Srpski sajtovi na izvolite

NAPADI albanskih hakera na srpske sajtove sve više uzimaju maha, a i pored neprekidnog razvoja tehonoligije, u Srbiji se nedovoljno pažnje posvećuje zaštiti u "virtuelnom svetu". Samo u poslednjih nekoliko meseci, Albanci su oborili sajtove više gradova i institucija u Srbiji, a na meti su i zvanične - internet prezentacije Vlade.

- Neko će da pomisli da su Albanci postali svetski krem kada je hakerisanje u pitanju, ali to jednostavno nije tačno. Sajtove nam lako obaraju zato što su nezaštićeni. Održavaju ih loše obučeni administratori, koriste se slabi serveri, pa su internet prezentacije lak zalogaj i za hakera početnika - objašnjava Milan Kovačević, stručnjak za informacione tehnologije i internet administrator.

Prema rečima našeg sagovornika, nedopustivo je da većina sajtova preduzeća i državnih institucija bude nezaštićena od "sajber" napada.

- Često se dešava da nam sajtove obore i maloletnici. Iako ovakav način hakovanja nije opasan, jer prolaze bez veće materijalne ili druge štete, uvek ostaje blamaža države, što nije zanemarljivo - ističe Kovačević.

Pored obaranja sajtova, u svetu se sve više obraća pažnja i na odbranu od ozbiljnijih sajber napada. Jer, za špijuniranje, krađe, pa čak i vođenje ratova, nekada su bili neophodni ogromni budžeti i neustrašivi pojedinci, a danas je dovoljna i obična tastatura računara! Jednostavno, hakerski napadi su postali neizbežan način za ostvarivanje političkih, pa i vojnih ciljeva širom sveta.

- U poslednje vreme posebno je popularna krađa podataka preko zaposlenih u velikim korporacijama, koji komunicijaru preko javne, prilično nebezbedne elektronske pošte. Dovoljno je da se haker "ubaci" u mejl jednog od zaposlenog, prati njegove aktivnosti i tako otkriva poverljive informacije - kaže Kovačević, autor elektronske knjige "Kriptografija u elektronskom bankarstvu".

I kada su budući ratovi u pitanju, nijedna vojska neće moći da se nada trijumfu ukoliko pored najmodernijeg naoružanja, ne poseduje jedinicu vrhunskih kompjuterskih znalaca. Dok je za upad u računar standardne zaštite dovoljno i manje od minuta, vojne mreže predstavljaju viši nivo i do njih je teško doći, s obzirom na to da se putanja pristupa konstantno prati. Ipak, i tu postoji rešenje, pa bi i najjače vojske u budućim ratovima mogle da se susretnu sa sledećim scearijom: svetla na pistama su pogašena, podaci su ili nedostupni ili su netačni, telefoni ne rade...

- Hakerska vojna akcija prvi put je obavljena 2008. godine u Gruziji. Tada su Rusi oborili komandni sistem Tbilisija, dobijen od SAD, kako bi prikrili svoje napade. Rusi spadaju u top klasu hakerstva, ali su od njih još bolji Kinezi - kaže Kovačević. - Amerikanci dosta ulažu, ali po stručnosti zaostaju. NATO alijansa ima nekoliko hakerskih centara sa posebno treniranim ljudima za upad i probijanje jezgra. Jedan od njih je i u nemačkom gradiću Rajnbah kod Bona.

Isto kao što ne ulaže u zaštitu sajtova, Srbija ne shvata ni značajnu ulogu "sajber ratovanja". Vojska Srbije ostaje nema na "kompjutersku odbranu zemlje". Iako je oprema danas postala jeftina i pristupačna, a stručnjaka ne manjka, niko ne dolazi na ideju o formiranju hakerske jedinice.

- Ukoliko bi ponovo došlo do napada na Srbiju, poput NATO bombardovanja, hakeri bi znatno mogli da doprinesu odbrani zemlje. Moderne armije poput NATO funkcionišu preko "dži-pi-esa". Ako bi im neko omeo navigaciju ili prekinuo komunikaciju, imali bi dosta problema. Da NATO nije imao satelite 1999. godine, mnogo bi se teže snašao u napadu na tadašnju SR Jugoslaviju - zaključuje Milan Kovačević.