Kad proteza postane jedino rešenje

Tinjajući, često stalno prisutni, bolovi u kukovima u priličnoj meri remete kvalitet života čoveka. Nemogućnost normalnog hoda, sedenja i obavljanja drugih životnih aktivnosti, remete njegovo psihičko stanje, ugrožavaju normalan komfor života, dovodeći ga u situaciju da je prinuđen da se obrati za pomoć lekaru.

Zašto nema jednostavnog rešenja i kolika je važnost kukova, objašnjava pukovnik ortopedski hirurg dr sc. med. Radoslav Barjaktarović, načelnik ortopedije u Klinici za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Vojnomedicinske akademije:

- Pre svega, kuk je jedan od najvažnijih zglobova lokomotornog aparata, odnosno koštano-zglobnog sistema čoveka. Kukovi su bitni za uspravan, normalan i zdrav hod, za sedenje i za sve druge fizičke aktivnosti koje omogućavaju komforan život. Međutim, ukoliko kukovi obole, svako biva uskraćen za ovaj, inače, podrazumevajući komfor. S obzirom na to da bolest kuka može da se javi ne samo u odraslom zrelom dobu već i u ranom dečjem uzrastu, niko praktično nije pošteđen ovih tegoba. Kod odraslih su ove bolesti umnogome ozbiljnije i za lečenje zahtevnije.

* Šta karakteriše oboleli kuk u odraslom dobu?

- U kasnijem zrelom dobu javljaju se bolesti kuka kao primarni poremećaji, ali vrlo često te bolesti se javljaju i kao posledica nesaniranih ili nedovoljno lečenih razvojnih poremećaja kuka u detinjstvu. Zdravstveni problemi mogu da se jave već posle 25. godine, kada su koštani rast i razvoj završeni. Najčešće bolesti koje mogu dovesti do potrebe za operativnim lečenjem ili artroplastikom, odnosno zamenom kuka, jesu degenerativne prirode. To su artroze i osteoartritis, a kada je u pitanju kuk koksartroze.

* Koji su uzroci njihovog nastanka?

- Koksartroze kao često oboljenje, primarno se javljaju same po sebi, a uslovljene su starenjem i trošenjem zglobova, genetikom, načinom života, ishranom. Mogu biti i sekundarne kao posledica nerešenih razvojnih poremećaja u detinjstvu, posttraumatske artroze nakon povreda kuka, preloma čašice i glave kuka, a javljaju se i posle infekcija. Koksartrozu, pored degenerativnih, izazivaju i sistemske bolesti, čiji je glavni predstavnik reumatoidni artritis. Može da nastane i zbog osteonekroze ili avaskularne nekroze do koje dolazi zbog poremećaja vaskularizacije, odnosno smanjenog dotoka krvi u glavu butne kosti. Epilog delovanja svih ovih loših faktora je oštećenje zgloba kuka, koje se ispoljava bolom, nestabilnošću zgloba i otežanim hodom. Samim tim dolazi i do otežanog obavljanja normalnih životnih aktivnosti.

* Šta se u takvim okolnostima preduzima?

- Kada se postavi klinička i radiološka dijagnoza koksartroze težeg stepena, predstoji operativno lečenje, koje može biti zamena zgloba kuka, odnosno totalna artroplastika kuka. Osim totalne artroplastike primenjuje se i parcijalna ukoliko je došlo do preloma glave butne kosti. Parcijalna artroplastika se radi i kod metastatskih promena i patoloških preloma izazvanih tumorima i metastazama.

* Na koji način se menja dotrajali kuk?

- U primeni su bescementne, cementne i takozvane hibridne endoproteze. Bescementne se ugrađuju osobama mlađe životne dobi, odnosno do 65. godine. Važno je da je kod takvih pacijenata očuvana koštana struktura i da nema izražene osteoporoze. Bescementne su, jer se direktno naslanjaju na kost. S druge strane, cementne artroplastike podrazumevaju totalnu zamenu zgloba kuka, gde se komponente endoproteze fiksiraju za kost koštanim cementom, metilakrilatom. Tačnije, lepe se koštanim cementom, a izvode se kod starijih od 75 godina. Hibridne su kombinovane i podrazumevaju kombinaciju bescementne i cementne endoproteze, a ugrađuju se osobama između 65 i 75 godina. Endoproteze su izrađene od biokompatibilnih materijala, metala, plastike i keramike. Ipak, po kvalitetu prednjači bescementna endoproteza koja i najduže traje.

* Znači, postoji mogućnost da se proteza kuka ponovo menja?

- Primarna artroplastika podrazumeva prvu zamenu zgloba kuka indikovanu nekim od navedenih uzroka. Međutim, postoji i reviziona artroplastika. Ona je ponovljena zbog neke ranije neuspele artroplastike ili ispoljenih komplikacija. Dijapazon komplikacija je širok. Može da se javi infekcija, labavljenje implanta, povreda i prelom u njegovoj blizini, a ponekad i sama dotrajalost proteze. Međutim, sa usavršavanjem materijala za proteze i operativnih tehnika komplikacije se svode na najmanju moguću meru.

RIZICI, KOMPLIKACIJE, OPORAVAK

Artroplastika kuka je rutinska procedura, ali sama po sebi nosi rizike i određene komplikacije. Može da se javi duboka venska tromboza, kao veoma ozbiljna i za život rizična komplikacija. Kao veoma ozbiljna komlikacija može da se javi i infekcija. Postoperativno jedna od češćih komplikacija je i luksacija ili iščašenje zbog lošeg pozicioniranja implanta tokom operacije ili nepažnje pacijenta.

Da do neželjenog ishoda ne bi došlo preduzimaju se mere zaštite pacijenta preoperativno, tokom operacije i nakon nje. U terapiju se uključuje antibiotska zaštita, sprovodi se tromboprofilaksa pre, tokom i posle operacije. Osim toga, pacijenti se edukuju kako da pravilno žive sa veštačkim kukom. Obavezna je i fizikalna rehabilitacija da bi se pacijent na pravi način oporavio. U idealnim uslovima oporavak traje oko šest nedelja, optimalno posle tri meseca, dok se maksimum postiže posle pola godine. U svakom slučaju, u normalnim okolnostima ovom operacijom se dobija bezbolan, stabilan i funkcionalan zglob - naglašava dr Barjaktarović.