Između estradnog i uštogljenog ponašanja

Bonton je usvojen tek onda kada smo sami u sobi, zevamo i stavljamo sebi ruku na usta, tvrde Englezi. Ili, ako uvek ustanemo sa stolice kada stranka uđe u našu kancelariju ili gost u našu kuću. Sećate li se uopšte kada ste poslednji put pridržali dami kaput ili joj otvorili vrata? Ili persirali mlađima od sebe?

Skup pravila lepog i pristojnog ponašanja u različitim situacijama svakodnevnog života, bonton, navodno mnogi razumeju, ali se ne pridržavaju tih pravila.

Setimo se samo koliko smo puta u gradskom prevozu bili “prinuđeni” da slušamo nečiji glasan razgovor preko mobilnog telefona...

U komunikaciji sa drugima ne pokazuje se samo koliko poznajemo bonton, već i koliko posedujemo vrednosti i osobine kao što su pravičnost, poštenje, ljubaznost, odgovornost... Ipak, pravila lepog ponašanja do kojih se nekad držalo, danas su gotovo zamrla. Postoje li uopšte danas pravila lepog ponašanja do kojih se drži? I zašto, sve manje, ima potrebe za lepom komunikacijom?

- Pravila lepog ponašanja pravljena su za srednju klasu i šeѕdesetih godina prošlog veka bila su odbačena kao nešto što je predstavljalo konvenciju i stegu, a da pri tom nova pravila nisu ni napravljena kaže kulturolog, dr Milena Dragićević-Šešić, profesor Fakulteta dramskih umetnosti.

- Nove kodekse diktiraju neki mediji i medijske zvezde, ali, nažalost, to nisu one zvezde kakve su postojale krajem 19. i početkom 20. veka, pa danas prostakluk postaje “kul” i slavi se kada neko psuje ili kada govori u “slengu” i u javnom životu. Zato normalne ljudske konvencije nisu ni uspostavljene, a, s druge strane, stižu nam tzv. korporativne konvencije koje od ljudi prave klonirane osobe, gubi se individualnost, pa se nameće tzv. “dres kod”, izraz koji se koristi i u našem jeziku. A u stvari, neke individualne kanone ponašanja i oblačenja trebalo je da nametnu ustanove kulture. Danas postoje dva kanona ponašanja, prvi je estradni, a drugi uštogljeni. Ni jedan ni drugi kanon nisu ono što bi trebalo da bude stil budućnosti. Estradni kanon je prostački, erotizovan, u kojem učesnici od sebe prave brend, a uštogljeni kanon je onaj u kojem su muškarci uvek u tamnim poslovnim odelima, a žene u kostimima sa kratkim suknjama i štiklama. Inače, danas žene i kroz medije dobijaju neku vrstu instrukcije kako se uspeva u javnom životu, kako se oblači da bi se bio popularan, kako se nosi, izgleda i drži da bi se stekla određena pozicija. Negativne posledice uticaja serija i filmova su izgubljene vrednosti, znanje, jer se šalje poruka da se uspeh postiže lepotom, zavodljivošću, izgledom. Pozitivno je što na kraju sve to doprinosi emancipaciji i u širem smislu. Prve uspešne žene jesu bile umetnice i pevačice koje su probijale put drugim ženama u ostvarivanju prava na samostalni život. Mi danas ne možemo ni da zamislimo kakvu je traumu imala Isidora Sekulić kada je morala da izmisli celu priču o svom fiktivnom norveškom braku, da je ne bi pratila stigma usedelice.

Ali, kada su u jednoj anketi pitali studente šta misle o studentima umetnosti, odgovorili su da su to oni što su “čudno obučeni”, jer ne odgovaraju ni jednom ni drugom kanonu, odnosno ni imidžu “king” devojke, ni bankarskog činovnika. Ta grupa mladih ljudi, zapravo, neguje različite vrste individualizovanih stilova.

* Često možemo da čujemo za kulturnu osobu da je takva jer je to “ponela” iz kuće. Kolika je uloga porodice, a kolika uloga škole i društva u negovanju pravila lepog ponašanja od malih nogu?

