Komšija izmislio zločin

Videla sam ga samo na dva minuta. Na licu mu se video strah i zbunjenost. Kratko me je upitao za decu. Bila sam zbunjena. Htela sam mnogo toga da mu kažem, ali nas je stražar prekinuo uz povike da je poseta gotova i da se njegovo radno vreme završilo. Na moje oči su ga, kao najgoreg zlikovca, odvukli u ćeliju.
Ovako za "Novosti" počinje priču Ivana Vučković, supruga Gorana (36) kojeg je kosovska policija 11. avgusta uhapsila u Gornjem Selu kod Prizrena zbog sumnje da je počinio ratni zločin. Prema njenim rečima, Goran tokom 1998. i 1999. godine nije učestvovao u ratu niti je oblačio vojničku uniformu. Za to, kaže, postoje i svedoci.
- Iza cele ove izmišljene priče o ratnom zločinu stoji Rasim Rustemi, prvi komšija Vučkovića u Gornjem Selu - nastavlja priču supruga. - On je 8. avgusta, posle kraće prepirke sa Goranom oko zemljišta, otišao u policiju u Prizrenu i prijavio ga da je ratni zločinac.
Tri dana kasnije, oko 22.30, dvadesetak specijalaca je opkolilo dom Vučkovića. Kada su upali, odmah su krenuli sa pretresom i od Gorana tražili dokumenta.
- Kako nije imao papire, odveli su ga, a meni, njegovom ocu i majci rekli da će ga vratiti za pola sata - kroz suze govori Ivana. - Međutim, određen mu je pritvor, a u petak je prebačen u zatvor u Prištinu.
Porodica Vučković je odmah angažovala advokata, a za pomoć su se obraćali i državi Srbiji. Jedinu konkretnu pomoć pružilo je preduzeće za puteve "Magistrala" iz Beograda, gde je Goran zaposlen. Čim je čuo da su kosovske vlasti za navodni ratni zločin osumnjičile njegovog najboljeg radnika, direktor Željko Ninić je odmah kontaktirao sa svim državnim organima i lično se založio za njegovo oslobađanje.
- Ta priča kako je Vučković zločinac je potpuna izmišljotina - ogorčen je Ninić. - Goran je u našoj firmi od 1. aprila 1998. godine i otada nikada nije bio u vojnim ili policijskim strukturama. Zaposlen je kao rukovalac na građevinskim mašinama i to radi najbolje od svih.
Direktor "Magistrale" kaže da je firma već angažovala advokata, a on kontaktirao sa ministrom za Kosovo i Metohiju Goranom Bogdanovićem. Potegao je i privatne kontakte u Prištini kako bi se nevino zatočen čovek što pre našao na slobodi.
- Na Kosovu je izgleda dovoljno da Albanac uperi prst u Srbina, pa da ovaj bude uhapšen kao najgori zločinac - revoltiran je Ninić. - Taj Rasim Rustemi, koji ga je prijavio, odmah je nakon hapšenja otišao u Nemačku i sad se ne javlja. Još jedan dokaz da je sve nameštaljka.
NiniĆ, međutim, sumnja da su se albanske vlasti na KiM "uhvatile" za Goranovo radno angažovanje na raščišćavanju ruševina posle bombardovanja 1999. godine. Odatle i tvrdnje Albanaca da je buldožerom srušio zgradu Prizrenske lige.
- Spomenik Prizrenske lige, za čije je rušenje optužen moj brat porušen je u NATO bombardovanju Srbije - izjavio je u petak za "Novosti" Goranov brat Dušan Vučković (33). Porodica je angažovala advokate, koji će zastupati Gorana, koji je u petak po podne iz zatvora u Prizrenu prebačen u prištinski zatvor jer mu je određen pritvor do 30 dana.

RASELJENIK
GORAN Vučković je do 1999. godine živeo na Kosmetu. Posle proterivanja, sa suprugom Ivanom nastanio se u beogradskom prigradskom naselju Sremčica, a zatim dobio sina i ćerku. Njegovi roditelji ostali su da žive u Gornjem Selu kod Prizrena. U poslednjih pet godina, Goran je sa porodicom redovno dolazio u posetu majci i ocu.

VOJNA KNJIŽICA
JOŠ jedan dokaz da Goran Vučković nema veze sa ratnim dešavanjima 1999. godine je i njegova prazna vojna knjižica koju su "Novosti" imale na uvid. U nju su upisani samo podaci o regrutovanju i služenju obaveznog vojnog roka, i ni slova o mobilizaciji.