ĆU­TAO 48 PU­TA?

BE­O­GRAD - Dr Bor­ko Jo­si­fov­ski, di­rek­tor be­o­grad­skog Za­vo­da za hit­nu me­di­cin­sku po­moć, sme­njen je u sredu. Jo­si­fov­ski je du­žno­sti di­rek­to­ra raz­re­šen re­še­njem prof. dr To­mi­ce Mi­lo­sa­vlje­vi­ća, mi­ni­stra zdra­vlja, zbog "ne­pri­me­re­nog po­stu­pa­nja u si­tu­a­ci­ji na­ru­še­nih me­đu­ljud­skih od­no­sa".
Dr Bra­ni­slav La­zić, hi­rurg Ur­gent­nog cen­tra Kli­nič­kog cen­tra Sr­bi­je, ime­no­van je za v.d. di­rek­to­ra Hit­ne po­mo­ći.
Zdrav­stve­na in­spek­ci­ja Mi­ni­star­stva zdra­vlja iz­vr­ši­la je in­spek­cij­ski nad­zor u be­o­grad­skom Za­vo­du za hit­nu me­di­cin­sku po­moć i pro­sle­di­la do­ku­men­ta­ci­ju nad­le­žnom tu­ži­la­štvu.
Ovo je do­sa­da­šnji epi­log mon­stru­o­zne pri­če iz be­o­grad­ske Hit­ne, gde je di­rek­tor usta­no­ve, dr Jo­si­fov­ski, op­tu­žio dva le­ka­ra da ne re­a­ni­mi­ra­ju pa­ci­jen­te na te­re­nu, zbog če­ga je od apri­la, mo­žda, iz­gu­blje­no 49 ži­vo­ta.

KRI­VI­CA
Još se, me­đu­tim, ne zna da li je op­tu­žu­ju­ći le­ka­re Zo­ra­na Mi­lo­še­vi­ća i Mi­lo­mi­ra Tu­feg­dži­ća, dr Bor­ko Jo­si­fov­ski, sa­da sme­nje­ni di­rek­tor, sa­mo neo­d­me­re­no "vra­tio lop­tu" sin­di­ka­tu ove usta­no­ve, ko­ji je ne­ko­li­ko da­na ra­ni­je iza­šao u jav­nost sa op­tu­žbom da di­rek­tor sma­nji­va­njem eki­pa ugro­ža­va rad hit­ne po­mo­ći, ili je ozbilj­nih pro­pu­sta u ra­du le­ka­ra Hit­ne za­i­sta bi­lo.
- Ne­za­mi­sli­vo je da di­rek­tor jed­ne zdrav­stve­ne usta­no­ve iza­đe u jav­nost sa ta­ko te­škim op­tu­žba­ma - ka­že pro­fe­sor dr Mar­ko Kon­tić, pred­sed­nik Etič­kog ko­mi­te­ta Srp­skog le­kar­skog dru­štva. - Ako za­i­sta ima do­ka­za da se ne­što ta­ko de­ša­va tre­ba­lo je da re­a­gu­je od­mah kod pr­vog slu­ča­ja, a ne da če­ka da se "na­ku­pi" 49. U ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma ne­pri­me­re­no je da se po­zi­va­mo na di­sci­pli­nu, eti­ku, mo­ral. To, jed­no­stav­no, zah­te­va kri­vič­nu od­go­vor­nost, a to pi­ta­nje mo­že da po­kre­ne ili Mi­ni­star­stvo zdra­vlja, ili di­rek­tor usta­no­ve. Či­ni mi se da se ne shva­ta te­ži­na iz­re­če­nih op­tu­žbi, ko­je su sa­da ba­ci­le "u vo­du" ener­gi­ju i no­vac ulo­že­ne u osa­vre­me­nja­va­nje hit­ne slu­žbe.
O "slu­ča­ju hit­na po­moć" u če­tvr­tak će ras­pra­vlja­ti Etič­ki ko­mi­tet SLD. On će tra­ži­ti za­pi­snik sa kon­fe­ren­ci­je za štam­pu dr Jo­si­fov­skog i do­dat­ne in­for­ma­ci­je od in­spek­cij­ske slu­žbe Mi­ni­star­stva zdra­vlja.
- Uko­li­ko se is­po­sta­vi da op­tu­žbe di­rek­to­ra Hit­ne po­mo­ći pro­tiv dvo­ji­ce le­ka­ra ni­su udar na mi­ni­stra zdra­vlja, on­da je ovo mo­ral­no-etič­ki slom me­di­cin­ske prak­se u Sr­bi­ji - ka­že dr Zo­ran Mi­li­će­vić, hi­rurg u KBC "Zve­zda­ra", se­kre­tar Etič­kog ko­mi­te­ta SLD u pret­hod­nom sa­sta­vu. - Ta­ko ne­što još ni­sam čuo, ali Sr­bi­ja ni po ovo­me ne­će bi­ti pr­va. To je, sa­mo u još go­rem ob­li­ku vi­đe­no u na­ci­stič­koj Ne­mač­koj i u sko­ra­šnjoj le­kar­skoj prak­si Ve­li­ke Bri­ta­ni­je kri­mi­nal­nom euta­na­zi­jom vi­še de­se­ti­na pa­ci­je­na­ta od stra­ne jed­nog le­ka­ra.

