Korona izbrusila rukopise

Dragana Matović

petak, 29. 05. 2020. u 15:56

Корона избрусила рукописе

Matija Bećković Foto Z. Jovanović

Vreme izolacije domaći književnici iskoristili za stvaranje i sređivanje starih tekstova

DUŠKO Radović je rekao da treba biti obazriv sa slobodnim vremenom i da ono nije za svakog, jer "slobodan čovek uvek je u iskušenju da misli, a ko pet dana nije mislio, možete misliti šta taj može smisliti, kada jednom počne da misli". Radović se zabrinuo zbog jednog vikenda, a mnogi su tokom vanrednog stanja "slobodno" vreme merili nedeljama. Samoća je osnovni preduslov ne samo za razmišljnje, već i za pisanje. Društveno distanciranje mnogi naši pisci su iskoristili za stvaranje, dok druge prinudna samoća nije inspirisala, tako da, kako kažu, nisu napisali ni slova.

- Kad čovek malo bolje razmisli, ispostavlja se da su najveća dela nastala u raznim oblicima karantina - kaže pesnik Matija Bećković. - Dante je pevao u izgnanstvu, Servantes pisao u zatvoru, Dostojevski u progonstvu, Miloš Crnjanski u emigraciji, Ivo Andrić pod okupacijom. Taj spisak nema kraja i možda nije slučajno da se pisci u tim vanrednim okolnostima vraćaju sebi i večnim pitanjima o smislu života. Tako je i sada. Tek pod koronom smo se setili svih tih primera, i verujem da će iz svega toga da se pojave knjige koje su ljudi pisali na miru, oslobođeni svih efemernih obaveza.

Tokom vanrednog stanja Bećkoviću se ukazala prilika da napiše ono što je mislio da mora kad-tad da stavi na papir.

- Kao da nisam imao vremena da sve što sam hteo postignem - priznaje nam. - Kažu da vreme najbrže prolazi ljudima na večitoj robiji i da je to odgovor na pitanje kako to oni mogu da izdrže. Ove godine pojaviće se moja nova zbirka. Portreti iz doba korone. Prva knjiga je bila plava, pa crvena, a ova će biti bela. Kao naša zastava. Izdavač će i ovog puta biti "Novosti".

Radovan Beli Marković

Radovan Beli Marković nije pisao za vreme vanrednog stanja, jer je pre toga završio važan posao.

- Na Đurđevdan sam predao rukopis mog novog romana Srpskoj književnoj zadruzi. Izaći će u biblioteci "Kolo", a o sadržaju ćemo razgovarti kad dođe vreme za to - obećao je Beli Marković. - I ovaj, kao i sve prethodne romane, pisao sam rukom. Obično pišem na krevetu, a papire stavljam na takozvani radni sto. Običaj je moj, kad završim knjigu, da te papire stavim u kesu i sve bacim u kontejner.

Gojko Đogo

Pesnik Gojko Đogo od početka pandemije nije ništa napisao. Sređivao je stare tekstove.

- Nadam se da ću ovih dana tu knjižicu spremiti za štampu - kaže Đogo. - To su uglavnom eseji, besede, razgovori. Slično knjižici "Put uz put" koju sam pre tri godine objavio u Srpskoj književnoj zadruzi. U njoj će biti i tekstovi pisani u proteklih deset godina koje nisam objavio, kao i neki moji intervjui.

I pored tog što je mnogo radio u izdavačkoj kući "Odbrana", na čijem je čelu, pisac Miroslav Toholj uspeo je da završi knjigu kraćih priča.

- Nisam pisao o virusu korona, mada se kroz priče provlače neki detalji koji su pratili pandemiju, recimo način nošenja maski - otkriva pisac. - Važno je da sam završio knjigu, a da li će izaći ove ili sledeće godine nije važno.

