Sve počinje zujanjem u ušima

Suzana Bijelić

28. 01. 2013. u 13:18

Do nagluvosti mogu da dovedu buka, zapaljenja uva, genetska predispozicija, infektivna oboljenja mozga, virusna zapaljenja slušnog živca, povrede uha i glave, tumori, neki lekovi...

KADA nam je sluh manje ili više oštećen govorimo o nagluvosti. Najteži oblik nagluvosti kreće se od 61 do 80 decibela i ljudima kojima je sluh do te mere oštećen imaju veliki problem u svakodnevnoj komunikaciji.

Nju, u dobroj meri, mogu da poboljšaju slušni aparati. Oni prvobitni bili su preglomazni, ali savremeni mogu da budu ugrađeni u uho, dakle potpuno nevidljivi.

Uprkos tome, mnogi ljudi koji imaju problem sa sluhom najpre godinama odbijaju da uopšte priznaju da loše čuju, a kada se i odvaže da potraže stručnu pomoć, nerado pristaju da nose slušni aparat.

Zašto je tako, šta sve može da ošteti sluh, kakvi slušni aparati postoje i koji pacijenti u Srbiji mogu da ostvare pravo da preko Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja dobiju slušni aparat, pojašnjava dr Galina Joković, specijalista ORL iz Centra za sluh i poremaćaje ravnoteže.

Šta se podrazumeva pod gubitkom sluha?

- Čulo sluha od neprocenjivog je značaja za psihički, emotivni i intelektualni razvoj. Preko njega prilagođavamo se spoljnjoj sredini, učimo govor, razvijamo mišljenje, komuniciramo. Oštećenje čula sluha, koje se ispoljava kao nagluvost ili gluvoća, jedan je od najčešćih zdravstvenih problema, odmah iza oboljenja kardiovaskularnog i lokomotornog sistema. Gubitak ili oštećenje sluha predstavlja stanje ili proces koji se obično postepeno dešava, ali može da nastane naglo ili iznenada. Takođe, može da bude urođen ili stečen.

Najčešći uzročnik je buka, zar ne?

- Da, može štetno da deluje na fiziološko i psihološko zdravlje. Pored industrijske buke izazvane razvojem mehanizacije, danas govorimo i o socijalnoj, odnosno buci životne sredine (slušanje glasne muzike, sve češća upotreba slušalica, MP 3 plejera, buka saobraćaja...). Veruje se da može da dođe do oštećenja slušnog organa fetusa ako je trudnica bila izložena intenzivnoj buci. Do oštećenja sluha i nagluvosti mogu da dovedu i genetska predispozicija, zapaljenja uva, infektivna oboljenja mozga, urođene anomalije, virusna zapaljenja slušnog živca, povrede uva i glave, tumori, neki lekovi, metabolička oboljenja kao što je dijabetes...

Uznemirava činjenica da do oštećenja sluha može da dovede čak i aspirin. Zašto? Koji još lekovi su opasni po sluh?

- Postoje lekovi za koje kažemo da su ototoksični ili otrovni za čulo sluha i ravnoteže. Tu spadaju aminoglikozidni antibiotici, aspirin, neki lekovi za izmokravanje, pa oni koji se koriste u hemioterapiji. Međutim, neće svim ljudima koji primaju ove lekove biti oštećen sluh. Osetljivost na neke od ovih lekova se nasleđuje, ali i od doze i dužine primene leka zavisi da li će delovati štetno. A potencirajući faktori su oštećenja bubrega, jetre ili neka pridružena oboljenja koja će usporiti eliminaciju ovih lekova i tako povećati koncentracije u krvi koje mogu da budu ototoksične.

Kako utvrđujete da neko ima problem sa sluhom?

- Pacijent koji se žali na slabiji sluh, zujanje ili šuštanje u ušima naglo ili postepeno nastalo, mora da bude pregledan kod otorinolaringologa. Sluh se meri tonalnom audiometrijom. Potrebno je uraditi i govornu audiometriju koja će proceniti stepen razumevanja govora. Postoje sofisticirane metode dijagnostike mesta i stepena oštećenja čula sluha.

