Velika iskrenost kao mala sramota: Postavka crteža vajara Save Haugina u galeriji Haos

U Beogradu je poslednji put, umetnik rođen u severnom Banatu (Novi Kneževac), a trenuto nastanjen na severu Bačke (Subotica), izlagao pre šest godina, u galeriji ULUS.

Radovi na papiru koji su sada pred publikom, prema mišljenju istoričara umetnosti Zdravka Vučinića, odražavaju snažnu stvaralačku samosvest autora.

- Proces profesije kojom se bavim je dosta dugotrajan i ne može se lako menjati, zato što čovek uvek misli da nešto započinje, bez obzira na to koliko je za sobom ostavio - smatra umetnik iza koga je veliki broj skulptura u javnom prostoru, dela u muzejskim zbirkama, nagrada za postignute likovne rezultate, ali i stihova, u kojima se izražava paralelno sa vizuelnim stvaralaštvom. - Sve ono što sam realizovao u idejama, u ovim crtežima u koloritu, radio sam i u skulpturi, u bronzi, a kasnije i kamenu.

Kao vajar, Halugin je, kaže, na papiru pravio zabeleške, skice, bez obzira na to da li će ih kasnije pretočiti u treću dimenziju.

- Crtež je za mene beleženje događaja, radnji, reči, govora... Inspirisali su me prizori, stanja u kojima sam se nalazio, sećanja. Od linearnih tragova i kasnije koloristički variranih crteža, ta dela su prešla u autohtone jedinice, koja ne moraju biti vezana za skulpture. Postoji međuprostor između oficijelnih umetničkih pravaca i on je lična intima, nešto što je odvažno, a možda i sramotno. Jer, velike iskenosti su i male sramote. Kada ste iskreni, niste baš očekivani.

Umetnik, ipak, potencira radost, kao primarnu emociju koja je pratila njegovo stvaralaštvo.

- U početku sam koristio sepiju, lavirani tuš, jednu arhaičnu notu u koloritu crteža - nastavlja Halugin, objašnjavajući ekspresivnost i važnost boje na delima u "Haosu". - Vremenom, usvojio sam druga, raznovrsnija izražajna sredstva: tuš u boji, esencijalne boje za beton i arhitektonske objekte, akrilne, pa čak i uljane boje. U svojim htenjima, idejama, ipak, ne mogu da razgraničim radove u kolorističkom, ili manje kolorističkom smislu. Kada su u pitanju bojeni crteži, oni su tek sada došli do izražaja. Ti radovi ne idu uz moje skulpture koje su u bronzi, jer imaju samosvojni život, slobodan, svoje bitisanje bez namene i namere da budu skica za treću dimenziju. Imaju svoj život linije, mrlje, fleke, ali i modelovanja na ravnoj površini.

Prema rečima Borke Božović, osnivača galerije "Haos", uz crtački, na izložbi će, na monitorima, moći da se vidi izbor iz Haluginovog vajarskog opusa. U saradnji sa Zdravkom Vučinićem i Draganom Varajićem, Božovićeva je učestvovala u izboru crteža za ovu postavku, a dva dela ostaće u zbirci galerije, koja bi trebalo da preraste u muzej crteža.

- Uživao sam u bavljenju umetnošću, sve ostalo sam smatrao dangubom - zaključuje veteran naše likovne scene.

SANU POTREBNI NOVI STVARAOCI

LIČNO smatram da bi u Odeljenju za likovne i muzičke umetnosti SANU trebalo da bude više članova - kaže Halugin, koji je 2018. posle duže pauze u primanju, izabran za dopisnog člana. - Ima dosta onih koji zaslužuju da budu u Akademiji. Postoji već i potreba da se primi novi broj kvalitetnih, vrednih stvaralaca. Ovo govorim uz zahvalnost što se tamo nalazim.