STRAH
NE ULA­ZE­ĆI u ono što tek tre­ba da se is­pi­ta - da li su le­ka­ri Hit­ne na­pra­vi­li stru­čan pro­pust - pro­fe­sor Kon­tić je po­sle sve­ga uve­ren da su u be­o­grad­skom Za­vo­du za hit­nu me­di­cin­sku po­moć me­đu­ljud­ski od­no­si "de­be­lo" po­re­me­će­ni.
- Ta­mo tre­ba za­ve­sti stro­gu di­sci­pli­nu i do­ve­sti no­vu ge­ne­ra­ci­ju mla­dih lju­di - na­vo­di dr Kon­tić. - Ne mo­že se če­ka­ti pen­zi­ja u hit­noj i ni­ko u sve­tu ne dr­ži le­ka­ra u toj slu­žbi 20 go­di­na, kao što je kod nas slu­čaj. To je pre­te­žak po­sao, ti lju­di su stal­no iz­me­đu ži­vo­ta i smr­ti. To stva­ra stres i fru­stra­ci­ju, i go­to­vo sva­ka re­ak­ci­ja u ta­kvom sta­nju iza­zi­va po­re­me­ćaj u ljud­skim od­no­si­ma. Oči­gled­no je da di­rek­tor Jo­si­fov­ski, ko­jeg znam kao en­tu­zi­ja­stu i struč­nja­ka, ni­je us­peo da za­ve­de red u ovoj slu­žbi.
Po­sle sve­ga dr Zo­ran Mi­li­će­vić se pi­ta:
- Ko­me je po­treb­na ra­stu­ća pli­ma ne­po­ve­re­nja i stra­ha iz­me­đu pa­ci­je­na­ta i le­ka­ra, ka­da je osno­va za uspe­šno le­če­nje po­ve­re­nje iz­me­đu le­ka­ra i pa­ci­jen­ta. U ime ko­ga i če­ga se ovo ra­di od­go­vor je te­ško na­ći, ali jed­no je si­gur­no, znam i iz sop­stve­nog is­ku­stva: iza sva­ke afe­re u zdrav­stvu uvek ne­iz­be­žno sto­ji ne­ki "be­li man­til" sa svo­jim lič­nim i pro­fi­ter­skim in­te­re­si­ma.
B. RA­DI­VO­JE­VIĆ

BLA­TO NA KO­LE­GE
SIN­DI­KAT le­ka­ra i far­ma­ce­u­ta Sr­bi­je sa­op­štio je da su op­tu­žbe ko­je je dr Bor­ko Jo­si­fov­ski pro­iz­volj­no i bez ar­gu­me­na­ta iz­neo na ra­čun dvo­ji­ce le­ka­ra, naj­gru­blja kle­ve­ta ne­do­lič­na jed­nog le­ka­ra.
- Bla­te­ći ko­le­ge, ne na­vo­de­ći ni je­dan po­u­zdan do­kaz, Jo­si­fov­ski opro­ba­nim me­to­da­ma za­stra­ši­va­nja na­sto­ji da ućut­ka za­po­sle­ne, ko­ji me­se­ci­ma upo­zo­ra­va­ju da je sma­nje­njem bro­ja me­di­cin­skih eki­pa sa 26 na 14 ugro­zio rad hit­ne po­mo­ći - na­vo­di se u sa­op­šte­nju SLFS.

