Kako i koliko rođenje deteta menja ljubavni odnos

Kada poželite da sa nekim koga volite dobijete dete, dostigli ste vrhunac ljubavi, tvrde stručnjaci.
Stvaranje novog života povezuje muškarca i ženu za čitav život, ali ga i "skreće" u sasvim novom pravcu.
Menjaju se prioriteti, čak i najsitnije navike, jer je beba, odnosno dete, "gospodar roditeljskog vremena", kako kaže britanski psiholog Džon Bler. Idilična slika porodice - roditelji i nasmejano bepče ušuškano u topli majčin zagrljaj uvek izaziva osmeh i nežna osećanja, kod mnogih i želju da i sami postanu roditelji. Stvoriti i odgajati maleno biće i spremiti ga za život, jedan je od najvažnijih, najodgovornijih i najtežih zadataka koje nam život postavlja.
Promene su neminovne, prijatne, lepe, ispunjavajuće, ali ponekad se dogodi da se odnos između partnera koji su postali roditelji zauvek promeni. Kako će se ko snaći u novoj ulozi, zavisi od mnogo faktora, tvrde stručnjaci. Psiholozi kažu da za roditeljstvo ne možemo da se spremimo i da, zapravo, niko, ni muškarci ni žene, ne znaju šta ih očekuje sve dok beba ne stigne kući.

Sve priče, saveti i preporuke padaju u vodu, svako mora da prođe "period privikavanja" i da polako prihvata nove okolnosti, novu svakodnevicu, drugačiji život. Neki parovi reći će vam da ih je dete potpuno oplemenilo, da je učvrstilo ljubav, da više i ne pamte vreme kada su bili samo dvoje, dok se neki ne snađu baš najbolje, ne mogu da se organizuju i suočavaju sa pomešanim osećanjima koje ne umeju ni da prihvate ni da izraze.
Koliko i na koji način deca menjaju odnos dvoje ljudi koji se vole? Da li učvršćuju vezu ili je čine slabijom, jer više nema toliko vremena da se posvetite jedno drugom, uživate u dugim razgovorima, nežnostima, seksu...? Od čega zavisi hoće li ljubav opstati ili prestati i kako se parovi suočavaju sa promenama koje dete donosi, za čitaoce "Života plus" objašnjava psiholog Milica Zarin.
- Rođenje deteta za većinu parova predstavlja najlepši trenutak i najvažniji događaj u životu. Ipak, ono čega većina nije svesna, pogotovo kada se rodi prvo dete, jeste da se sve menja i da život kreće jednim potpuno drugačijim smerom. Slušajući priče i gledajući svoje prijatelje, rođake i komšije, novopečeni roditelji u svojoj glavi imaju jednu idiličnu sliku - iz bolnice kući dolazi nasmejana, bela, čista, preslatka beba. Ona samo spava i jede i ne zahteva previše angažovanja. Beba unosi radost u svaku kuću, ali i potpuno "tumba" ritam svih ukućana. U psihologiji se to naziva porodična struktura i koliko god članova da porodica ima, promene kod jednog utiču na promenu čitavog porodičnog sistema. Jednostavnije rečeno, kada beba stigne u kuću, ništa više nije kao pre. Sve vreme koje smo do tada organizovali onako kako smo želeli, posvećivali partneru, prijateljima, nekim sitnim ili krupnim zadovoljstvima, sada posvećujemo detetu. A to nije lako i zahteva mnogo odricanja, donosi neispavanost, umor, nezadovoljstvo, često i osećaj potištenosti i beznadežnosti. Dete je najveća radost i roditelji čija su deca malo porasla reći će vam da su odavno zaboravili na sve neprospavane noći i umor, ali kada se to dešava u sadašnjem trenutku, mnogima nije lako da se sa tim izbore.

Da li to znači da smo svi, u stvari, nespremni na život sa detetom, sve dok ono ne stigne kući?
- Većina parova ima potrebu da iza sebe ostavi potomstvo, potreba za produženjem vrste duboko je u ljudskoj podsvesti. Želja da imamo naslednika racionalna je i potpuno prirodna odluka. Međutim, ono što je iracionalno jesu naše ideje da treba da budemo spremni da bismo bili roditelji. Vremenom se roditelji upoznaju sa svojom bebom i ona sa njima, pa vrlo brzo roditeljstvo postaje najlepši posao na svetu koji nas potpuno obuzima i ispunjava. Ipak, on nije lak i kao i mnoge druge veštine, uči se iz dana u dan. Kako rastu deca, razvijaju se i naše roditeljske uloge. Dvoje koje se vole i odluče da postanu troje moraju da budu spremni da jedno drugo podrže, pomognu, hrabre, dogovaraju se oko svega i zajedno istraju na putu vaspitanja i usmeravanja svog deteta, odnosno dece. U roditeljstvu je, dakle, presudno iskustvo.