Kakve vrste nagluvosti postoje?

- Nagluvost može da bude sprovodna ili konduktivna, kada postoji smetnja prolasku zvuka iz spoljašnje sredine do unutrašnjeg uva gde se nalaze ćelije koje primaju zvuk. Ovo mogu da izazovu čep ušne masti, strano telo u ušnom kanalu, povreda, zapaljenje spoljašnjeg ili srednjeg uva ili neka oboljenja, kao što je recimo otoskleroza.

Ako je poremećaj na nivou unutrašnjeg uva, onda govorimo o senzorineuralnom oštećenju sluha koja mogu da budu urođena i stečena.

Koji su početni simptomi upozoravaju da bi trebalo da potražimo pomoć stručnog lekara?

- Nerazumevanje govora, prebacivanje telefonske slušalice na drugo uvo, doživljaj da neke tonove ne podnosimo ili ih čujemo intenzivnije, zujanje u ušima, osećaj da slabije čujemo.

Kada je reč o starosnom oštećenju sluha, da li je neizbežno da već u petoj deceniji života sluh počinje da "popušta"?

- Najčešći uzrok oštećenja sluha je degenerativno oštećenje čula sluha, slušnog živca, uzrokovano starenjem. Reč je o fiziološkoj pojavi. Definiše se kao obostrano, simetrično, senzoneuralno oštećenje sluha koje je nepovratno. Nešto češće se javlja kod muškaraca. Statistika kaže da trećina osoba starijih od 65 i polovina starijih od 75 godina ima ovaj problem. Manifestuje se oslabljenim sluhom i otežanim razumevanjem govora, posebno u uslovima buke. Često je praćeno zujanjem u ušima ili glavi. Javlja se već od 50. godine starosti. Starijim osobama to predstavlja veliki problem, jer su otežani socijalni kontakti, povlače se iz društvenog života i ponekad ispoljavaju znakove depresije, često ne nalaze razumevanje kod članova porodice. Ovo oštećenje neće se desiti svim osobama starijim od 50 godina. Postoji genetska predispozicija, a uticaj buke, lekova i udruženih oboljenja mogu da utiču da se oštećenje ispolji i ranije ili da brže napreduje.

Šta govori iskustvo, zašto pacijenti često beže od toga da nose slušni aparat i uopšte da priznaju da imaju problem sa sluhom?

- U našoj sredini još postoje predrasude o ljudima sa oštećenim sluhom i nošenju slušnog aparata. Neki ljudi se osećaju manje vredni ako moraju da koriste aparat, najčešće ne žele da bude vidljiv i uopšte da priznaju da imaju problem sa sluhom. Plaše se gubitka posla, podsmeha, nerazumevanja. Slušno pomagalo treba da se shvati kao pomoć koja će omogućiti normalan i kvalitetan život, bolje funkcionisanje u školi, na poslu, u porodici, s prijateljima, uživanje u zvucima života. Lakše je ako znate da se ne suočavate samo vi sa ovim problemom - oko 500 miliona ljudi u svetu slabije čuje.

Kakvi aparati danas postoje?

- Slušne aparate možemo da podelimo prema dizajnu ili načinu na koji se nose i postavljaju, kao i prema tehnologiji koja je primenjena u njihovoj izradi. Prvi su podeljeni u tri grupe - oni koji se nose iza uva (BTE - behind the ear) i po izlaznoj snazi mogu da pokrivaju sve tipove slušnih oštećenja, pa i najteža; mali aparati koji se nose u ušnom kanalu i postavljaju u slušni hodnik, spolja su nevidljivi ili vrlo neupadljivi, pokrivaju laka ili srednje teška oštećenja; microBTE zaušni slušni aparati se praktično ne vide, zvukovodom koji se plasira u ušni kanal daju dobro kozmetičko rešenje izgleda aparata koji nestaje iza vašeg uva i omogućava da zaboravite da nosite aparat.