- Najveća je uloga porodice, pa je još poznati sociolog kulture Burdije, analizirajući publiku, rekao da se kulturni kapital stiče u porodici. Na drugom mestu je uticaj grupe vršnjaka, ali i uticaj medija koji se ogleda u jakom pritisku da se bude ono što mediji pokazuju. Uloga škole je, nažalost, minimalna, pa je škola na poslednjem mestu, a profesori su ušli u takvu ulogu da samo predaju gradivo, ali više nema sekcija ni mladih istraživača, a ako i ima, to se plaća, pa se u tom smislu pokazuje komercijalno lice porodice. Deca su prepuštena konzumatorskim i takmičarskim igrama u kojima se ljudi prepoznaju po robnim markama, a ne po suštini. Svi se dobro sećamo zlatnih vremena Timotija Bajforda, Donke Špiček, Branka Kockice, “Zmajevih svečanosti”, ali devedesetih godina prošlog veka industrija kulture naglo zamire i sada imamo potpuno neiskorišćen potencijal kulturnih centara kao što su muzeji, biblioteke, pozorišta, mreže ustanova, koja bi se bavila programom za decu.

* Danas niko nema vremena, svi su u žurbi da bi se strpeli da saslušaju drugog, da bi se uneli u njegovu priču. Šalju se nepismene, šture poruke mobilnim telefonom, stvaraju se neka nova pravila internetske, instant komunikacije. Ima li u takvom vidu komunikacije mesta za bonton?

- Ima, ali imamo i neke nove kodove, a to je, na primer, da posvetite vreme onome što prijatelj iskaže kao status na “Fejsu”. U realnom životu sve se komercijalizuje, a radno vreme od 9.00 do 17.00 veoma utiče na naš način života. Tako dolazimo kući sa posla oko 18.00, 19.00, i sve manje imamo vremena za socijalnu komunikaciju. To se znatno razlikuje od perioda života kada su naši roditelji dolazili sa posla u 14.00 ili 15.00 sata, ručali, neki možda i odspavali do 17.00, a od 17.00 je ostajalo veliko vreme za npr. društvenu, rođačku komunikaciju i druge vidove komunikacije.

* Jedino tamo gde postoje interesi (npr. poslovna komunikacija) preživeo je nekakav oblik bontona. Zašto je to tako?

-Zato što je to interesna komunikacija, što znači da vodite računa kad i koga zovete i kako mu se obraćate, pismom ili imejlom, jer, u protivnom, nećete dobiti odgovor, pa ni ostvariti poslovni cilj. Turističke agencije i banke imaju, na primer, obuku i kodekse poslovnog ponašanja, što svakako ima pozitivne strane. Ja sam se, na primer, dva puta porađala i kada sam bila u porodilištu oba puta u sobi nas je bilo pet, a jedna Romkinja. Svi lekari su se Romkinjama obraćali sa ti, jer ih niko nije učio da su svi pacijenti isti, a to se uči u korporativnom ponašanju, i to je dobro. A, s druge strane, sve je manje prirodne ljudske emocije sa kojom se još, tu i tamo, možemo sresti na pijacama, u kafanama, kafićima.

PLEMIĆI I NOŽEVI

Bonton je reč francuskog porekla koja u bukvalnom prevodu znači “dobar ton”. Označava pravila lepog i pristojnog ponašanja u različitim situacijama svakodnevnog života koja su nekada bila stroža nego danas. Prvu knjigu o bontonu napisao je monsinjor Delakaz, naučnik i crkveni velikodostojnik, u 16. veku. U tom prvom priručniku o lepom ponašanju, najviši društveni slojevi morali su da poštuju pravila lepog ponašanja, ali su ta ista pravila osuđivala “prost” narod da ostane takav. Tako je, na primer, nekada trebalo opominjati plemiće da ne čačkaju zube za stolom noževima koje koriste u borbi. Nije bilo nimalo jednostavno ubediti ljude da prihvate neke manire, pa su tako, na primer, prošli vekovi dok se Evropljani nisu navikli da koriste viljušku. Tek posle pada Rimskog carstva uveden je običaj obedovanja za stolom.

KAKO SKUVATI JAJE ILI ISPEGLATI KOŠULJU

Jedna privatna britanska škola uvela je, kao obavezne, časove lepog ponašanja za 13-godišnjake, na kojima osim pravila pristojnosti mogu da nauče i da skuvaju jaje ili ispeglaju košulju. Nastavni predmet pod nazivom "Kako da..." namenjen je devojčicama i dečacima od 13. godine kojih u Brajton koledžu ima oko 150. Predavanje o lepom ponašanju održava se jednom nedeljno, traje 45 minuta i namenjeno je deci kako bi se što bolje pripremila za život u društvu. Studenti će imati priliku da pokažu šta su naučili na privatnoj večeri koju će svake nedelje u svom domu organizovati direktor škole.