Ljubica Arsić

Književnica Ljubica Arsić tokom vanrednog stanja kao profesorka književnosti bila je sve vreme u kontaktu sa učenicima, a pripremala je antologiju priča o putovanjima, pod radnim naslovom "Žudnja za putovanjem". U stvaranju neobične knjige o putovanju u vremenu potpunog nekretanja i izolacije, što joj već s početka daje pečat izuzetnog umetničkog dokumenta, učestvuju naši najznačajniji pisci sa do sada neobjavljenim pričama. Književnica se i sama latila pera i napisala priču inspirisanu Borislavom Pekićem za antologiju koju će povodom devedeset godina od rođenja velikog pisca objaviti "Laguna".

- Knjiga predstavlja omaž Pekiću, a pisce su okupili izdavač i Vule Žurić - kaže Ljubica Arsić. - Nekoliko pisaca je inspirisano Pekićevim "Besnilom", a ja sam pričom koju mnogo volim, "Uspenje i sunovrat Ikara Gubelkijana". Pekić je glavni junak moje priče koja je inspirisana "letećim Jermeninom", prvakom u umetničkom klizanju u doba fašizma. Smišljala sam druge svoje knjige, ali se nisam upustila da ozbiljno pišem.

Knjiga posvećena omiljenom piscu iz "doba korone" izaći će početkom jula, otkrio nam je Vule Žurić. Osim što je priređivao antologiju o Pekiću, Žurić je i sam napisao priču o njemu.

- Tek sam počeo da pišem novi roman, neće izaći pre sledeće godine - kaže Žurić, koji je tokom vanrednog stanja učestvovao u raznim akcijama onlajn čitanja.

Slobodan Vladušić

Vreme vanrednog stanja Slobodan Vladušić iskoristio je za pisanje četvrtog romana.

- Kada kažem pisanje, ne mislim naravno samo na rad sa tastaturom, već i na istraživanje po internetu i čitanje građe koju sam prikupio - objašnjava Vladušić. - I moram da priznam da sam uživao. Činjenica da je vanredno stanje po definiciji nešto suprotno od običnog stanja, u velikoj meri je smanjila moj radijus kretanja, putovanja i tekućih obaveza, pa sam tako mogao da budem mnogo bliži rukopisu romana, kao i temi o kojoj pišem.

Vladušić je primetio da u svakodnevnom životu teško da može da postigne takvu bliskost sa tekstom na kome radi:

- Posle ovog iskustva, blizu sam odluke da izmenim neke životne rutine koje sam do sada smatrao nepromenjivim. Iako, naravno, imam puno razumevanje za većinu ljudi kojima vanredno stanje nije prijalo, i ne bih želeo da se ono ponovi, meni je zaista poslužilo da neke stvari sagledam iz drugačije perspektive: od teksta koji pišem, pa do načina na koji trošim život. To je valjda najviše što sam lično mogao da dobijem iz nekoliko nedelja varednog stanja koje su sada, ipak srećom, iza nas.

Vladan Matijević

Sloboda govora

BAŠ kad je zavedeno vanredno stanje, pisac Vladan Matijević je poslao rukopis novog romana "Laguni".

- Izaći će na leto - otkriva Matijević. - Naslov romana je "Sloboda govora", a tema je novinarstvo u poslednjih trideset godina. Pokušao sam da prikažem koliko je teško danas se baviti ovim zanimanjem.

Vajber-roman

Mirjana Đurđević je sa koleginicom, koja iz, kako kaže, objektivnih razloga želi da ostane anonimna, pisala vajber epistolarni roman "Why Women Kill - srpska priča". Roman je smešten u period od "zaključavanja" junaka u stan do njihovog izlaska. Paralelno su radile i na scenariju za seriju, a još nije izvesno koliko će sezona ona imati. Goran Skrobonja je imao pune ruke posla. Prevodio je biografiju Dženis Džoplin i pripremao se da nastavi da piše roman koji radi zajedno sa Ivanom Nešićem. Dejan Stojiljković je upravo završio kratki roman "Dukat za lađara", koji je direktni nastavak "Olujnog bedema".