Blago Puškinovog muzeja lepih umetnosti

RUSIMA je umetnost pomogla da pobede i najteže patnje. Nije mi teško da satima stojim u redu da bih obišao izložbu u čast velikog jubileja, 100 godina Puškinovog muzeja lepih umetnosti - kaže Ivan Ševčenko (76), penzionisani inženjer kibernetike, pokazujući ulaznicu, koju je kupio još u januaru.

Moskovljani su ponosni na velelepno belo carsko zdanje u stilu klasicizma, koje pun vek krasi ulicu Prečistenku u centru grada, ali i njihova srca. Jer, malo je muzeja u svetu koji, poput svetski čuvenog Puškinovog muzeja, poseduju raritetne zbirke neprocenjive umetničke i materijalne vrednosti.

Puškinov muzej vlasnik je najveće zbirke dela evropske umetnosti u ruskoj prestonici, impresionista i postimpresionista, uključujući Van Goga, Gogena, Pikasa, Monea i Matisa.

- Ponosni smo na jubilej. Od nas je veći samo "Ermitaž" u Sankt Peterburgu. Malo je muzeja, tih hramova umetnosti, koji se mogu pohvaliti ovakvim uspehom - kaže Irina Aleksandrovna Antonova, koja je pola veka na čelu Puškinovog muzeja. Iako joj je 90 godina, gospođa Irina važi za jednog od najboljih poznavalaca umetnosti, čije mišljenje ruska javnost veoma uvažava.

A na pitanje zašto "Zamišljeni muzej", gospođa Irina kaže:

- Inspirisala me knjiga bivšeg francuskog ministra kulture i uglednog pisca Andrea Malroa. Kultura nas uvek tera da zamišljamo, da putujemo kroz vreme i neprolaznu lepotu!

Povodom značajnog jubileja u Muzeju su predstavljena dela koja do sada ruska publika nije imala prilike da vidi, između ostalih i slika "Adam i Eva" sjajnog austrijskog slikara Gustava Klimta.

- Vlasnici smo odličnih i retkih kolekcija, poput zbirke holandskih majstora, ali nas posebno raduje to što prvi put predstavljamo dela Halsa i Vermera, Poloka...

Izložba će predstaviti oko 300 slika, crteža, skulptura Avena, Manašerova, Dudakova, Kashurija, Salina, Krivoševa, Bondarenka... Osim drevnih ruskih ikona, slika i crteža starih majstora, među delima su i "Seljaci" Pitera Brojgela Mlađeg, "Alegorija leta" Adrijana van Stalbemta, "Majmuni u kafani" Dejvida Tenijersa Mlađeg...

Niko ne zna koliko je ljudi prošlo kroz muzej, ali od 1912, kada je otvoren za javnost, do danas milioni posetilaca uživali su u njegovom bogatstvu i lepoti. Među 200.000 eksponata je i neprocenjiv poklon - jedinstvena biblioteka ruske poezije koju je sakupio Rozanov.

U čast Puškina, po kome je dobio ime, muzej krase mnogobrojni portreti velikog književnika, njegove knjige, rukopisi, grafike, porcelan i nameštaj.

Glavna muzejska zgrada, kako objašnjava Irina Antonova, građena je od 1814. do 1817. godine po ideji glavnog arhitekte Grigorijeva, kojem je svesrdno pomagao italijanski majstor Domenik Gilardi. Rađena je u kombinaciji drveta, gipsa i belog kamena. Vlasnici ove stare aristokratske palate svedenih linija i forme često su se menjali, ali je "kuća umetnosti" uspela da sačuva prvobitni izgled.

Muzej je bio namenjen studentima umetnosti bez velikih ambicija. Ali njegovu sudbinu odredio je Ivan Cvetajev, otac čuvene ruske pesnikinje Marine Cvetajeve. Evropski filolog, doktor univerziteta u Bolonji i Kijevu, zatim u Moskvi, direktor Rjumancevljevog muzeja, osnovao je Muzej lepih umetnosti jer "Rusija to zaslužuje". Jedno od prvih remek-dela koje se uvuklo pod kožu bila je ikona nepoznatih italijanskih majstora, koju je u Moskvu doneo ruski konzul iz Trsta. Profesor Goleniščev, osnivač katedre za egiptologiju u Kairu, zaslužan je za ogromnu kolekciju svetske klase koja je posle duge borbe i upornosti doneta u Moskvu.

Dolaskom revolucionara (1917) napravljen je moskovski muzej svetske kulture. U njemu je bilo najviše dela iz nacionalizovanih privatnih zbirki. Status Muzeja moderne umetnosti dobio je 1923, pet godina pre njujorškog.