Kako promenjen životni ritam, manjak vremena, umor i nervoza menjaju emotivni odnos među partnerima? Od čega zavisi da li će dolazak bebe učvrstiti ljubav ili je oslabiti?
- Koliko će se odnos između dvoje ljudi promeniti zavisi od razumevanja, tolerancije i načina na koji komuniciraju. Da bi dobro funkcionisali, partneri ne moraju da budu jednaki ili ravnopravni, već samo usaglašeni u ulogama i obavezama. Dobrom organizacijom i raspodelom poslova i obaveza dvoje sebi može da obezbedi više slobodnog vremena, čiji nedostatak je i najveći problem roditelja. Upravo zbog toga što nemaju vremena i što ne mogu da se posvete jedno drugom, partneri zapadaju u krizu. Beba postaje centar sveta, partneri se često osećaju kao da nemaju lični život, kao da su izgubili identitet, postaju frustrirani jer im "ništa ne ide kako su zamislili", ne mogu da se organizuju, niti da postignu sve obaveze. Trpi i seksualni život, naročito u prvim mesecima kada se beba rodi, što mnogi parovi navode kao glavni problem i razlog da se ljubav "ugasi". Nemaju vremena ni za nežnost ni za fizičku ljubav. Ali, to ne znači da strast prestaje, to su pogrešna tumačenja. To je samo tenutak kada druge uloge postaju prioritet, a seksualna želja se lako vraća ako je postojala. Zrela ljubav podrazumeva da dolazak deteta unapredi kvalitet emotivnog odnosa, iako su neke aktivnosti i navike "na čekanju". Neki parovi imaju uverenje da će ih beba povezati i učvrstiti odnos koji je poljuljan, što je potpuno pogrešno. U odnosima u kojima postoji tolerancija, ljubav i volja da se ostane zajedno dete jeste povezujuća snaga, ali u vezama u kojima postoje nesuglasice, negativne emocije i manjak ljubavi, dolazak deteta samo produbljuje neslaganja.

Ko se više plaši promena koje dete donosi, muškarci ili žene?
- Kako će neko reagovati na dolazak deteta najviše zavisi od ličnosti i karaktera, želja i ciljeva. Generalno, promena u načinu života koje dete donosi najviše se plaše osobe kojima je sopstveni komfor na prvom mestu. Oni strahuju da će dete ugroziti taj komfor i stalno imaju osećaj da nešto propuštaju.

Kako se najlakše prilagoditi takvim promenama?
- Pre svega tolerancijom, dogovorom, pomaganjem, zajedničkim učestvovanjem u dečjem odrastanju. Ne bi trebalo da postoje striktne podele na muško-ženske poslove, partneri bi trebalo jedno drugom da omoguće slobodno vreme koje će iskoristiti samo za sebe. Najčešće je majka najopterećenija obavezama oko deteta, posebno tokom prvih nekoliko meseci, pa bi otac, na primer, trebalo povremeno da joj omogući da izađe sa drugaricama, prošeta se, uradi nešto za sebe. Svaku pomoć koju možete dobiti treba da prihvatite. Tu su bake, deke, rođaci, pa ostavite bebu i izađite sa partnerom ili sami, makar na kafu. To može mnogo da pomogne, osveži, revitalizuje i da snage za sve obaveze. Ritam sa bebom prilično je jednoličan i zamarajući, ali i to vrlo brzo prođe. Deca životu daju jednu potpuno novu dimenziju i malo je ljudi na svetu koji toliko mogu da vas usreće i da vas učine ponosnim.

