika, pravili su se neveštima. Slične termine je besomučno uvodila i komunistička vlast, koja je razorila ekonomski i biološki potencijal srpskog i, ne znam kojeg još, sela.

Turski sufiksi su se do te mere odomaćili da se dodaju srpskim rečima, pa i onima relativno novim u jeziku. Može li se zamisliti Andrićeva „Na Drini ćuprija“ bez turcizama - jedan se nalazi i u samom naslovu?

- Elementi orijentalnog, u ovom slučaju osmanskog kulturnog nasleđa, odavno predstavljaju integralni deo srpskog i u širem smislu balkanskog kulturnog identiteta - kaže prof

dr Darko Tanasković, orijentalista. - Turcizmi su jedan od najznačajnijih segmenata tog kulturnog nasleđa. Oni su zadržali komunikacijsku aktuelnost, bez obzira na to što je opseg upotrebe turcizama u novije vreme znatno smanjen.

Turcizme je i Vuk Karadžić zadržao u jeziku kao njegovu živu i u mnogo čemu nezamenljivu komponentu.

- Oni jeziku daju ekspresivnost, stilski ga boje, čine ga bogatijim - kaže Tanasković. Dokaz su pozitivne dimenzije kulturnog nasleđa iz osmanskog doba. Ali to, naravno, nema veze sa obnavljanjem neoosmanističkih ideoloških pretenzija svojstvenih nastupanju turske politike na Balkanu.

A o turskim serijama koje su preplavile našu televiziju, Tanasković kaže:

- One su višestruko kulturno osiromašujuće i štetne!

Jezik je stvor, mlad i mator istovremeno - kaže pisac Zoran Petrović:

- Kada danas čujem, a čujem retko, koji od turcizama, pomislim dve stvari: prvo - kako je moja baba Savka iz Vranja, koja je, uostalom, lično poznavala Koštanu, govorila živopisnim jezikom. Tako i ja danas radije ulazim u svoju avliju, kroz svoju kapiju, na svoj doksat, zahvalan svojoj majci, onoj Savkinoj ćerki, zbog koje nikada nisam ni smeo da pomislim da ustupim porodičnu kuću za izgradnju više porodičnih stanova, jer ona neće da živi bez avlije, bakče i šedrvana, pa makar zimovala u memli, apsani i ćereu, koji joj je ostavio njen muž Radosav, šumadijsko seljače, sa partizanskim iskustvom i nikakvim potrebama.

I šta ja da mislim o jeziku, o turcizmima, posrbicama i tako tome? - pita se u svom prepoznatljivom tonu pisac, i kaže:

- A šta da misle moji klinci, koji govore: ekstra, vrh, i sviraju neki hevi-metal koji danas lupa po Londri, a sutra će i ovde. Kao pisac znam samo jednu stvar: svaka je reč dobra, kao uostalom i kuglični ležaj, ako legne na svoje mesto, a to će vam potvrditi bilo koji mehaničar.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (28)

Joca Srbin

13.08.2011. 21:24

Neke stvari moraju Srbi da rasciste: Srpski jezik bi morao da bude ruaki dijalekt srpskog jezika. Znate, ruski jezik je na Balkan dosao sa tatarskim osvajacima. Tako romani postadose robovi tatara i naucise ruski jezik za vreme od 700 godina. Onda ga malo ispeglase i uzese malo reci od turaka koji Balkan osvojise krajem 14 veka. Tatari koje su romani nazivali divljacima odnosno "Srbachik" postadose Srbi. Romani uzese tu rec i postdose SRBI. A je srpski jezik ostao za veki dijalekt ruskog jezika.

Gospodja

16.08.2011. 22:05

@Joca Srbin - Ti si Srbin koji ne poznaje istoriju svoga naroda, ne znas odakle si dosao a ni kuda si posao

Dimitrije12345

21.09.2014. 16:10

@Joca Srbin - Mi smo Sloveni, nezavisno od krvi. Sloveni smo po pismu kojim se sluzimo i jeziku kojim govorimo, pored krvi. Etnicki, Srbi su indenticni sa ostalim narodima na Balkanu. Mi smo mesavina Slovenskih naroda i Mediteranskih naroda. Srbo-Grci...

