Da li ljubimci prenose virus korona i koje mere opreza treba preduzeti

Pojava virusa korona izazvala je veliku strepnju i paniku kod ljudi širom sveta. Ono što možemo je da se pridržavamo preporučenih preventivnih mera i da smanjimo mogućnost zaraze.

Međutim, postavlja se pitanje kako da postupamo u ovakvim situacija kada su naši kućni ljubimci u pitanju?

Doktor veterinarske medicine Dragutin Smoljanović iz veterinarske ambulante “Guta”, na pojavu virusa korona i mogućnosti da se kućni ljubimci zaraze, u razgovoru za N1 navodi da ima dobre i loše vesti, ali i savete kako da zaštitimo i sebe i ljubimce.

Prvo nekoliko reči o koronavirusu. Coronaviridae predstavlja grupu virusa koji mogu izazvati više različitih bolesti kod svih sisara, ptica i gmizavaca.

Kod ljudi, koronavirusi najčešće izazivaju blage respiratorne infekcije koje se manifestuju simptomima sličnim gripu. U ljudskoj populaciji postoji nekoliko serotipova koronavirusa, kao što su SARS i MERS na primer, koji mogu biti smrtonosni.

Novi serotip virusa korona koji se pojavio u kineskoj provinciji Vuhan, KOVID-19, koji se brzo proširio po celoj zemaljskoj kugli, izazvao je izvesnu strepnju i oprez u stručnoj javnosti, prevashodno zbog brzine širenja.

Postoje određene sumnje da se virus KOVID-19 na ljude proširio sa slepih miševa preko ljuskara ( pangolina), koji su u prirodi totalno bezopasne životinje, ali koje su filogenetski gledano u bliskom srodstvu sa mesojedima kao što su psi, mačke, šakali, hijene, vukovi, medvedi ili lisice.

Imajući ovo u vidu postavlja se pitanje da li psi i mačke kao naši najčešći kućni ljubimci mogu da obole ili da nama prenesu COVID-19 virus?

DOBRA VEST

KOVID-19 je RNK virus, što podrazumeva da u svom razvoju mora da se ugradi u DNK domaćina kako bi mogao da se razmnožava. COVID-19 može da se ugradi samo u veoma specifičnu sekvencu DNK koju poseduju slepi miševi, ljuskari i ljudi, ali ne i psi.
To praktično znači da psi ne mogu biti rezervoari infekcije KOVID-19 virusa. Uvek treba imati u vidu da evolucija nije konačna i da je uvek moguće „ probijanje “ barijere vrste i da virus KOVID-19 pređe sa čoveka, ili neke druge životinje, na psa ili mačku.
Infekcija koronavirusom pasa i mačaka je veoma česta zbog izuzetne virulentnosti ( sposobnosti da se šire i zaraze zdravu jedinku ) mačijih i psećih koronavirusa.
Kod odraslih i starijih pasa CCV prolazi nakon 3-5 dana uglavnom uz potpornu terapiju u vidu probiotika i nadoknade elektrolita i tečnosti, dok kod mlađih pasa i štenadi simptomi su drastičniji i može da nastupi letalan ishod usled iscrpljenosti, dehidratacije i krvarenja iz gastrointestinalnog trakta. Kod ove kategorije postoji specifična terapija u vidu primene hiperimunih seruma, objašnjava dr Smoljanović.
Postoji vlažna i suva forma infekcije FIP virusom, a obe forme se manifestuju upalom peritoneuma i pleure (trbušne i grudne maramice) sa simptomima kašljanja i povraćanja, dodaje dr Smoljanović.

KAKO DA OSTANEMO BEZBEDNI?

Što se tiče KOVID-19 virusa koji je opasan za ljude, treba pojačati higijenu pasa nakon povratka iz šetnje, kao i onemogućiti psima da se nekontrolisano kreću bez povoca.

Što se tiče mačaka, trebalo bi zabraniti da izlaze napolje nekontrolisano kako bi se sprečio njihov kontakt sa drugim ljudima koji potencijalno mogu biti nosioci KOVID-19 virusa, ili pak da ne dođu u kontakt sa kantama za otpatke u kojima se mogu naći predmeti kontaminirani KOVID-19 virusom.

Kada je u pitanju pseći virus korona - CCV , najbolja preventiva je u vidu vakcine koja se daje jedanput godišnje i nalazi se u sklopu polivalentne vakcine protiv zaraznih bolesti.