OKRU­ŽNO TU­ŽI­LA­ŠTVO O OP­TU­ŽBA­MA JO­SI­FOV­SKOG
MO­ŽDA ČAK I UBI­STVO?
BE­O­GRAD­SKO Okru­žno jav­no tu­ži­la­štvo po slu­žbe­noj du­žno­sti "for­mi­ra­lo je pred­met" u slu­ča­ju na­vod­ne po­ve­za­no­sti le­ka­ra Hit­ne po­mo­ći i po­greb­ni­ka. Na taj na­čin po­kre­nu­li su pret­kri­vič­ni po­stu­pak.
Pre­ma re­či­ma pr­vog čo­ve­ka tu­ži­la­štva Mi­lo­va­na Bo­žo­vi­ća, za slu­čaj su sa­zna­li iz me­di­ja. Od po­li­ci­je će tra­ži­ti da im do­sta­ve sva po­treb­na oba­ve­šte­nja, po­sle če­ga će, u za­vi­sno­sti od ono­ga što od njih do­bi­ju, pred­u­ze­ti da­lje ko­ra­ke. Ta­da će ili po­kre­nu­ti is­tra­gu ili slu­čaj sta­vi­ti ad ak­ta.
Ka­ko smo sa­zna­li u tu­ži­la­štvu, uko­li­ko se utvr­di da po­sto­ji sum­nja da su po­je­di­ni le­ka­ri ume­ša­ni u ono što tvr­di Bor­ko Jo­si­fov­ski, di­rek­tor be­o­grad­skog Za­vo­da za hit­nu me­di­cin­sku po­moć, pre­ma za­ko­nu po­sto­ji ne­ko­li­ko kri­vič­nih de­la ko­ja bi mo­gla da im se sta­ve na te­ret. Me­đu nji­ma i ubi­stvo.


ŠOK U HIT­NOJ!
MI ni­smo mon­stru­mi ne se­di­mo skr­šte­nih ru­ku če­ka­ju­ći da ne­ko umre! Me­đu­tim, ko­li­ko ja znam uobi­ča­je­na je stvar da se de­le vi­zit-kar­te po­greb­nih pred­u­ze­ća. Ne vi­dim da je to ne­što ru­žno - mi­šlje­nje je dr Na­ta­še Bje­li­ce iz Hit­ne po­mo­ći.
- Si­gur­na sam da 50 od­sto le­ka­ra ne uzi­ma no­vac za to - tvr­di dr Bje­li­ca. - Po­greb­na pred­u­ze­ća svi­ma na­ma de­le svo­je vi­zit-kar­te. Nu­di­li su i me­ni, ali ja ni­sam že­le­la to da ra­dim. To isto ra­de i pri­vat­ne or­di­na­ci­je, apo­te­ke... Ne­ka­da lju­di sa­mi pi­ta­ju šta da ra­de.
Ka­ko nam je ob­ja­sni­la dr Bje­li­ca, mno­gi u Hit­noj po­mo­ći ose­ća­ju ve­li­ki stid zbog pri­če da se ne ra­di re­a­ni­ma­ci­ja.
- Lju­di su ov­de pod ve­li­kim stre­som i stal­no su bli­zu smr­ti - ob­ja­šnja­va. Za sva­kog le­ka­ra naj­ve­ća sre­ća je upra­vo kad je uspe­šno ura­đe­na re­a­ni­ma­ci­ja. Stvar­no ne mo­gu da ob­ja­snim ka­ko se ose­ćam zbog sve­ga, na­kon 20 go­di­na ra­da u ovoj slu­žbi.
Ipak, dr Bje­li­ca se slo­ži­la da je sma­nji­va­nje pla­ta za­po­sle­ni­ma, ka­zna. Sma­tra da je to is­prav­no uko­li­ko je to je­di­ni na­čin da se sre­di si­tu­a­ci­ja. Po­tvr­di­la je da su me­đu­ljud­ski od­no­si u Hit­noj po­mo­ći lo­ši, ali da to ne uti­če na rad slu­žbe.
Mno­gi za­po­sle­ni ko­je smo ju­če za­te­kli u zgra­di Hit­ne po­mo­ći i ni­su bi­li ras­po­lo­že­ni da ko­men­ta­ri­šu iz­ja­vu nji­ho­vog di­rek­to­ra. Ve­ći­na je šo­ki­ra­na, jer te­le­fo­ni ne­pre­sta­no zvo­ne, uzru­ja­ni gra­đa­ni zo­vu. Ka­ko nam je re­kao je­dan od za­po­sle­nih, pro­go­vo­ri­će ka­da za to do­đe vre­me.
- Tač­no se zna ka­da se re­a­ni­ma­ci­ja ra­di - ka­že dr Bje­li­ca. - Oži­vlja­va­nje mo­že da se ra­di sa­mo u pr­vih se­dam do osam mi­nu­ta, ali ako je pro­šlo po­la sa­ta, tu ne mo­že ni­šta da se ura­di.
J. SU­BIN