* * * * * *

NOVE TEHNOLOGIJE DONOSE NOVA PRAVILA PONAŠANJA

INTERNET I SMS BONTON

Osim što obuhvata sve načine komunikacije među ljudima, bonton utvrđuje i pravila finog ponašanja na javnom mestu, u gostima, na putovanju, za stolom, u kući, ali propisuje i manire povezane s novim tehnologijama. Tako su u nekim evropskim metropolama istaknuta upozorenja da se u nekim restoranima i pozorištima obavezno isključuju mobilni telefoni. Parižani su se žalili da im smetaju u vozovima, autobusima, na plaži i sportskim manifestacijama.

Jedan od saveta u internet i SMS bontonu je da seupotrebljavaju i velika i mala slova kada se šalju mejl ili poruka, jer sama velika slova stvaraju utisak da vičete.

Nove tehnologije donele su i nove načine udvaranja, pa postoji i SMS bonton. Iako je SMS zavođenje mnogo ležernije nego “licem u lice”, ipak treba poštovati neka pravila:

1. Budite jednostavni, jer tako ostavljate utisak otvorene osobe. Ako i dalje ne znate šta da napišete simpatiji ili partneru, pošaljite mu znakovnu ili slikovnu poruku.

2.Pripremite teren, jer ćete mu dati do znanja da vam se sviđa, ako saznate ponešto o njemu, kao, na primer, da mu je rođendan ili da je juče pobedio njegov fudbalski klub.

3. Upoznajte ga preko poruka i saznajte što više o njemu. Pitajte ga, na primer, šta voli da sluša, jede, koji sport voli, gde izlazi...

4. Budite duhovitii pošaljite mu neku zanimljivu poruku ili vic. To može biti dobar izgovor da mu pošaljete SMS svaki put kada dobijete neku novu komičnu poruku. Na šalu odgovorite šalom, pa neka bude i malo provokativnija ili na vaš račun.

5. Budite samouvereništo ne znači da mu šaljete poruke koje govore samo o vama, jer ćete delovati uobraženo, već samo pokažite kako ste svesni sebe i da o sebi mislite najbolje.

6. Budite direktni, zato što većina muškaraca ne shvata tajne signale ili dvosmislene poruke, pa nisu ni svesni da vam se sviđaju. Budite direktni, pošto oni onda znaju na čemu su. Muškarci ne razgovaraju danima, niti analiziraju svaku poruku, kao što to čine žene.

7. Povucite se na vreme, ako on, na vaše poruke, odgovara mlako i ne pokazuje interes za dopisivanjem i uspostavljanjem dublje veze.

I dok je SMS bonton prilično ležeran, osnovne norme poslovnog bontonadosta se razlikuju od pravila ponašanja u privatnom životu.

- U privatnom životu, pravi džentlmen će uvek propustiti damu prilikom ulaska u prostoriju. Međutim, savremena poslovna etikecija nalaže da prvi ulazi i izlazi onaj ko je najbliži vratima, bez obzira na to da li je reč o ženi ili o muškarcu.

- Što se tiče rukovanja, poslovna etikecija dopušta da ga preskočite. Ako vam se ipak dopada taj ritual, imajte na umu da žena prva pruža ruku muškarcu. Ako ste se rukovali s jednom osobom u kancelariji, to treba da uradite i sa svima ostalima.

- Na poslu važi pravilo da se potčinjeni uvek prvi javlja nadređenom. Izuzetak je situacija kad šef ulazi u prostoriju u kojoj sede njegovi potčinjeni. U tom slučaju, šef prvi pozdravlja sve prisutne.

- Mlađeg kolegu uvek predstavljate starijem ili potčinjenog nadređenom. Međutim, žena se, nezavisno od godina i položaja, nikada ne predstavlja prva muškarcu; to je dopušteno samo ako je, na primer, muškarac stariji profesor, a žena studentkinja.

- Pravilo je da se kuca samo na ona vrata iza kojih sedi manje od troje ljudi. U "gusto naseljene" prostorije ulazi se bez upozorenja.

- Pošto ste ušli u šefov kabinet, on će možda propustiti da vas pozove da sednete. Tada na stolicu smete da se spustite, tek pošto vaš nadređeni sedne.