Saša Rajak

14.08.2011. 03:37

Ne slazem se postocana gospodo! Vi, novinari, na prvom mestu doprinosite ubacivanju englezama u nas jezik jer su vam svakodnevno clanci puni takvih reci bez obzira sto vecina gradjana u Srbiji to nerazume. Licno, ne vidim zasto bi se govorilo "sou" umesto "program" ili "rijaliti" (sto bukvalno ne znaci nista u Srpskom jeziku) umesto "stvarnost" ili neka pismeni Srpski lingvisti smisle odgovarajuci prevod. Ovo je samo par primera a ima ih bezbroj kroz sve danasnje medije.

Saša Rajak

14.08.2011. 03:56

Takodje, imao sam priliku da upoznam jednog starca, Ruskog Kineza, negde sa juga Rusije-severa Kine, kod kojeg sam isao na akupunkturu, koji zbog nedovoljnog poznavanja Engleskog ubacuje malo Ruskog (jer zna da sam iz Srbije) i izmedju ostalog za "kutiju" ili umesto "box" on mi je rekao "sanduk", pa me sad interesuje, odkud njemu turcizam i da li su svi navodni turcizmi zaista turcizmi? Takodje, da li ovaj clanak sluzi da opravda i englezme,germanizme... Nemam vise "karaktera" da pisem dalje..

.....

04.09.2013. 22:30

@Walter Rado - A kako ces reci kasika, jorgan, kapija, pekmez,kajmak i bezbroj drugih koje ovde nisam naveo

hrvat

11.11.2013. 10:51

@Walter Rado - turska vas je trala stoljećima. ne možete sebi priznati da ste uzeli nešto od turaka i da su oni uzeli nešto od vas. a zašto? šta su uradili? vaše velikosrpsko "bre" je turska poštapalica koju oni masovno koriste. da biste spasili dostojanstvo, morali biste za kašiku govoriti onda metalni pribor kojim jedemo jelo. a kafa? svako jutro ćete morati piti ukusni napitak od biljke koja se zove "kafa" opet turcizam. ne možemo se toga spasiti.

Mane

06.12.2013. 09:56

@Walter Rado - Kašika - ložica, kapija - vratnica, vratnice (u mom kraju tako se i kaže, reč kapija sam čuo tek na tv-u), kajmak - skorup. Za jorgan i pekmez koliko znam nemamo ekvivalenata, osim ako ne uzmemo za pekmez još jednu stranu reč - džem

Realna

11.03.2014. 11:34

@Walter Rado - Kapija je ograda,a pekmez-džem! Za neke riječi kao što su jorgan ili kašika ćemo reći upravo tako i šta sad ti hoćeš da dokažeš!?Da prišamo turski?To što imamo tuđica u svom jeziku nije ništa novo,odnosno u svakom jeziku ih imaš.Mi bar uzešmo dio stranih riječi,a vi preuzešte komplet srpski pa ga zovete "bosanski"

Atlantida

10.11.2016. 18:40

@Walter Rado - Kad se tako dobro razumiješ u turski jezik, onda sigurno znaš da je riječ KAT turska. Dakle, i hrvatski jezik je začinjen turcizmima. Hrvati piju KAVU, Srbi KAFU. Na turskom se kaže KAHVE. Hoćeš reći da je kafa turcizam, a kava nije?! Da ne spominjem riječi čarapa, boja, bubreg, majmun i mnoge druge turcizme u hrvatskom i srpskom jeziku. I nemoj dalje pametovati, govorim i hrvatski i srpski i turski.

Lela

03.01.2019. 11:15

@Walter Rado - Moja nana je kasiku zvala zlica a zivela je u centralnoj Srbiji. Ocigledno smo imali domacu rec ali se turska ukorenila.

Ales

19.05.2020. 03:11

@Walter Rado - Kašika-žlica,pekmez-marmelada,komšija-susjed itd...ima puno primjera od susednjih slovenskih drzava,koje su blize nego turske

Walter

14.08.2011. 09:49

Verovali ili ne... "CHAJI" je japanska rec za Caj.Japanska plemena su naselili danasnji Japan pre 15.000 godina.Turska plemena su se pojavila izmedju VI - X veka.Pre toga Japanci verovatno nisu znali sta su pili vise od 14.000 godina.

