Islanđani ne znaju za depresiju

Za određene hronične bolesti, često ozbiljne, mnogi narodi na planeti gotovo i ne znaju. Iako je nekima život praćen poteškoćama zbog loših uslova, oni, svejedno, ostaju zdravi, a neretko i dugovečni. Na njihovo dobro zdravlje utiče upravo specifičan način života i ishrana iz okruženja, pokazalo je jedno internacionalno istraživanje sa centrom u Danskoj. Evo nekih od najupečatljivijih primera

Depresija zaobilazi Island, iako postoje svi uslovi za njeno prisustvo. Tmurno vreme i vetrovi savršeno pogoduju ovoj bolesti, ali je kod Islanđana prisutna tek u tragovima, zahvaljuju ishrani bogatoj omega 3 masnim kiselinama. Islanđani jedu velike količine ribe i jagnjetinu, takođe bogatu omega 3 masnim kiselinama. Masne kiseline u jagnjetini su prisutne zahvaljujući tome što se životinje napasaju mahovinom. A masne kiseline su važne jer sprečavaju ne samo nastanak depresije, već smanjuju i njene simptome, a pomažu i kod anksioznosti.

Srčana oboljenja ne muče narod sa Krita, jer tradicionalno upražnjavaju mediteransku ishranu. Krićani generalno spadaju među najzdravije narode, jer konzumiraju maslinovo ulje prebogato moćnim antioksidansima, za koje se zna da se uspešno suprotstavljaju slobodnim radikalima. S druge strane, omega 3 masne kiseline iz morskih plodova, redovno prisutnih na trpezi, sprečavaju nastanak krvnih ugrušaka. Ovaj narod, takođe, često jede i dvopek koji je pun vlakana. Umaču ga u crno vino, maslinovo ulje ili jabukovo sirće. U ishrani je veoma zastupljeno zeleno lisnato povrće, dok za desert jedu jogurt pomešan sa medom. Stručnjaci veruju da je njihovo zdravlje na zavidnom nivou i zbog male količine crvenog mesa na jelovniku.

Karcinom je bolest od koje većina stanovništva planete zazire. Ali ne i narod u afričkoj državi Kamerun, u kojoj, inače, mnoge bolesti predstavljaju retkost. Kod njih predstavljaju retkost bolesti organa za varenje, uključujući, čak, i rak debelog creva. Stanovnici Kameruna trpe i manji rizik od nastanka kardiovaskularnih bolesti, kao i infekcija i bolesti respiratornog sistema. Za ovakvo stanje je najzaslužnija ishrana bazirana na žitaricama bogatim vlaknima kao što su ječam, heljda i zob. Istovremeno, u ovoj državi malo se konzumira meso, a istraživanja, inače, pokazuju da kada bi ljudi u organizam unosili manje crvenog mesa u svetu bi se broj obolelih od karcinoma drastično smanjio.