DA­NjU - NO­ĆU
HIT­NA po­moć u to­ku da­na ima oko 110 po­zi­va, to­li­ko i no­ću. Na te­re­nu je u to­ku jed­ne sme­ne stal­no 17 eki­pa, što je na oko 100 hi­lja­da gra­đa­na po jed­na. Ka­ko nam je re­kla dr Bje­li­ca, taj broj je bio do­vo­ljan sa­mo u le­to.

PRI­ČA BE­O­GRA­ĐAN­KE ČI­JI JE MUŽ PRE­MI­NUO
LEK KOD PO­GREB­NOG!
BE­O­GRAD - Ka­da su do­šli po po­zi­vu le­ka­ri hit­ne po­mo­ći kon­sta­to­va­li su ne­rav­no­me­ran rad sr­ca mog mu­ža, ko­jem je iz­ne­na­da po­zli­lo, ali mu ni­su uka­za­li ni­ka­kvu po­moć. Sa­ve­to­va­li su me da u apo­te­ci ku­pim "ve­ra­pa­mil", a ni­su čak re­kli ni u ko­joj do­zi, jer on ni­ka­da ni­je bio sr­ča­ni bo­le­snik i ni­je uzi­mao ovaj lek. To­kom no­ći mu je ja­če po­zli­lo i ka­da sa­mo opet po­zva­la ovu slu­žbu, ima­la sam uti­sak kao da su oče­ki­va­li moj po­ziv. Do­šli su i ovo­ga pu­ta mi u ru­ke ugu­ra­li vi­zit kar­tu po­greb­nog pred­u­ze­ća "Vis".
Ovo je is­ku­stvo že­ne iz jed­nog od be­o­grad­skih na­se­lja (ime i adre­sa po­zna­ti re­dak­ci­ji), ko­joj je pre ne­de­lju da­na umro muž
- U jav­nost je iz­ne­to da bi 49 lju­di, mo­žda, još bi­lo ži­vo da je po­ku­ša­na re­a­ni­ma­ci­ja, ali ima nas mno­go vi­še ko­ji sum­nja­mo da čla­no­vi na­ših po­ro­di­ca ni­su do­bi­li ade­kvat­nu me­di­cin­sku po­moć od eki­pa hit­ne - na­vo­di na­ša sa­go­vor­ni­ca. - To što lju­di­ma gu­ra­ju u ru­ke vi­zit-kar­te po­greb­ni­ka je ru­žno, ali ni­je naj­va­žni­je. Ka­ko sa­da da sa­znam da li bi moj muž još bio živ da su oni re­a­go­va­li ka­ko tre­ba, da su mu da­li ne­ki lek, in­jek­ci­ju ili ga tran­spor­to­va­li u bol­ni­cu. Ni­su uči­ni­li ni­šta, a bi­lo je oči­gled­no da je čo­vek u pre­din­far­ktnom sta­nju.
B. R.