Logic

14.08.2011. 16:17

@Walter - A Kinez će vam reći da je Japan malo izokrenuo njihovu reč CHA verovatno nešto ranije pre nego što su prepravili kinesko pismo i tako stvorili svoje.Ja lično mislim da je mnogo uputnije odustajanje od ovog nemilosrdnog kasapljenja i našeg i engleskog jezika nego bavljenje istorijom jezika koristeći često sumnjive izvore.

Car Krepimir

14.08.2011. 13:53

Turcizmi su veoma zamagljena ,nedokazana stvar .Za Vuka su turcizmi ,bile reci iz jezika turske imperije , ziveo je u Becu i nije razumeo Istok .U turskoj imperiji je bilo vise od 10 jezika .Najstariji i najaci jezik u turskoj imperiji je bio arapski.Sve ove reci nabrojane nisu turske reci, vec arapske ili Srpske i ima ih mnogo vise .Turska je bila zadnjih 600-700 god na vim prostorima,a Arapi i Srbi mnogo ranije .Tada su se granicile Vizantija i Sirija.To su arapske ili stare Srpske reci.

gomolava

14.08.2011. 19:12

Dok su Turci harali Balkanom, Srbi su ih nadmudrili i ukrali im jezik. Tako mudre pretke danas vise niko nema.

Rep. Srpska

14.08.2011. 19:16

Mozda je konacno doslo vreme da pokusamo da se resimo tih turcizama, jer kad pomislim na tursku i njenu vladavinu i jezik jezim se jednostavno dok ovde neki takozvani "Dr" smatraju to nekim "najznacajnim segmenima naseg jezika" Pa druze Darko Tanaskovic ako je to najznacajni segment naseg jezika zasto onda jednostavno neuzmemo turski i batalimo Srpski jezik?!Moje misljenje je da bi mi Srbi trebali turcizme postepeno zamenjivati latnskim ili eventualno germanskim recim ali definitivno ne turskim

Mihajlo

17.11.2012. 20:39

@Rep. Srpska - Zasto da uzimamo zapadne sto ne bi napravili nase, ili uzeli od Rusa ili drugih Slovena koji su zadrzali izvornu slovensku rec, ili napravili neku svoju....

Almedin

12.09.2013. 16:45

@Rep. Srpska - A s Turskom smo više od 500 godina živeli „u bliskom kontaktu“. I nemoguce je da ih se resimo tako lako. Jer kada bi vam uzeli deo bosanskog i orijentalne reci iz turskog jezika vi nebi mogli da govorite.

Новица

29.01.2014. 13:25

@Rep. Srpska - ало бре Алмедин какав босански :) босански језик не постоји то је само Српски где сте додали у неке речи Ј и тако глупости неке изменили ко хрвати... а што не гледају и другу страну да у турском језику има 11 000 Српских речии 9 000 000 људи који су српског порекла и знају и која им је слава била и породично презиме и све,,,

Vuk

15.08.2011. 23:19

Kako ko al nista lepse nego citati Boru Stankovica i njegovu naraciju, pa da li je Tursko ili Srpsko lepo je i za uvo i za dusu! Cemu se srditi kad se moze uzivati pa cije li je neka je lepo je!

Z

30.07.2013. 15:51

Evo jednog linka: http://pitajtelektora.blogspot.com/2013/04/blog-post_11.html

srba

14.03.2019. 16:18

Za sve ovo je kriva skola novinari kao i nas glavni grad beograd gde se vise upotrbljava turskih reci nego u drugim gradovima srbije.Zalosno je sto imamo i neke nae reci,ali turski je sladje jer izgleda krv nije voda .

Ales

19.05.2020. 03:08

Ja sam iz Slovenije.Prije 30-40-50 godina upotrebljavalo se oko 5000 rijeci koje su proizlazile iz Njemackog,ali su se izbacile iz rijecnika.Mislim,da je sprski jezik puno lepši bez turcizama.I ako ih se ne može izbaciti preko noci,onda barem nastojati,da ne ostanu zauvijek.