Da li to znači da promene koje dete donosi nisu uzrok da ljubav prestane?
- Briga, nega i vaspitanje dece su "poslovi" koji zahtevaju odricanja i toleranciju, a podrazumevaju emocionalno investiranje. Međutim, ono što je najvažnije je da nijedan od partnera ne sme da zanemari ni svoje ni partnerove potrebe. Problemi najčešće nastaju kada su partneri totalno preokupirani detetom, kada su posvećeni samo svojoj roditeljskoj ulozi. To u praksi znači da, na primer, ne provode vreme zajedno, ne viđaju se sa prijateljima čak i kad imaju vremena, ne izlaze, ne rade ništa za sebe, ili kada ne mogu da se prilagode na novonastalu situaciju. To se događa kada jedan od partnera, ili oboje, ima nisku toleranciju na neispunjavanje sopstvenih želja. To znači da im veoma smeta što ne mogu da rade sve ono što su radili dok su bili dvoje, pa dete počinje da bude prepreka u ostvarivanju ciljeva i želja. To su dve ekstremne situacije koje vode ljubav u sigurnu propast. "Pravi" recept bi bio pronaći "sredinu", tj. uspostaviti obrasce koji su funkcionalni i u partnerskim i u roditeljskim odnosima. To znači da provodite vreme sa svojim detetom i partnerom, ali isto tako i da imate poneki trenutak za sebe, kada nećete biti samo majka ili žena.

Literatura iz oblasti samopomoći nudi različite metode "oživljavanja" strasti - putovanja na koja će ići samo partneri, večere, romantični izlasci... Da li to uspeva u praksi?
- Nije uopšte važno da obavezno otputujete sami ili svake nedelje izađete na večeru. Bitno je samo da partneri nađu vremena za sebe, pa makar to bila kafa popijena na miru u sopstvenoj kući, ili 15-ak minuta neobaveznog razgovora kada beba zaspi. Takođe, važno je i da to vreme (nekoliko dana, dan, pa i pola sata dnevno) partneri budu upućeni jedno na drugo i da ga provedu u prijatnoj, opuštenoj atmosferi. To je korisno “izmeštanje” ili "distrakcija" iz svakodnevnih obaveza i uloga. Ona je korisna iz više razloga, ali je najvažniji što podseti roditelje da nisu samo roditelji, već i emotivni partneri i ljubavnici. Dete će vam ulepšati život, učiniti ga posebnim i vrednim, ali nikada nemojte da zaboravite šta ste jedno drugom bili pre nego što je to posebno stvorenje došlo i okupiralo čitav vaš život.

NE ZABORAVITE SEKS!
Istraživanja pokazuju da je promenjeni seksualni život najčešći uzrok kriza u braku. Koji su glavni razlozi da se fizička ljubav zapostavi kada stigne dete?
- Kakav će nečiji seksualni život biti nikada ne zavisi samo od jednog partnera, jer je seks uvek interakcija, želja mora da bude obostrana. Problem nastaje onda kada se roditelji, a najčešće majke, potpuno posvete novoj ulozi i zaborave na sve ostale. Neke žene posle porođaja sebe počnu da posmatraju isključivo kao majke i vrednuju se samo kroz prizmu deteta. Zbog takvog stava zapostavljaju sve ostale uloge, posebno seksualnu, što je vrlo frustrirajuće za muškarca.
Najveća greška roditelja je što svaki propust koji se tiče deteta shvataju lično, smatraju da nisu dobro obavili svoj posao. U tu klopku upadaju mnogi, majke potpuno zapostavljaju muža, ali, još gore, i sebe. Ne sređuju se, nije im važno kako su odevene niti kako izgledaju. Samo je dete važno. Mnogi misle da neki muškarci imaju smanjen libido i seksualnu želju jer su partnerke izgubile staru figuru. To nije tačno. Oni gube seksualnu želju kada se žena zapusti, kada joj više nije važno da li će biti lepa samoj sebi. Ne treba očekivati da će žena nedelju dana posle porođaja ući u svoje stare stavri, niti se šminkati i doterivati kao kada je bila samo žena, ali je jako važan brz povratak u socijalizaciju i stanje koje je postojalo pre trudnoće. Beba ne znači da treba da se odreknete svoje ženstvenosti, niti da zaboravite na seks!
Vrlo često se događa da muškarcima smeta i to što je žena preokupirana obavezama oko deteta, jer, bez obzira na to koliko su polovi ravnopravni i u poslovima i u ulogama, majka je detetu najbliža. Zato se mnogi muškarci suočavaju sa činjenicom da dele pažnju sa detetom, na šta se, u najvećem broju slučajeva, brzo naviknu. Vremenom to postaje sastavni deo života i ne pravi probleme, sem u patološkim slučajevima, kada se radi o ličnostima koje ne mogu da podnesu dete kao "konkurenicju".
Tada je stručna pomoć neophodna.