APARATI PREKO SOCIJALNOG Od čega zavisi koji aparat će ko da nosi? - To zavisi od vrste i veličine slušnog oštećenja, lične želje, komfora. Nažalost, u našoj zemlji to zavisi i od materijalnih mogućnosti korisnika. U Srbiji postoji mogućnost dobijanja slušnog aparata preko Republičkog fonda zdravstvenog osiguranja. Procedura dobijanja aparata je veoma komplikovana, birokratski preglomazna. Pravo na slušni aparat mogu da ostvare korisnici sa oštećenjem sluha većim od 65 decibela na govornim frekfencama od 1 do 4 khz, pri čemu oštećenje sluha mora biti obostrano. Na ovaj način se ostvaruje pravo na samo jedan slušni aparat, a deca imaju pravo na dva slušna aparata do 18. godine.

Prema tehnologiji izrade, postoje analogni, programabilni i digitalni. Analogni obavljaju linearno ili podjednako pojačanje svih frekventnih komponenti zvuka, što za neka slušna oštećenja nije baš idealno rešenje. Neke zvukove pojačavaju u prevelikoj meri, dok istovremeno neke druge zvučne komponente ne pojačavaju dovoljno, pa korisnici aparata nisu uvek do kraja zadovoljni kvalitetom zvuka. Programabilni aparati su poboljšan oblik analognih i podešavaju se uz pomoć kompjutera, dok su digitalni aparati praktično mini računari koji digitalno obrađuju zvuk, tako da korisnik ima najveću korist po pitanju čujnosti, podešenosti prema slušnom oštećenju. Oni imaju opciju da odstrane prekomernu buku određenog tipa, kao i da onemoguće neprijatno pištanje aparata koje je u prošlosti predstavljalo veliku neprijatnost. Vrhunac komfora je mogućnost njihovog daljinskog upravljanja, povezivanje aparata sa blutooth i FM uređajima, kao i mnoge druge opcije. Oni su najsofisticiraniji i trenutno pružaju tehnološki maksimumom kada je reč o problematici slušnog oštećenja, kao i njegovog korigovanja. Postoje i aparati koji se ugrađuju u uvo hirurškim tehnikama (BAHA system, kohlearni implant ili veštačko uvo..). Ovakve vrste operacija izvode se i u našoj zemlji.

Da li potpuno mogu da nadomeste gubitak sluha?

- Slušni aparati mogu da nadomeste normalno slušanje. Podižu samopouzdanje, kvalitet života, popravljaju komunikaciju, odnose u porodici, na poslu. Posle dobijanja slušnog pomagala svaki pacijent bi trebalo da prođe kroz obuku ili vežbu korišćenja, navikavanja na aparat ili habilitaciju. Pacijentu treba objasniti šta upotrebom aparata može da dobije. Ako ima visoka očekivanja, ako misli da će čuti kao kada je bio zdrav, može da se razočara i da ubrzo odustane od upotrebe aparata. Zavisi koliko je vremena prošlo od oštećenja sluha do određivanja i nošenja slušnog aparata, da li je taj gubitak ili oštećenje nastalo iznenada ili postepeno. Slušni aparat ne može da izleči gubitak sluha, već da ga nadomesti. Vrlo je važno da se slušni aparati, ako se radi o obostranom oštećenju sluha, nose na oba uva. Na taj način postiže se bolja lokalizacija izvora zvuka, bolja čujnost govora u bučnoj sredini, kao o bolje razumevanje govora. To je prirodniji način slušanja.

Pratite nas i putem iOS i android aplikacije

Komentari (2)

nina

08.09.2013. 13:51

Pozdrav vama ,ovdje je sve objašnjeno sa stručnog aspekta a imate li neku alternativu za zujanje zbog prokletih sinusa. unaprijed hvala na objašnjenju. nina