OKO 200 miliona ljudi u svetu boluje od osteoporoze, dok svaka druga žena u postmenopauzi i svaki peti muškarac ima osteoporotski prelom, pokazuju evropska istraživanja. Većina pacijenata obraća se lekaru tek kada zadobije prelom, dok lečenje često prekida "na svoju ruku", čim oseti poboljšanje.


U intervjuu za "Novosti", dr Slavica Cvijović Tomić, internista Instituta za ortopedsko hirurške bolesti "Banjica", kaže da ne postoje zvanični podaci za Srbiju, ali da praksa pokazuje da se sve više ljudi javlja u ambulantu zbog osteoporotskih preloma.

- Srbija ima veoma staru populaciju, samim tim smo vodeći po ovom oboljenju - kaže dr Tomić. - Ipak, na to se najčeće misli tek kada nastane prelom. Čak i u razvijenim zemljama, samo 15 odsto pacijenata sa osteoporozom redovno pije lekove.


Ko se najčešće javlja u ambulantu?

- To je uglavnom starija populacija, žene u postmenopauzi koje imaju više od 65 godina kao i žene koje su prevremeno ušle u menopauzu, što znači pre 45. godine. To su najčešće pacijenti koji su već zadobili prelom.


Zašto je osteoporoza toliko češća kod žena?

- Estrogeni su hormoni koji štite kosti. Pozitivno deluju na telo i korisni su dokle god žena ne uđe u menopauzu. Kada se smanji njihovo lučenje, žene su u većem riziku od bolesti.


Koliko su opasni osteoporotski prelomi?

- Rizik od preloma je veoma visok. Smrtnost od osteoporotskih preloma kuka je od 20 do 30 odsto. Od onih koji su polomljeni i operisani, od 20 do 40 odsto se nikad ne oporavi. Kost zaraste, ali se pacijnet funkcionalno nikad ne oporavi.


Zašto se veliki broj pacijenata kasno dijagnostikuje i teško leči?

- To je bolest koja ne boli i nema simptome. Često se dešava da pacijenti ne znaju da su oboleli. Čak veliki broj njih ne uzima lekove redovno. To su uglavnom stariji pacijenti koji imaju druge hronične bolesti. Ako se osećaju dobro, oni prekidaju terapiju, što je pogrešno.


Koliko su lekovi efikasni?

- Postoji više vrsta lekova za ovu bolest i tačno se zna kada se koji propisuju. Oni mogu da poprave koštanu gustinu, spreče narušavanje i dalje kvarenje koštane gustine. Najvažnije je to što sprečavaju da dođe do novog preloma. Postoje neki novi lekovi koji deluju na ćelije i sprečavaju resorpciju kosti.


Vežbe imaju uticaj na gustinu kostiju?

- Dokazano je da određene vežbe povoljno utiču na gustinu kostiju. Muskulatura se popravlja, telo je stabilno i ojačano. Ako dođe do pada, rizik od preloma je manji.


Koliko pomažu suplementi?

- Veoma su važni. Malo smo na suncu, zbog čega nam fali vitamin D za metabolizam kalcijuma i imunitet. Efikasan je u prevenciji i lečenju. Ne možemo sprovoditi terapiju ako ovaj vitamin nije dobar. Važan je i unos kalcijuma.


Može li da se nadoknadi hranom ili su neophodni suplementi?

- Mogu da se unose u obliku mleka, mlečnih proizvoda, zelenih namirnica, orašastih plodova. Kod starijih pacijenata neophodna je ishrana obogaćena kalcijumom. Ako je ishrana pravilna, kod nekih pacijenata nije potrebno dodavati suplemete.


Suplementi kalcijuma utiču na srce?

- Treba izvagati kakav je unos. Važan je individualan pristup. Nisu svakom potrebni suplementi. Nekome nisu potrebni, ali ukoliko ga uopšte ne unose, to se mora promeniti.


Ko pripada rizičnoj grupi za ove bolesti?

- Ako su nekome majka i baka imale prelome, to znači da postoji rizik. Rana menopauza takođe povećava rizik. Sekundardni uzroci za bolest su pacijenti koji boluju od zapaljenskog reumatizma, bolesti vezivnog tkiva, inflamatorne bolesti creva, bubrežni bolesnici, endokrinološki i drugi hronični bolesnici, pacijenti koji su uzimali lekove za epilepsiju i koagulaciju krvi.


Svi oni treba da idu na preventivni pregled?

- Lekari mogu da upute pacijente koji pripadaju rizičnoj grupi na preventivni pregled. To su sve žene nakon 65. i muškarci nakon 70. godine života, kao i žene koje su izgubile menstruaciju rano, oko 45. godine.


Koliko često se javlja kod mlađih ljudi?

- Vrlo retko, najčešće u sklopu genetske predispozicije sekundarnih oboljenja. Važno je da se otkrije na vreme i da se dete uputi na snimanje koštane gustine. Znak da je potrebno uraditi pregled jeste ako dete zadobije više od dva preloma ruke i/ili prelom noge.


UZ PRAVU TERAPIJU, NEMA PRELOMA

Može li ova bolest da se spreči?

- Najvažnije je da se dijagnostikuje pre nego što pacijent zadobije prelom. Uz pravovremenu terapiju, pacijent u velikom broju slučajeva neće imati prelom iako je imao pad. U dečjem uzrastu važni su ishrana i jačanje mišića uz sport.